Kad za 15 godina rada, promeniš 6 kompanija, onda više nema ni jednog čuda koje može da te iznenadi na temu posla i karijere. Jednostavno shvatiš, da u svim kompanijama rade različiti ljudi. Neki od njih su divni, pametni i zanimljivi, dok isto toliko ima onih koji to nisu. Uvek u opisu posla imaš mnogo toga što voliš da radiš, ali i detalja koje nikada nećeš zavoleti. To je sve normalno i ne zavisi od uslova rada koje kompanija pruža, niti od njene veličine, ugleda, plate. Zavisi samo od našeg pristupa poslu i ličnom i poslovnom razvoju.
Do ovog iskustva, međutim, ne dolazi se trčećim korakom, niti površnim sagledavanjem stvarnosti. Potreban je, zaista, ozbiljan rad i želja da se smisleno razvijamo u poslu. Važno je da i da sve okolnosti, i dobre i loše, posmatramo kao znanje iz koga nešto učimo da bismo koračali napred, umesto kao prepreku koja nas sputava. Ovo poslednje je ključno, rekla bih.
Sve ove činjenice su mi posebno došle u centar pažnje, u momentu kada sam odlučila da napustim siguran posao, dobru platu, direktorsku poziciju i kancelariju u centru Beograda i otvorim svoj Centar za lični razvoj „Lepo mi je“. „Kakav sulud potez!“ – govorili su pogledi većine ljudi oko mene. Ne samo što sam otišla iz sveta u kome sve izgleda savršeno, u kome sam stvarno bila uspešna, nego sam potpuno promenila stil života, rada, delatnost. Mnogi su se pitali – zašto, a ja sam znala jedini pravi odgovor – zato što meni tako prija, zato što sam sigurna da radim pravu stvar, zato što se dobro osećam u svojoj koži sada, a nisam se tako osećala onda kada je sve oko mene delovalo savršeno.
I šta sam shvatila tada? Iako radim ono što je potpuno u skladu sa mojom prirodom i dalje ima detalja koji mi se ne dopadaju. Recimo, kad vodiš svoju firmu, moraš da praviš izvode, fakture, da se baviš administracijom, a ja to ne volim. Ali i ovakvi poslovi su sada deo moje priče i nije mi problem da ih radim, zato što su mi dali znanje koje ranije nisam imala. Mogu da izaberem da se svaki put nerviram što popunjavam gomilu papira, a mogu to i da uradim i sa osmehom, zahvalna što sam u prilici da radim za sebe, a ne za nekog drugog.
Dakle i kada se osamostalimo u poslu, ima stvari koje nam se sviđaju i koje nam se ne sviđaju. Uvek ima okolnosti i ljudi koji su oko nas i koji nas mogu ometati na ovaj ili onaj način. Jedino što na kraju ostaje i na šta se možemo osloniti smo mi sami. Zato je važno da se smisleno razvijamo, da sebe pitamo šta želimo i zašto, umesto da se prilagođavamo društveno prihvatljivim oblicima ponašanja, razvoja karijere, očekivanjima okoline, slabostima i strahovima.
Umiri se i kreni da učiš redovno
Svojim primerom garantujem da pristup „izaberi DA i MOGU“, umesto „NE i NE MOGU“ – uspešno radi. Nije to samo pozitivno razmišljanje. To je zahvalnost za ono što imamo sada i ovde, umesto stalne težnje za onim što trenutno nemamo, to je i nevezivanje za ciljeve, a užvanje u avanturi njihovog ostvarivanja, to je jasno sagledavanje sebe u sadašnjem trenutku i negovanje vrlina, kao i korigovanje slabosti. Deluje komleksno, ali zapravo je sve jednostavno. Iz jednog jedinog razloga – od nas samih sve zavisi!
Iako sam 15 godina razvijala svoju karijeru u jednom finom smeru, paralelno sa tim sam skoro deceniju radila na istraživanju sebe – kroz praktikovanje meditacije i srodnih disciplina. Polako, strpljivo sam negovala unutrašnji mir, koji mi je, prvo, doneo znanje šta ne želim, šta nisam, a potom, šta želim i ko jesam. Tek tada sam odlučila da je Centar za lični razvoj moj izbor i da je „Lepo mi je“ oznaka kvaliteta tog izbora.
Nisam ni malo superiorna, niti čudna zbog toga. Svi možemo da dođemo do tačke u kojoj radimo ono što je u skladu sa našom prirodom i u čemu osećamo mir i spokojstvo.
Kako? Lako! U školi i na fakultetu polažemo ispit po ispit tako što čitamo stranu po stranu knjige. Pa položimo prvi, drugi i sve tako dok ne dobijemo diplomu. Čitamo uporno, pažljivo, trošimo vreme na učenje, ulažemo trud. Neki ispiti nam se dopadaju, neke učimo zbog ocene. I na kraju – diploma je u našim rukama kao dokaz da smo postali stručnjaci za datu oblast. A dalje, svoju stručnost koristimo kako bismo gradili poslovnu karijeru i upravljali oblašću koju poznajemo.
Zašto ne bi bilo isto sa sopstvenim životom?! Ako hoćemo njime da upravljamo, kao stručnjaci, jednako je potrebno da u to uložimo vreme, energiju, strpljenje. Jednako je normalno da nam se na tom putu nešto dopada, a drugo ne dopada. Ali je važno da znamo da na kraju dobijamo znanje i stručnost neophodnu za dobre životne izbore, za upravljanje, ne samo poslovnom karijerom, nego životom u celini.
U tome ćemo uspeti – jednostavnim svakodnevnim namernim posmatranjem sebe. Ako svakog dana posvetimo oko 15 minuta posmatranju – kako nam se misli motaju po glavi, kako se osećamo u datom trenutku i da li nam je telo u dobrom stanju – to će biti dobra osnova da shvatimo odakle polazimo. Da li smo okupirani određenim mislima, da li smo uplašeni, da li nas nešto boli i zašto. Kad imamo ovakvo znanje, ono nam daje jasnu sliku – šta bi trebalo menjati, a šta negovati, u kom pravu vredi otići, u kom nikako da ne idemo. I kada sebi svakog dana posvetimo ovih petnaestak minuta, spoljne okolosti počinju da se podešavaju prema nama, a ne mi prema njima. Otvaraju se nepregledne mogućnosti.
Kao što vidite, nije ni malo teško. U pitanju je investicija koja se satoji od 15 minuta posmatranja sebe svakog dana, svesnog negovanja unutrašnjeg mira i zahvalnsti za ono što imamo, umesto patnje za onim što nemamo. U pitanju je investicija, gde investiramo sebe u najbolju verziju sebe, i u životu i u poslu