Krojači ipak opstaju: Malo ih je, a imaju pune ruke posla

Pojava konfekcijske odeće koja je preplavila tržište nije pokolebala one koji su spremni da plate dobrog krojača koji će skrojiti i sašiti komad garderobe koji im najbolje stoji. 

Osim raznih prepravki i sitnih korekcija koje su sastavni deo svakodnevnice većine krojačkih zanatlija, za pojedine svečane toalete i odela potrebno je zakazivanje unapred – neretko i par meseci. Ne zato što je na tržištu toliko malo krojača, već zato što ručna izrada iziskuje umeće, strpljenje i vreme. 

Do zanata na više načina 

Krojački zanat spada u kategoriju deficitarnih zanimanja, pa posla u ovoj branši uvek ima. Zvanje se može steći kroz trogodišnje ili četvorogodišnje formalno obrazovanje, mahom u tehničkim, i školama za dizajn tekstila kojih ima u mnogim gradovima Srbije – Beogradu, Novom Pazaru, Leskovcu, Novom Sadu, Odžacima, Nišu… 

U okviru Hemijsko-tehnološke škole u Subotici postoji smer Modelar odeće, koji školuje mlade za ovaj obrazovni profil. Međutim, ima i puno krojača koji uz svoj rad drže i obuku za buduće majstore. Pored toga, dostupni su i razni kursevi te se za kratko vreme mogu savladati osnove krojaštva.  

– Ali nažalost uz sve to, nema mnogo mladih koji su zainteresovani da uče ovaj zanat, te dugoročno, bojim se da on polako izumire – kaže Jelena Peić Gavran iz subotičkog krojačkog salona “Cik & Cak” koja se ovim poslom bavi 6 godina.  

Među mušterijama prednjače žene 

Kada je šivenje po meri u pitanju, Jelena navodi da su njene mušterije uglavnom žene, mada sve češće dolaze i dosta krupniji muškaraci kojima je problem da nađu odgovarajuće odelo.  

– Razlog za povećanje broja muške klijentele ogleda se u sve manjem broju muških krojača. Takođe, zbog konstitucije tela ljudi se najčešće opredeljuju za komad garderobe skrojen po meri. Mislim da se šivenje ponovo vraća na mala vrata jer ono što modni trendovi diktiraju ne odgovara svakome. A ako govorimo o prepravkama, među mojim mušterijama ima svih – od 7 do 77 godina, kaže Jelena. 

Da su prepravke i krpljenje odeće uvek aktuelne potvrđuje nam i Nataša Cvetković, koja iza sebe ima skoro punu deceniju iskustva u pružanju ovih usluga.   

– Često prepravljam nove stvari. Uglavnom sužavam ili proširujem suknje i haljine, skraćujem rukave i pantalone. Krpljenje farmerki je posebna priča. Nekada su neophodne sitne zakrpe, ali kod onih iznošenih i dotrajalih ima više posla. Tu se ne postavlja pitanje da li neko ima ili nema novca da kupi druge farmerke, jednostavno ljudi su emotivno vezani za taj komad garderobe – priča nam ova vlasnica novobeogradske krojačke radnje “Končići”.

Ona navodi i da je pored redovnih mušterija iz komšiluka, neretko posećuju i klijenti iz drugih delova grada.  

Udarno od kraja maja do novembra

Nataša nam objašnjava da, za pune ruke posla, u njenom slučaju nema nekog ustaljenog pravila. 

– Smenu godišnjih doba prate i zahtevi koji dolaze od mušterija. Recimo, zimi su aktuelne zamene rajsferšlusa na jaknama i sužavanje i skraćivanje farmerki. I pred novogodišnje praznike bude dosta posla, jer se u zadnji tren svi sete da im trebaju neke sitne prepravke – ističe ona. 

Da za ovaj posao nema “hladovine”, posebno tokom letnjeg perioda, potvrđuje i Jelena Peić Gavran koja navodi da udarna sezona počinje od maja i traje do kraja septembra.  

– To je vreme maturskih proslava i drugih svečanosti, te posla ima podjednako kako u krojenju i šivenju tako i u prepravkama odeće. Može se i unapred zakazati termin. Ranije je zakazivanje bilo neophodno i za period novembar-decembar, ali je pandemija uticala na smanjen broj novogodišnjih proslava što se odrazilo i na obim posla – objašnjava Peić Gavran. 

Cene pristupačne za svačiji džep 

Cena usluga zavisi od vrste i količine materijala koji je neophodan za krojenje i šivenje kao i od obima prepravki. Svakako, kvalitet rada i zadovoljne mušterije su prioritet.   

– Za krpljenje farmerki ili pantalona u proseku treba izdvojiti 200 dinara po zakrpi. Skraćivanje farmerki ili zamena rajsferšlusa iznosi 500 dinara, dok za zamenu rajsferšlusa na jakni treba izdvojiti 1.000 dinara. Međutim, mušterije mi često donesu po nekoliko stvari na prepravljanje, što im obezbeđuje popust na količinu – navodi Nataša. 

Prema rečima Jelene Peić Gavran, garderoba skrojena po meri iziskuje kompleksniji proces rada u kojem treba uskladiti potrebe i želje klijenata sa savetima struke. 

– Po pitanju izbora materijala, mušterije se često konsultuju sa nama u krojačkom salonu i pitaju šta bismo preporučili, ili se posavetuju u radnjama gde kupe materijal. Kod muških odela uglavnom koristimo tanji štof, dok žene preferiraju viskozu, svilu i saten koji je tokom leta najtraženiji za haljine i pantalone. Za šivenje svečane haljine treba izdvojiti od 50-150 evra, s tim da u tu cenu nije uključen materijal. Muška odela su 150 evra, plus materijal čiji potrebnu količinu znam tek kada se uzmu mere. Kod mršavijih osoba uglavnom se uzimaju dužinske mere, jer se mušterije lako uklope u fabričku širinu materijala koja iznosi 1,4m. Međutim, kod krupnijih osoba, zbog većih obima, uglavnom je potrebno još 50% više materijala – objašnjava Peić Gavran. 

Opstaju i pored konkurencije 

Uprkos najezdi brendirane, pa čak i kineske robe iz uvoza koja je preplavilla tržište, uvek se nađu oni koji ne prate slepo modu, ne sviđa im se uska garderoba, a opet vole da su lepo i skladno obučeni. Za njih, savršeno skrojen komad odeće koji prati liniju tela, nema cenu. Dokle god je tako, biće posla i za krojače. 

– Ovaj posao se radi iz ljubavi i neće vam obezbediti luksuzan život, ali od njega može pristojno da se živi – zaključuje Nataša Cvetković.