Mali procenat ljudi ima naviku da postavlja životne, godišnje, mesečne ili dnevne ciljeve. Određena istraživanja su pokazala da je glavna razlika između uspešnih ljudi, i onih koji to nisu, u tome što uspešni ljudi razmišljaju šta će biti sa njihovim životom i do 10 godina unapred, odnosno gde žele da budu za 10 godina od sada.
Takođe, oni koji razmišljaju 10 godina unapred se mogu podeliti na one koji o tome samo razmišljaju, i na one koji su svoje ciljeve i vizije jasno zapisali na papir. Ova druga grupa smatra se još uspešnijom, jer su tačno znali čemu streme i tako znatno povećali svoje šanse da uspeju.
Ako ste već odlučili da budete u toj grupi, vreme je da skrenemo pažnju na to kako da vaši ciljevi budu što pametnije postavljeni, a sve to da biste što lakše i efikasnije ostvarili vaše male i velike životne planove.
Zapisujte, korisno je
Mnogi autori i studije govore o važnosti zapisivanja ciljeva. Cilj, kada je zapisan, postaje mnogo jasniji i vidljiviji nego što je to bio dok je “boravio” samo u vašim mislima. Zapisivanje cilja jednog dana doći će vam kao podsetnik i potvrda vaših stremljenja kada će vam biti zanimljivo i korisno da se osvrnete unazad i utvrdite koliko ste blizu ili daleko od postavljenog cilja.
“Gađajte” malo iznad realnog
Svaki cilj treba da je ostvariv, ali i ambiciozan. Ako postavite cilj koji je suviše lako ostvariv, i za koji je vrlo izvesno da će se desiti, šanse su da vas taj cilj neće dovoljno motivisati. Zato, poželjno je da zacrtate cilj koji jeste ostvariv, ali koji vam se na trenutak može učiniti i prevelik, tj. preambicioizan. Ne morate uvek znati kako ćete cilj ostvariti, neki putevi otvaraće vam se dok budete išli ka njihovom ostvarenju. Sve je u redu dok god imate vaš cilj kao zvezdu vodilju pred očima.
Podelite ih na vremenske periode
Ne odnosimo se isto prema cilju koji se odnosi na našu desetogodišnu viziju, kao i na ciljeve koje trebamo ostvariti u roku od mesec dana. Zato, vaše ciljeve možete poslagati počevši od onih najkrupnijih. Hronološki, to može izgledati ovako:
Desetogodišnji plan – gde želite da vidite sebe za 10 godina
Godišnji plan – šta sve želite da ostvarite u narednoj godini
Mesečni plan – šta treba da se desi u narendom mesecu
Nedeljni plan – šta treba da se desi u narednih 7 dana
Dnevni plan – plan operativnih radnji koje želite da napravite toga dana
Najviše promišljanja zahtevaće postavljanje godišnjih i višegodišnjih planova. No, ne treba zaboraviti da se do ostvarivanja višegodišnjih ciljeva dolazi počevši upravo od malih, sitnih, svakodnevnih pobeda.
Postavljajte i one lakše i brže ostvarive
Veliki i dugoročni ciljevi su tu da nas vode i inspirišu za svakodnevnu akciju. Sama činjenica da su ti ciljevi dugoročni podrazumeva i da su teže i sporije ostvarivi. Ovo može nekada da nas demotiviše i emotivno isprazni, ako samo jurimo i razmišlajmo o ciljevima za koje znamo da se neće uskoro ostvariti. Da zbog toga ne bi zapali u malodušnost pored velikih ciljeva uvek je poželjno da postavIte i one za koje imate samopouzdanje da će se ostvariti a koji će vam pričiniti određeno zadovoljstvo. Korist od ovih lakše ostvarivih ciljeva je ta što će vam dodatno dati na samopouzdanju i pustiti malo dopamina kroz krvotok, što će vas ohrabriti i motivisati da nastavite dalje.
Sastavite akcioni plan
Maštati i želeti je lepo, ali da bi se ciljevi ostvarili, potrebno je pretočiti ih u spisak aktivnosti na kojima ćete raditi kako biste ostvarili ono što želite. Kada govorimo o desetogodišnjem ili petogodišnjem planu, zna biti izazovno sastaviti tačan spisak aktivnosti koje treba da obavite, pa je sasvim u redu da se držite okvirnog pravca u kojem treba da se krećete ka cilju.
Kada se spustimo na nivo mesečnih, nedeljnih i dnevnih ciljeva, tu je potrebno biti znatno konkretniji i isplanirati jasne zadatke kako bismo ostvarili zacrtano.
