Kako se desilo da farmaceuti često rade kao prodavci u apotekama?

Autor - Konstantin Radulović | Želim da napredujem u karijeri

jul 27
Farmaceut radi u apoteci

Nekad su imali zvanje diplomiranog farmaceuta, a danas nakon odslušanih i položenih pet godina na Farmaceutskom fakultetu dobijaju titulu magistra farmacije. Pred njima je potom period stažiranja, zatim sledi polaganje državnog ispita i sticanje neophodnog iskustva u apoteci ili na poziciji stručnog saradnika u farmaceutskoj industriji.

Primanja su im neadekvatna, nesrazmerno niska obimu posla koji obavljaju, a socijalni status daleko od onog koji im pripada.

Tri aspekta problema

Na tržištu je sve manje farmaceuta koji su uspeli da se zaposle u nekoj od boljih farmaceutskih kompanija i dobiju adekvatnu platu. Zbog toga ni ne treba da čudi da je prema podacima sajta Poslovi Infostud posao farmaceuta među deficitarnim u Srbiji.

To potvrđuju i dve naše sagovornice – Ivana Živković iz apoteke „Beolek plus“ i Dubravka Dugić, diplomirani farmaceut koja je pre nekoliko godina odlučila da u potpunosti napusti ovu industriju.

– Problem sa nedostatkom farmaceuta je iz godine u godinu sve veći, a kompleksniji je nego što se zaista misli. On u svojoj strukturi ima stručni, sociološki i ekonomski aspekt koji zajedno dovode do stanja u kojem se trenutno nalazimo – kaže Ivana Živković.

Ni plate nisu neke

Prema njenom mišljenju, stručni deo problema se odnosi na to da su diplomirani farmaceuti praktično prekvalifikovani za posao koji obavljaju.

To su stručnjaci obrazovani na nivou lekara i inženjera, a u apoteci se bave uglavnom komercijalom i prodajom. Narod je osiromašen, više od 60% pacijenata su penzioneri, gde farmaceuti u radu sa njima postaju prodavci, sagovornici, psiholozi, a najmanje ono za šta su se školovali – farmaceuti. Tu dolazi do zasićenja kadra i to je sociološki aspekt ovog problema – naglašava Živković.

Ona navodi da je ekonomski aspekt svakako najrasprostranjeniji, jer plate farmaceuta retko prelaze 65.000 do 70.000 dinara, a male porodične apoteke ne mogu ravnopravno da učestvuju u trci na tržištu sa velikim lancima.

Veliki broj farmaceuta je napustio zemlju, neki čak kažu jedna četvrtina njih sa diplomom, a uglavnom odlaze u Skandinaviju, gde je ovaj pozivi daleko više cenjen i bolje plaćen. Uz to, treba imati na umu da su gotovo 90% farmaceuta žene. To zapravo znači da nije lako „pokriti“ trudnička i porodiljska odsustva, a problem je i cena leka koja nije jedinstvena, budući da i to utiče na plate u ovom sektoru – zaključuje Ivana Živković.

U apoteci ipak naučiš šta znači naporan rad

Navedeni problemi nisu novi, farmaceuti se sa njima susreću godinama unazad, a za Dubravku Dugić oni su bili toliko nepremostivi da je odlučila da se prekvalifikuje i pronađe novi posao.

Progledala sam od kad sam pre 5-6 godina napustila farmaciju. U to vreme plata nije bila veća od 60.000 dinara, mada čujem da su danas za nijansu više. To je opet nedovoljne za ono šta farmaceuti rade. A na moju veliku žalost, rade sve osim farmacije. Bave se sortiranjem robe, raspakivanjem kutija, komercijalom, prodajom, a prostora za lično usavršavanje praktično da i nema – kaže naša sagovornica.

Dubravka dodaje i da je manjak radnika oduvek bio prisutan, ali ne zbog nedostatka kadra, već zbog odluke vlasnika apoteka da radi minimalan broj ljudi.

– Često samo dva farmaceuta pokrivaju sve smene. Bukvalno kad se ujutru probudiš bolestan moraš da odeš na posao da tvoj kolega ne bi morao da radi ceo dan. Zbog svega toga sam odlučila da se posvetim veb dizajnu i u toj oblasti se potpuno pronašla – kaže Dubravka.

Ona ističe da sada „radi koliko želi“, i da su joj klijenti uglavnom stranci.

 – Nemam problem da naplatim svoj rad, što je u farmaciji često bio slučaj. S druge strane, u apoteci sam naučila šta znači naporan rad, i to mi u novom poslu mnogo znači – podvlači Dubravka.

Problemi sa kojima se svršeni farmaceuti suočavaju jesu ozbiljni, konkretni i ne baš tako lako rešivi. I pored toga, godinama unazad Farmaceutski fakulteti su u vrhu liste visoko obrazovnih ustanova sa najvećim brojem prijavljenih kandidata.

Studenti se upisuju, i pored svega, uz veliku nadu da će se situacija u ovoj oblasti društva do kraja njihovih studija promeniti.

O autoru: Konstantin Radulović

Pune dve decenije radio kao sportski novinar u nekoliko beogradskih i novosadskih medija i izveštavao sa velikog broja događaja, uključujući tri finala Lige šampiona. Voli da piše, specijalno intervjue i reportaže, a trenutno radi kao kopirajter i prebacuje se u svet digitalnog marketinga.