Menu
Voditi tim je izazovno, utoliko više ako ste mlad, neiskusan menadžer. Nova uloga koja podrazumeva odgovornost za rezultate, timski duh i motivaciju zaposlenih može biti zastrašujuća na prvu loptu. Danak neiskustva nije ni mene zaobišao, te ću vrlo rado podeliti sa vama lekcije koje sam naučila u uzbudljivoj menadžment pustolovini.
Prva lekcija koju sam naučila na menadžerskoj poziciji je da ne mogu i ne moram sve sama da uradim. Koliko god želela da budem involvirana u svaku aktivnost u timu, nerealno je postići sve. Delegiranje je proces kojim menadžer određene aktivnosti iz svoje nadležnosti prenosi na neke članove tima. Ovo ne znači da je menadžer autokrata koji se liši odgovornosti, već svoje ljude vidi kao najvredniji resurs za ostvarenje zajedničkih ciljeva. Delegiranje poboljšava raspoređivanje vremena i doprinosi pravilnom dodeljivanju poslova pojedincima, kao i njihovom ličnom razvoju. Važno je i da se sa timom iskomunicira koje su to odluke koje mogu samostalno da donose i ne čekaju „amin“ nadređenog, a za koje je potrebno prisustvo menadžera. Što pre prihvatite činjenicu da ne možete sve poslove da obavite sami i oslonite se na svoj tim – biće vam lakše. Imajte poverenja u svoj tim.
Tvoje radno vreme traje isto koliko i tvojim kolegama. Važno je da umeš da upravljaš vlastitim vremenom i radom, kako oni ne bi vladali tobom. Dobro postavljena organizacija vremena vodi ka boljoj efikasnosti, manje napetosti i stresa, izgubljenog vremena i na kraju krajeva – više ostvarenih rezultata. Da bi to postigli potrebno je da postavite jasne ciljeve i prioritete.
Često menadžeri koji su tek stupili na tu poziciju imaju osećaj kao da pola radnog vremena provode sedeći na sastancima. Činjenica je da će se povećanjem odgovornosti povećati i broj sastanaka sa timom i drugim saradnicima. Ipak, važno je proceniti kada ste neophodni, a kada ne možete značajno da doprinesete. U situacijama kada niste sigurni (niste vi inicijator sastanka) možete i da pitate sagovornike da li je vaše prisustvo neophodno.
Veština efikasne komunikacije od velike je važnosti za menadžere kako bi mogli da ostvaruju bržu i lakšu razmenu informacija, štiteći time najvažnije resurse – vreme i energiju. To se postiže aktivnim slušanjem sagovornika, pažljivim odabirom reči (sa malo reči puno reci, mudro rekoše Spartanci), kao i postavljanjem pravih pitanja, kako bi se unapred otklonilo potencijalno nerazumevanje. Zatrpavanje mejlovima, preopširne poruke, nepotpune informacije, ignorisanje i beskorisni sastanci rezultiraju stresom i negativnim emocijama.
Ipak, rekla bih da je aktivno slušanje od presudne važnosti za kvalitetnu komunikaciju sa ostatkom tima. Aktivnim slušanjem omogućavamo bolje razumevanje, gradimo odnos poverenja i izbegavamo nesporazume i konflikte. Postavite sebi neka od ovih pitanja i vidite da li ste uspešni u tome. Da li tokom razgovora sa kolegom više pitate ili konstatujete? Jesu li vam pitanja otvorena ili zatvorena? Da li razgovori koje vodite imaju cilj ili su stihijsko izjavljivanje i konstatovanje stvari?
Ukoliko je povratna informacija pozitivna, većina menadžera će to uraditi sa zadovoljstvom i na pravi način. Međutim, one negativne se često odlažu ili neadekvatno prenose. Menadžerska pozicija između ostalog podrazumeva i ulogu nosioca „loših vesti“, te je važno ovladati veštinom upućivanja konstruktivne povratne informacije.
Konstruktivna povratna informacija je:
Termin emocionalna inteligencija postao je popularan 1995. godine kada je američki psiholog Danijel Goleman objavio knjigu „Emocionalna inteligencija“ u kojoj opisuje kako se emocijama može upravljati na inteligentan način i zašto je emocionalna inteligencija važna. Po njemu emocionalna inteligencija obuhvata sposobnost poznavanja vlastitih osećanja i njihovog ispravnog izražavanja, uočavanja i prepoznavanja osećanja drugih i uspešnost odnosa prema njima, kao i sposobnost kontrolisanja vlastitih osećanja.
Upravljanje emocijama i umeće savladavanja stresa važan su aspekt emocionalne inteligencije za uspeh na poslu. Dobra stvar u vezi sa emocionalnom inteligencijom jeste to što je ona fleksibilna veština. Bez obzira u kojoj meri ljudi poseduju ovu sposobnost, moguće je da se unapređuje.
Gotovo je neizbežno da ćete grešiti na menadžerskoj poziciji. Čovek ste, niste mašina. Biti dobar menadžer ne znači biti savršen u svom poslu, već stalno učiti, slušati svoje ljude i prilagođavati se okruženju i okolnostima.