Menu
Dečija stomatologija – među najtežim granama ovog zanimanja jer uz veštine i znanje zahteva mnogo strpljenja
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Osim sklonosti ka poslovima koji se obavljaju rukama, volje da se pomaže drugima, empatije, humanosti, dečije stomatologe mora da krasi i čelično strpljenje. Njihovi pacijenti su najzahtevniji, često nesaradljivi i nepredvidivi. Kada se dopre do njih, međutim, i pridobije njihovo poverenje, postaju posvećeni, otvoreni, a ljubav koju uzvrate, vredna je da se provede radni vek iznad dečije zubarske stolice.
Ovako svoju profesiju skiciraju sagovornici Infostuda, dečiji stomatolozi – dr Snežana Baćina i dr Vladimir Tubin. A ispod naizgled jednostavne fasade još jednog posla, kriju se slojevi upornosti, truda, dečijih suza i saosećanja.
-Tako da koliko god da je spretan, vešt zanatlija pun znanja, bez ljubavi i požrtvovanosti, nema dobrog dečijeg stomatologa – započinje priču stomatološkinja dr Baćina koja je već nekoliko godina u penziji.
Posle završenih studija stomatologije u Beogradu, osamdesetih godina, kraćeg rada u Domu zdravlja Barajevo, više od tri decenije svoje karijere provela je radeći sa decom u aranđelovačkom Domu zdravlja. Svoju profesiju smatra najlepšom, ali i najzahtevnijom granom stomatologije.
Dr Baćina je svojevrsna legenda aranđelovačke dečije stomatološke ambulante. Na hiljade školaraca prošlo je kroz njenu stolicu, dobilo lek i savet, a donedavno je lečila i njihove potomke. Pacijenti i kolege cene je zbog posvećenog rada, ali i zbog borbe za unapređenje lokalne stomatološke službe.
– U vreme kad se nije mnogo ulagalo u zdravstveni sistem, sa medicinskom sestrom Ljiljanom Petrović, sa kojom sam gotovo do penzije radila u dečijoj ambulanti, pokrenula sam akciju renoviranja ordinacije. Lokalna privreda, ali i mnogobrojni donatori su oberučke prihvatili ovaj entuzijazam i pomogli da prostor u kom se leče deca, izgleda mnogo bolje. Posle 35 godina u ovom poslu, smatram da je to zanimanje koje donosi mnogo ljubavi, ali i traži celo srce. Ja sam ga tako doživljavala i radovala se svakom danu u ambulanti, koliko god bilo teških momenata, napornih dana, strašnih povreda, teških dečijih sudbina, koje ne ostavljaju ravnodušnim – prića dr Baćina i dodaje da su najteži momenti u poslu bili kada dođe dete sa teškim povredama.
– Beba koja je pri padu polomila prednje zube i trpi velike bolove, a roditelji su u haosu i plaču, ili kada desetogodišnjoj devojčici treba brzom reakcijom vratiti zub koji je ispao zbog udarca, a da ga ona i tri decenije kasnije i dalje ima u vilici, samo su neke od situacija koje pamtim u karijeri. Nikada ne mogu da zaboravim dečaka koji je živeo u dosta teškim uslovima i kome smo posle sistematskog pregleda otkrili puna usta karijesa. Dolazio je uporno, mesecima, dok nismo popravili i poslednji. Njegovu sreću na kraju nikada neću zaboraviti.
Pre nego što se odlučula da studira Stomatologiju, dr Baćina je razmišljala i o Medicinskom fakultetu.
–Prevagnulo je to što sam manuelac i jer se u stomatologiji rezultat rada vidi odmah. Osim toga, u vreme kada sam upisala fakultet, stomatološke studije su podrazumevale mnogo više obrazovanja iz medicine nego današnje. Čini mi se da je prvo medicina proterana iz stomatologije, a zatim i da je stomatologija proterana iz medicine – kaže naša sagovornica i objašnjava da više nema besplatnog lečenja zuba, osim za najranjivije kategorije, čime se zaboravlja da su bolesti zuba opasne kao i ostale, a da je stomatologija neodvojiva od medicine.
-Verujem da je zato preventiva još niža i da se kod stomatologa dolazi tek kada postoji ozbiljan problem. A što se tiče opštih stomatoloških veština koje su danas na ceni, to su pre svega izbeljivanja, keramičke krune, silikoni u usnama i implanti. U privatnim ordinacijama koje su suštinski preuzele ovaj posao, pacijent bira šta će da plaća, a ne šta je prioritet. Zato se nisam snašla u privatnoj praksi, posvetila sam se radu sa decom,ostavši verna pravilima struke i sopstvene etike – zaklučuje dr Baćina.
