Menu
Bez obzira na geografske koordinate stanovanja, pol, godine, bez obzira i na debljinu novčanika, svi imamo na raspolaganju istu količinu vremena u jednom danu – 24 sata.
Ono što pravi razliku među ljudima je kojim aktivnostima kažemo DA, a kojim NE, količina i vrsta obaveza koje imamo, kao i kako upravljamo vremenom! Za postizanje veće efikasnosti ne samo u poslu, nego i generalno u životu, veoma je važno vladati navedenom veštinom.
Ako se pitaš, kakav si na tom polju, potraži odgovore na sledeća pitanja: Da li postižeš zacrtane ciljeve? Kakva ti je koncentracija? Da li osećaš da si pod pritiskom?
Ukoliko i ti želiš da ležeš i da se budiš sa dobrim osećajem, najmanje devet preporuka mogu pomoći kada je organizacija dana u pitanju.
1. Planiraj
Poželjno je već uveče, pre spavanja, na parče papira zapisati šta bismo voleli/trebali da uradimo sutra. Psiholozi tvrde da je veća verovatnoća da će se zadaci uraditi ako se zapišu. Dobra stvar je što tada znamo pravac u kome idemo i trudimo se da što više ostvarimo. Ako nam zadaci ostanu u mislima zabeleženi, kao oblačići u stripu, verovatno da će se nešto od potrebnog zaboraviti. U tu svrhu možemo koristiti notese, planere, telefone, dok na na internetu postoje razne forme to-do lista, koje se mogu koristiti, a planiranje učiniti zabavnijim.
2. Odredi prioritete
Sa liste zadataka izaberi ono što je najvažnije i prvo radi na tome. Istraživanja kažu da je potrebno prvo raditi najizazovnije zadatke. Često prema pomenutim imamo otpor pa ih odlažemo, međutim, ako ih odmah uradimo i to prve po redosledu, zadovoljstvo i dobar osećaj nas motivišu i za ostale manje ciljeve. Kada prvo uradite baš te najizazovnije zadatke, koji su uglavnom i najteži, uglavnom se stvara posebna pokretačka energija, koja kao da „gura“ ceo proces do kraja.
3. Meri vreme
Zapisivanjem utroška vremena po pojedinačnim aktivnostima, stičemo uvid u stvarno potrebno vreme za neki zadatak. Često imamo osećaj da nam za nešto treba više vremena nego što je to u stvari. Nemojte da vas mrzi, merite vreme, a u tu svrhu možete koristiti i razne alate koji se mogu pronaći i na netu.
4. Prati učinak
Ako govorimo o dnevnom planiranju, potrebno je više puta dnevno osvrnuti se na ček listu, precrtati urađeno i utvrditi šta nam je još ostalo neurađeno. I, ovde je važno da ne budete blagi prema sebi. Sprovedite sve ono što je na listi tokom jednog dana, kako biste znali da li je realno da i naredni put obavite toliko obaveza.
5. Ako je lista dugačka, delegiraj
Sve stavke sa liste koje nisu toliko važne, a koje bi neko drugi mogao da uradi, delegiraj. Na taj način se oslobađa vreme za važnije stvari, oslobađaš se stresa i pruža prilika za učenje drugoj strani koja pomaže. Ovo nikako ne znači da prebacujete svoj posao na nekog drugog. Vaš posao je vaš, a ukoliko u neke procese možete da uključite još nekog kolegu koji na taj način uči posao i stiče neophodno znanje, svakako je dobro i za njega.
6. Pravilo 2 minuta
Preporuka psihologa je takođe da se izbegava odlaganje poslova za koje nam je potrebno do 2 min. Postoje gomile situacija gde bi se to moglo primeniti. Na primer, stigao ti je račun za telefon – plati odmah, setila si se dobre prijateljice – pošalji joj odmah poruku, stigao ti je važan mejl od klijenta – odgovori mu odmah.
7. Rad u vremenskim blokovima
Za bolji fokus i rezultate preporuka je rad u vremenskim blokovima i to iste vrste zadataka. Odrediš sebi, imam sat vremena za rad na tom i tom izveštaju, vreme ide sad. Ako ti je za neki zadatak potrebna veća koncentracija, možeš korstiti i tehniku „tihi sat“, kada se na sat vremena apsloutno posvetiš datom zadatku a distrakcije i prekidanja svedeš na minimum.
8. Reci NE
Pravo je umeće, na fin način odbiti neke zahteve koji nam nisu važni. Ovo je veoma važna stavka koju morate da savladate, dakle ne možda, ne videćemo, nego NE, kao odgovor na ono što nije realno da neko očekuje od vas, NE kao odgovor na bilo koju vrstu bezobrazluka koji niste zaslužili, NE kao odgovor na gubljenje vremena na stvari koje su bespotrebne.
9. Odvoji vreme za sebe – pauza
Rekreacija, čitanje, filmovi, vreme sa porodicom i prijateljima…šta god vam je važno neće se rezalizovati ako se aktivnosti ne isplaniraju i ne preduzmu akcije. Jako je važno ne zanemariti ovaj segment, jer nam on daje energiju i puni baterije za ostale aktivnosti.
Mir, balans i unutrašnje zadovoljstvo su stanja kojima težimo a veština koja doprinosi pozitivnim osećanjima svakako da je i veština upravljanja vremenom.
Korisnost svega gore navedenog se ogleda i u realizaciji zacrtanih ciljeva, redukciji stresa, sticanju većeg samopozdanja. Ako želiš da naučiš da upravljaš svojim vremenom moja topla preporuka je i kurs Krojačeve škole o Time managementu iliti na naški upravljanje vremenom.
Pišite mi, da li vi planirate svoj dan?