Menu
Jelena Pavlović, Delhaize Serbia: Od studentskih poslova na sajmovima do potpredsednice i članice Izvršnog odbora
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Želim da napredujem u karijeri
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Želim da napredujem u karijeri
Iako je karijeru započela u naučnom institutu, zainteresovana još tokom studiranja za međunarodno pravo, Jelena Pavlović godinama već važi za jednu od najuspešnijih žena na domaćoj biznis sceni. Pre dolaska u najveći maloprodajni lanac u Srbiji, kompaniju Delhaize Serbia, na poziciju potpredsednice i članice Izvršnog odbora, rukovodila je godinama domaćim ogrankom multinacionalne duvanske kompanije Filip Moris, a jedno vreme bila je i predsednica Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (Amcham).
Danas u Delezu vodi odeljenja za pravne poslove i zaštitu resursa, a za Infostudov serijal Moj prvi posao govori o počecima svoje karijere, ali i tome šta je radila tokom studija na Pravnom fakultetu u Beogradu i na šta je najradije trošila prvi zarađen novac.
-Moj prvi pravi posao bio je u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, jer su me još tokom studija inspirisali međunarodni odnosi i pravne prakse. Tamo sam provela nekoliko godina i zahvaljujući tome jako mlada sam shvatila povezanost države i privrede, odnosno značaj međunarodne saradnje i razmene. Imala sam sreću da odmah nakon završetka studija počnem da se bavim naučnim radom iz oblasti međunarodnog javnog prava, ali i sreću da imam sjajne mentore. Iako me je karijera kasnije odvela dalje od nauke, tvrdim da su znanje i iskustvo koje sam tamo stekla imali veliki uticaj na moje profesionalno oblikovanje – kaže Jelena Pavlović.
Ona dodaje da je u to vreme njena plata bila više nego skromna.
– Ipak i tako skromna zarada omogućila mi je da prvi put samostalno platim putovanja. I danas se jako dobro sećam koliko sam bila srećna i zadovoljna zbog te činjenice. Uvek sam radije skupljala pare za neko novo putovanje, nego za cipele ili garderobu, ali ne mogu da kažem ni da sam ostala željna izlazaka po Beogradu – kaže Jelena.
Kako kaže, kada se priseti tog perioda, dobije dodatni motiv da uvek podrži mlade da uče i da se razvijaju, jer smatra da je stalno traganje za novim znanjima i širenje vidika okosnica rasta i usavršavanja.
A tokom studiranja, naša sagovornica radila je uglavnom na sajmovima.
– To je mahom bio posao od po sedam dana, dok traje neki sajam. Radno vreme je bilo od osam ujutru do osam uveče. Honorar mi je bio toliki da sam od sedam dana rada na sajmu mogla da kupim jaknu. Sećam se situacije da je na jednom štandu prvi dan mog rada ukradena neka kožna jakna pa sam ceo sajam radila da bih nadoknadila štetu poslodavcu – priseća se Jelena.
Ona navodi da je studentski džeparac zarađivala i radeći administrativne poslove u advokatskim kancelarijama, pošto je studirala pravo.
– Studije su jedan od najlepših perioda u našim životima i volela bih da mladi ljudi na vreme shvate da je potrebno uživati u tom dobu. Prvi zarađeni honorar daje neverovatan osećaj slobode i nezavisnosti. Ako kao student shvatite da jedino možete biti srećni ako ste slobodni, onda ste shvatili suštinu. Važno je da mladi ljudi rade, ali ne samo zbog novca, odnosno mogućnosti zarade, nego zbog samopouzdanja i samopotvrđivanja, jer tek kada uđete u svet rada počinjete sebe da upoznajete u konteksu profesionalnih obaveza i odnosa i ojačavate svoj karakter – pojašnjava Pavlović.
Prema njenom mišljenju, koliko god nas porodica, prijatelji i školovanje oblikovali, profesionalni život je isto tako važan za mentalnu snagu i samopouzdanje.
– Smatram da sam sebi obezbedila lep život i kao student, ali i nakon toga, i biće mi drago ako možda inspirišem neke od onih koji se još uvek dvoume kako da provedu, evo možda već ovo leto – kaže Jelena.
Iako je karijeru počela u naučnom institutu, Jelena Pavlović je brzo uplovila u korporativne vode. Govoreći o svom iskustvu top menadžera u velikim multinacionalnim kompanijama, ona ističe da je na početku karijere možda i najvažnije imati dobrog mentora.
– To je posebno dragoceno. Zato uvek mladima govorim da je osim plate u samoj kompaniji važno da se raspitaju o menadžmentu, odnosno o ljudima od kojih će učiti i naravno o mogućnostima koje poslodavac pruža u pogledu usavršavanja. Moji mentori su bili izvanredni, dali su mi priliku da budem odgovorna za značajne i zanimljive projekte na kojima sam sazrela i kao osoba i kao profesionalac. To su temelji karijere koja se kasnije gradi kojim god putem ona da krene. Zato uvek osećam potrebu da podržim želju mladih ljudi da uče, da se razvijaju i imaju ambicije, jer ambicija je ključna za razvoj, bez nje stojimo u mestu – zaključuje ona.