O zdravlju zuba najmlađih pacijenata u Domu zdravlja u Novom Bečeju već deceniju stara se dr Vladimir Tubin. Ovaj Kikinđanin je stomatološke studije završio 2004. godine, godinu pripravničkog staža obavio u Zrenjaninu, a specijalističke studije završio 2015. godine.
– Moj posao je interesantan, uzbudljiv i kreativan. Rad sa decom je posebno inspirativan jer je iskrenost dece nešto što mi svakog dana daje energijiu – kaže dr Tubin za naš portal i dodaje da u radu sa mališanima, pored strpljenja, stomatolog treba naročito da bude oprezan prilikom korišćenja instrumenata, da je brz u radu, spretan, dovitljiv, vešt u skretanju pažnje deteta.
Uprkos raznim inovacijama u čišćenju i lečenju zuba, previše šećera u hrani i običaj mališana da stalno grickaju, čine da su karijesi kod dece česta pojava i dalje.
– Današnja deca u velikim količinama i učestalo konzumiraju ugljene hidrate u vidu različitih slatkiša, slaniša, i slatkih napitaka. Kod velikog procenta naročito male dece nije uspostavljena dobra higijena zuba i sve to za posledicu ima pojavu karijesa još u ranom detinjstvu. Moj je utisak da je bilo manje karijesa u vreme kada sam ja bio dete.
Kako kaže, pravilne navike u ishrani i adekvatna higijena usne duplje pomogle bi da zubi ostanu zdravi.
– Roditelji treba da znaju da se dečja usta peru još od rođenja bez obzira što zubi kod većine dece niču posle šetog meseca života. U tom periodu se peru sluzokože u ustima nekom pogodnom gazom ili pelenom koje se namotaju na prst – kaže dr Tubin i dodaje da je preporuka da roditelj pere zube detetu do desete godine, jer nisu mortorički kadra da izvedu pranje kako treba.
–Tri do pet minuta je optimalno trajanje pranja zuba. Poenta je da se u potpunosti sa svih zuba uklone naslage koje su naseljene bakterijama izazivačima karijesa i gingivitisa. Ukoliko dete dobro pere zube, nema više od tri do pet obroka dnevno, pri čemu između obroka ne uzima bilo kakvu hranu i napitke osim vode, dovoljno je oprati zube ujutro i uveče. Ako se peru posle obroka, treba sačkati bar pola sata. Preporučeno je da se dva puta godišnje poseti stomatolog, a prvi pregled kod beba obavlja se već sa navršenih šest meseci bez obzira da li su počeli da niču zubi – nabraja dr Tubin ključne savete.
Ako se ne poštuju ove preporuke, posledice mogu biti lokalnog i opšteg karaktera. Bilo je slučajeva, kako kaže, da su pacijenti morali da se hospitalizuju usled teških infekcija vilica izazvanih zapuštenim zubima i neblagovremenim javljanjem stomatologu.
-Najviše u svom poslu volim kada se deca koja loše sarađuju na prvom dolasku, a uz lagani rad i priču, posle nekoliko dolazaka oslobode straha. Najteže je kad za pacijenta imate dete sa poteškoćama u psihofizičkom razvoju kome treba da pomognete i oslobodite ga danonoćnih bolova koje trpi, a ne uspete da ostvarite saradnju. Taj osećaj nemoći i spoznaja da mu niste pomogli je nešto o čemu razmišljate danima. Sreća je pa se intervencije mogu izvoditi u opštoj anesteziji – objašnjava naš sagovornik i dodaje da ga uvek nasmeje kada mu pritrčavaju deca, njegovi pacijenti, dok prolazi pored dečjeg igrališta i prijavljuju mu koji im je mlečni zub ispao.
– Interesantan mi je fenomen, da kad god se nađem u nekom društvu, uvek se nađe neko da se požali na probleme sa zubima uz sve otvaranje usta i pokazivanje problematičnog zuba – priča kroz smeh o svim čarima ovog zanimanja.
Kako naši sagovornici kažu, od njihovog posla može pristojno da se živi, slažu se da novac ne treba da bude glavni motiv u bilo kom poslu, a da im je najlepša nagrada osećaj da su pomogli. U proseku, plate specijalista u stomatologiji danas su oko 160.000 dinara, penzije polovina od toga.
– U državnim ustanovama kod nas, zarade su fiksne i manje nego u zemljama u okruženju, a naročito u odnosu na EU. U privatnim ordinacijama može više da se zaradi ali i to zavisi od organizacije i vremena provedenog na poslu. Verujem da za oko 10.000 do 15.000 evra sasvim solidno može da se opremi ordinacija sa jednim radnim mestom. Poznajem dosta kolega koji su otišli u Nemačku, SAD i Skandinaviju, dobro su se snašli i njihovi prihodi su značajno veći nego ovde. Stomatološki fakultet daje dobru osnovu za rad i dokazivanje bilo gde u inostranstvu, za one koji izaberu takav put – zaključuje dr Tubin.