Lakše je naći detelinu sa četiri lista nego dobrog automehaničara

Na srpskim ulicama svake godine sve je veći i veći broj registrovanih automobila, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, dok je, sa druge strane, zabrinjavajući podatak sajta Polovni automobili da vozimo kola prosečno stara 15 godina.

Potvrda toga stiže kad se ispod haube ili na nekom drugom skrivenom mestu uoči niz od, čini se, nasumično nabacanih slova i brojeva, koji za one koji umeju da ga pročitaju ima isto značenje kao jedinstveni matični broj građana (JMBG). Odnosno, godina proizvodnje.

Deficitarni poslovi i prefiks „auto“

Taj identifikacioni broj vozila, odnosno „broj šasije“, je nešto što vam godinama postaje sve više potrebno, budući da na osnovu njega naručujete rezervne delove, a nekako je sasvim prirodno i logično, da što je automobil stariji potreba odlaska kod majstora postaje sve učestalija.

Međutim, teorija i praksa u ovom slučaju nisu baš u potpunom dosluhu, jer među deficitarnim zanimanjima na teriotoriji cele Srbije nalaze se mnoga od njih koja u svom nazivu imaju prefiks „auto“. Od automehaničara, autoelektričara i autoelektroničara, pa do autolimara i autolakirera.

– Kao automehaničar radim oko 30 godina, dve decenije imam svoju radionicu i siguran sam da nikada nije bila ovakva situacija kao danas. Sa kim god da pričate požaliće vam se da je teško pronaći dobrog i kvalitetnog radnika, a pogotovo je teško pronaći radnika koji će kod vas ostati duži vremenski rok – kaže Dragan Drinjak iz servisa „Drinjak BMW“ i dodaje:

– Upravo to je i najveći problem u ovom poslu, jer je teško zadržati radnike. Primera radi, imao sam majstora koji je kod mene radio 7-8 godina, odlično naučio posao, a onda prešao u veliku domaću firmu, odakle je otišao na Zapad, gde je direktor BMW servisa. Dakle, vi radnika praktično školujete, da bi on potom otišao negde, a ‚ne možete da mu pružite adekvatnu platu – kaže Drinjak.

Ima video, uradiću ja to sam

Pored te nametnute uloge svojevrsnog školskog centra, po rečima našeg sagovornika, još jedan veliki problem u majstorskim radionicama su poplave „how to“ klipova na internetu.

– Danas svako misli da zna da popravi automobil, i čim nešto malo više nauči o tome prestane da ide kod majstora, već sam u dvorištu ili ispred zgrade nešto majstoriše. Mnogi su mišljenja da vozilo mogu da održavaju tako što će gledati video snimke na internetu i čitajući forume i blogove. Ne kažem, mogu tu da se pronađu i kvalitetni saveti, ali dok pod rukom ne osetite koliko treba da zavrnete određeni šraf, onda ništa niste uradili. I onda, neko sa takvim znanjem dođe kasnije da vam traži posao i vi jednostavno ne možete da mu ga ponudite – ističe Drinjak.

Plata oko 500 evra za početnike

Njegovu tvrdnju da početna plata u auto servisu iznosi između 400 i 500 evra, ali da je veoma teško pronaći nove radnike, potvrđuje i Perica Radonjić iz servisa „Zedeks“, koji se bavi autoelektronikom i elektrikom.

– Radnika nema i to je sasvim jasno, tako da servis i radionice vode pravu malu borbu za njima. I tu ne mislim samo na automehaničare. Nedostaju i autoelektričara, autoelektroničara, autolimari i autolakireri. Sve manji broj mladih želi da se bavi ovim poslovima, mada, ima i toga da mnogo ljudi samostalno obavlja određene popravke, verovatno u želji da uštedi koji dinar. To dovodi do toga da je nama veoma teško da naplatimo urađeni posao, jer, konkretno, gotovo isto elektronike ima u automobilima starim 10-15 godina i ovim iz, recimo 2018. godine. A, kad imate vozilo čija vrednost iznosi 1.500 evra, nije vam svejedno da platite 100-200 evra za određenu popravku, pa onda ne idete kod majstora nego se trudite sami da rešite problem – poručuje Radonjić.Muke sa troškovima kod autolakirera i autolimara.

Em troškovi, em slabo ima posla

Odnos procentualne vrednosti automobila i majstorskih troškova pogotovo je izražen kod autolakirera i autolimara kojima tip i godište vozila ne igraju bitnu ulogu.

– Ovde je situacija veoma jednostavna. Bez obzira da li vozilo vredi 500, 1.500 ili 15.000 evra, vi morate da potrošite istu količinu boje i svakog drugog materijala. I onda dođete u situaciju da vlasniku automobila čija je vrednost 1.500 evra naplatite 150 evra za neku uslugu, što je 10 odsto od vrednosti vozila, a njemu to nije baš lako da plati. Zbog svega toga sasvim je razumljivo da je broj vozila koji dolazi kod nas mnogo manji nego kod, primera radi, automehaničara, pa je i broj radnika mnogo manji – objašnjava Marko Nikolić iz ovlašćenog servisa FIAT vozila „Viraga“ iz Obrenovca.