Šta vas više ispunjava – da vreme provodite sami ili sa drugim ljudima? Ako češće preferirate da budete sami nego okruženi drugima, pa čak i da radite sami, vrlo je verovatno da ste introvert.
Uglavnom, zbog predrasuda u našem društvu, takve osobe neretko prati glas da su nedruželjubivi i “samotnjaci” koji odbijaju interakciju sa okruženjem. Ipak, glavni izvor energije i goriva koji su im potrebni da preguraju dan dobijaju iznutra – iz sebe samih.
Za razliku od ekstrovertnih osoba, narodski rečeno “galamdžija” i ljudi od akcije, introvertne osobe pokreće potpuno drugačija vrsta stimulacije.
Kako da ih lakše prepoznamo, bolje razumemo i u kakvom radnom okruženju najčešće rade pitali smo Jelenu Karapandžić, HR konsultanta iz Tim centra.
Danas je najčešće prisutno tumačenje koje se oslanja uglavnom na to koliko je osoba društvena i na njene obrasce ponašanja u društvu.
– Narodski se to kaže za one osobe koje su povučene, ćutljive i ne uživaju u nekim interakcijama sa velikim brojem ljudi. Introvertne osobe su one koje su praktično više okrenute ka sebi, ka unutra. Grade manji broj odnosa sa drugim ljudima, imaju manji broj prijatelja, ali su ta prijateljstva intenzivnija, dublja i dugotrajnija u odnosu na ekstrovertne osobe. Njima je potreban manji intenzitet te spoljne stimulacije da bi dostigli isti nivo pobuđenosti nervnog sistema nego što je to potrebno ekstrovertima. Po meni je nekako najbolja definicija i distinkcija u tome šta vam daje energiju. Introvertne osobe dobijaju energiju u trenucima kada su same sa sobom, kada imaju prostora za sebe, priča nam Jelena.
Ona navodi da, ako posmatramo situaciju u vezi sa korona virusom, te osobe su mnogo lakše podnele karantin i izolaciju u odnosu na ekstrovertne. Njima jako nedostaje društveni život i direktna interakcija sa velikim brojem ljudi.
– Većina nas se zapravo nalazi negde između jednog i drugog kraja jer svi mi imamo neke urođene karakteristike ličnosti i od jednih i od drugih, neke crte koje pokazuju razlike na nivou moždanih reakcija na različite stimulanse, tvrdi Karapandžić.
Ne postoji jasna definicija i ne može se olako grupisati koje osobine bi se svrstale u kategoriju prednosti, a koje u kategoriju mana. Iako čarobni štapić ne postoji, a introvert ste, jedini trik je da “preživite” radeći ono što vam ne dolazi prirodno i naučiti kako od svojih osobina napraviti dobre “alate” koji će vam svakodnevno koristiti.
– Odgovor na ovo pitanje pomalo se vezuje i kulturološki. Mnoge kulture, pa i naša, podržavaju ekstrovertna ponašanja – lako uspostavljanje kontakta sa drugim ljudima, pričljivost, otvorenost…Međutim, mislim da jedna osobina sama po sebi ne karakteriše osobu. Treba sagledati sve u kompletu. Dobre strane koje karakterišu introverte jeste da dobro slušaju, pažljivo posmatraju, imaju bolji fokus i grade dublje odnose. Introverzija sama po sebi nije mana iako se nekad tako doživljava, objašnjava nam Jelena.
Ona takođe naglašava da kod nas introverzija često ima neku negativnu konotaciju – da su to ljudi koji nisu druželjubivi, da su samotnjaci, da nemaju socijalne i komunikacijske veštine.
– Ali to prosto nije tačno jer sve te prateće veštine su nešto što može da se nauči i usavrši. Postoje brojni primeri introvertnih osoba koje su vrlo vešte u komunikaciji i odnosu sa drugim ljudima. Introverzija i ekstroverzija su osobine koje se ispoljavaju na ovaj ili onaj način, samo ih treba iskoristiti najbolje što možemo – navodi naša sagovornica.
Naša sagovornica otkriva da u psihologiji gotovo svaki test ličnosti koji je napravljen, u jednom svom delu ispituje introverziju i ekstroverziju. I u Tim centru se koriste u procesu selekcije, ali isto tako i svaka osoba može za sebe da proceni da li je bliže jednom ili drugom kraju. Naravno, ne može se živeti u potpunoj izolaciji bez kontakta sa drugima, samo je količina, kvantitet i frekvenca takva da vam je manje toga potrebno nego ekstrovertnim osobama.
– Ako je priroda posla takva da morate da komunicirate sa mnogo ljudi onda može da se kaže da vam je introverzija mana. Poslovi koji su dobri za introvertne osobe su oni u kojima više mogu da budu okrenuti ka zadatku, kao i da rade individualno ili u manjim timovima. I, ono što je najvažnije – od njih može da se ne očekuje velika količina komunikacije sa klijentima i uopšte ka spolja. Ipak, to je nešto što mogu da nauče i budu jako dobri na tom polju jer, to nisu urođene osobine, već stečene veštine. Sa druge strane, mogu da budu izuzetni u velikom broju poslova koji zahtevaju oštar fokus na određeni zadatak – objašnjava naša sagovornica.
Introverti su motivisani i daju svoj maksimum kada rade „solo“. Vole mir i tišinu, nisu brzi na rečima, već svoje mišljenje iznose tek kada provere sve informacije. Teško izlaze iz zone komfora pa im više prijaju ekspertske pozicije i rad sa podacima. Njihov rad oslikava preciznost i autentičnost, a verovali ili ne, srećemo ih svuda oko nas. Jer, šarenolik je dijapazon pozicija na kojima su zaposleni – prevodioci, programeri, fotografi, grafički dizajneri, laboranti, pisci, zaposleni u sektorima koji se bave obradom podataka…
Iako je po struci magistar arheologije, svoju pasiju prema pisanju pretočila je iz hobija u profesiju Content writera. Kreira sadržaj iz oblasti nekretnina, ličnog razvoja i zapošljavanja pružajući vrednost krajnjim korisnicima/klijentima/kupcima. Zaljubljenik u marketing i preduzetništvo. Obožava tenis, hladnu nes kafu i slatkiše.