Uzećemo jedan primer godišenjeg cilja, kada pojedinac želi da nađe bolji posao.
Godišnji cilj: Želim naći bolji posao na kojem ću se osećati ispunjenije i imati veći prihod
Plan aktivnosti koje prate ovaj cilj:
U narednih 6 meseci upisaću i završiti kurs da savladam bar jednu novu veštinu koja me interesuje
U narednih mesec dana srediću svoj CV i propratno pismo po standardima dobre prakse
U roku od nedelju dana prijaviću se na Infostud mejl listu “Poslovi na mejl” i svake nedelje pregledati nove ponude za posao
U toku godine pripremiću se i prijaviti za bar 3 otvorene pozicije za posao
Kvantifikujte ih da bi bili precizniji
Ciljevi koje postavljamo često su opisni i mogu se tumačiti na više načina. Takođe, kada cilj nije kvantifikovan, teže nam je da objektvino ocenimo da li smo ga ostvarili, i u kojoj meri. Zato, prakse iz sveta biznisa najčešće sugerišu da kada god možemo, ciljeve kvantifikujemo kako bi bili precizniji, samim tim i bolji.
Recimo da neko želi da ima bolja primanja. Primer nekvantifikovanog cilja bi glasio ovako:
“Želim da u budućnosti imam bolja primanja nego što ih imam sada”
Ovaj cilj je simpatičan, ali je malo nedorečen. Ne kazuje nam koliko veća primanja želimo da ostvarimo, niti u kom vremenskom razdoblju. Da li to znači da će bolja primanja u iznosu od 2.000 dinara za 5 godina zadovoljiti naše težnje? Verovatno ne.
Zato ovde navodimo i primer ovog cilja nakon što smo ga kvantifikovali:
“Želim da u narednih godinu dana imam za 20.000 dinara veća primanja nego što ih imam danas.”
Sa ovako postavljenim ciljem znamo na šta mislimo i šta će nas učiniti zadovoljnim kada se nakon godinu dana osvrnemo i vidimo da li smo ostvarili našu nameru.
Treba imati u vidu da ne mogu uvek svi ciljevi da se kvantifikuju, kao i da ne treba robovati ovom pravilu. Ipak, kada cilj nije moguće kvantifikovati, potrebno ga je što preciznije opisati.
Ocenjujte i analizirajte
Da biste znali koliko ste uspešni u ostvarivanju vaših nedeljnih, mesečnih i godišnjih ciljeva, biće neophodno povremeno praviti osvrte (retrospektive), kako biste vrednovali urađeno. Povremeno vrednovanje ciljeva omogućiće vam da vidite gde ste bili preambiciozni, gde ste sebe podcenili, kao i koji faktori su uticali da ostvarite ili ne, vaše ciljeve. Na ovaj način postajaćete sve bolji u postavljanju ciljeva, i naravno – njihovom ostvarenju!
Nekada ne odustaj
U podnaslovu ovog pasusa nije gramatička greška. Namerno je napisano “nekada” umesto opštepoznatog “nikada”. Naravno da ne treba lako odustajati i da treba davati što više sebe za ostvarenje onoga što nam je važno. Ipak, slepo držanje za cilj “k’o pijan plota” može takođe doneti štetu. Možda dugoročni cilj koji smo postavili više ne odgovara našim sadašnjim potrebama, možda su se situacija i okolnosti promenile, ili jednostavno taj cilj više za nas nema pravu vrednost.
Ako pri revidiranju postavljenih ciljeva utvrdimo tako nešto, sasvim je u redu i da od cilja odustanemo ili ga prilagodimo novim okolnostima. To je svakako bolja opcija od slepog držanja do cilja koji nam više nije od koristi.
Na kraju, ostaje nam samo da vas pitamo: kako vidite sebe za 10 godina od sada? Ako nemate odgovor – uzmite papir i olovku u ruke. Vaše želje i ciljeve vam niko ne može oduzeti. Ili, kako kaže Brajan Trejsi, čuveni kanadski motivacioni autor i govornik – “Ako ne zacrtate vaše ciljeve, osuđeni ste na ostvarivanje tuđih.”
Organizuje ljude, vreme, i resurse kako bi ideje postale uspešni projekti. Trenutno se bavi istraživanjem zadovoljstva zaposlenih u kompanijama, ispituje očekivanja kandidata na tržištu rada, i sa kolegama sprovodi najveći onlajn Sajam zapošljavanja u regionu. Na posao voli da dolazi biciklom, a zašto i ne bi kada je Subotica već tako ravna.
