Kako se nakon odslužene zatvorske kazne integrisati u tržište rada?

Dok su u zatvoru, maštaju o slobodi, ali kad prođu kroz gvozdenu kapiju sa jednom kesom u ruci, realan život ne izgleda onako kako su ga zamišljali. Već sa prvim prepešačenim korakom ukus slobode postaje gorak za 10.500 ljudi godišnje koji širom Srbije izađu na slobodu nakon izvršenja zatvorske kazne.

Jer, većina njih nema adekvatan vid podrške, lična dokumenta, novac, niti posao, koji treba pronaći u što kraćem roku. Zapošljavanje je ključno za uspešnu reintegraciju bivših osuđenika. Pored novčanih primanja, ono predstavlja važan segment pošto bivšim osuđenim licima daje šansu za novi početak i ravnopravan status u društvu. 

Pripreme još dok su “unutra”

Tokom izvršenja kazne zatvora, a u skladu sa mogućnostima kazneno – popravnog zavoda/okružnog zatvora u kome se izvršava kazna, osuđena lica mogu da budu radno angažovana.

– Radna mesta su razna i obuhvataju poslove od održavanja imanja koja su u sklopu zavoda, preko obavljanja poslova u posebno opremljenim pogonima za proizvodnju određenih proizvoda – stolarske radionice, hale za izradu PVC stolarije, krojačke radionice i slično, pa do poslova unutar samih zavoda/zatvora kao što su poslovi kuvara i održavanja prostora i druga zanimanja. Važno je napomenuti da se osoba pre uključivanja u rad, ukoliko nije te poslove obavljala na slobodi, prvo obučava i sve vreme nalazi pod supervizijom profesionalaca iz oblasti rada koji su stalno zaposleni radnici zavoda/zatvora. Na ovaj način mnoga lica izuče zanate koja nisu znali da rade pre dolaska na izvršenje kazne, a koja kasnije mogu da rade – navodi za sajt poslovi.infostud.com Jelena Srnić Nerac, načelnica Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.

Radne obuke se odnose na deficitarna zanimanja (varioci, fasaderi, moleri, rad na CNC mašinama, krojači, pekari i sl.) zbog čega Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) pažljivo prati potrebe na tržištu rada, jer krajnji cilj obuke je ne samo da se lice obuči već da zaista sa tim znanjem može naći posao kada stupi na slobodu.

– Takođe, kazneno – popravni zavodi imaju mogućnost da sklapaju saradnje sa firmama u kojima bi osuđeni radili dok su na izvršenju kazne. Nije retko da se poslodavci odluče da najbolje radnike zadrže u firmama i kada im istekne kazna – ističe Srnić Nerac.

Ništa se ne radi na silu

Ona objašnjava da je rad osuđenih lica stvar dobrovoljnog pristanka osuđenog i ukoliko lice ne želi da bude radno angažovano, na to ne sme biti prisiljeno.

– Radno angažovanje je u skladu sa zakonom (plaćen posao) i osoba kao i kod redovnog zaposlenja ima svoje radno vreme i pravo na godišnji odmor. Osuđeni su uglavnom veoma motivisani da budu radno angažovani jer to donosi bezbrojne benefite – osećaju se korisno jer imaju mogućnost da rade i stvaraju, a neki tada prvi put stiču radne navike. Sa druge strane, samo po sebi radno angažovanje podrazumeva kvalitetno iskorišćeno vreme do isteka kazne – tvrdi Srnić Nerac.

Aktivno učešće nevladinog sektora

Sa ciljem da se menja postojeće stanje 2012.godine osnovana je organizacija NEOSTART koja se bavi pružanjem postpenalne pomoći i koja je pokrenula prvi kutak za zapošljavanje bivših osuđenih lica.

– Naša organizacija radi sa osobama nakon izlaska, mada već prve kontakte ostvarujemo sa njima još tokom služenja kazne. Mi sa Upravom imamo dobru saradnju u smislu podrške, i kada znamo da će neka osoba izađi za mesec-dva, mi zatražimo dozvolu da je posetimo i dogovorimo sa njima šta je to što bi radili kada izađu. Odgovor dobijemo maltene u roku od jednog dana – kaže za sajt poslovi.infostud.com Darjan Vuk Vulević, izvršni direktor ove organizacije.

Prema njegovim rečima, oni koji su spremni da traže, čekaju na posao i kasnije rade su definitivno oni za koje se vredi dodatno založiti:

– Pomažemo im da se zaposle, ali ostajemo sa njima u kontaktu i nakon zaposlenja. Što se tiče samog posla, trudimo da pronađemo direktan kontakt osobe koja je zadužena za zapošljavanje i kojoj treba radnik, kojoj će se onda oni javiti kako bi u direktnom kontaktu obe strane procenile da li je ta saradnja za njih.

Prvi kamen spoticanja

Vulević objašnjava da zapravo prvi problem na koji se nailazi pre zaposlenja su lična dokumenta i smeštaj. Većina njih na sam dan izlaska ne zna ni gde će.

Od ukupnog broja, čak 1/4 onih koji izađu nema oslonac u smislu porodice i prijatelja, u najboljem slučaju mogu nekoliko dana da prespavaju kod nekog. Kada se taj deo prevaziđe, momentalno se kreće sa traženjem posla.

– Trudimo se da vidimo šta oni žele, a ne samo gde bi mogli da se zaposle. Činjenica je da će na početku raditi na poslovima koji će im omogućiti opstanak – naglašava on.

Najbrže do posla u ugostiteljstvu

U NEOSTART-u pružaju logistički okvir licima koja će se naći u situaciji da upute poziv za posao, dogovore termin i odlaze na razgovor.

– Kad definišemo okvir poslova koje bi oni želeli i sakupimo oko 50 takvih oglasa, analiziramo svaki i tamo gde nema direktan kontakt telefon ili da ne možemo brzo da ga nađemo, to otpisujemo. Na kraju dođemo do nekih petnaestak oglasa na koje se onda oni jave i dalje dogovaraju – ističe Darjan i dodaje:

Vulević ističe da se najlakše dolazi do posla u branši u kojoj su kuvari (samouki, priučeni ili ne), pekari, pica majstori pa čak i konobari. Ako osobe dođu sa tim znanjem ili su voljne da ga nauče tu se onda posao jako brzo nalazi.

„Teže zapošljiva kategorija“  

U socijalnom sistemu ove osobe nisu prepoznate kao posebna kategorija, ali od skoro su prepoznate kao teže zapošljiva kategorija od strane Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Saradnja kazneno – popravnih zavoda/zatvora sa filijalama NSZ-a odvija se u različitim segmentima. Jelena Srnić Nerac iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) kaže da zavodi/zatvori sarađuju i sa udruženjima građana u mestima gde su prebivališta osuđenih lica.

– Neka udruženja samo pomažu u zaposlenju, dok u okviru nekih posluju socijalna preduzeća gde se bivša osuđena lica zapošljavaju. Pored toga, udruženja pružaju i podršku kroz određene programe za nabavke opreme potrebne bivšim osuđenim licima za započinjanje sopstvenog biznisa, što je takođe i jedna od mogućnosti u okviru NZS-a. Zbog svega toga saradnja UIKS sa udruženjima je u poslednjih par godina sve intezivnija, ali i sa svim drugim važnim akterima u zajednici koji zajedničkim naporima čine da se bivša osuđena lica brže zaposle i uspešno reintegrišu.

Sa druge strane, NEOSTART je pre 5-6 godina radio veća istraživanja u okviru projekta koji se odnosio na zapošljavanje. Prema dobijenim podacima, nešto više od polovine osuđenih lica je sa osnovnom ili bez osnovne škole, oko 40% je onih sa završenom srednjom školom, dok je mali procenat onih sa visokim obrazovanjem.