Marko Carević, Ananas: Kako je propao moj biznis plan sa Super Mariom

Marko Carević je poslednje dve godine generalni direktor kompanije Ananas e-comerce, jednog od najvećih korporativnih startapa u Srbiji, koji posluje pod okriljem Delta Holdinga. Na tu poziciju došao je iz inostranstva gde je nekoliko godina radio na osnivanju i pokretanju digitalne banke, kao i u oblasti mikrofinansiranja.

Za Infostud Carević otkriva kako i zašto je njegov prvi biznis plan propao, šta je sve radio tokom studija telekomunikacija na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu, kako je osmislio i pokrenuo Telenor banku, kao prvu digitalnu banku u našoj zemlji, ali i šta su njegovi životni i profesionalni ciljevi.

– Prvi novac zaradio sam već kao klinac, u prvom ili drugom razredu osnovne. Imao sam gameboy, to je slično tetrisu i sećam se da je najpopularnija igrica tada bila Super Mario. I pošto su se svi moji drugari otimali ko će da igra, jednog dana sam počeo da naplaćujem. Cena je bila 50 para za jedan život, a igralo se do tri života. To je bilo vreme konvertibilne valute, pa je 50 para otprilike bilo pola nemačke marke i sve je super funkcionisalo pošto deca koja su od mene iznajmljivala gameboy nisu znala da igraju i brzo su gubila živote. Tako sam zaradio dovoljno da kupim i drugu igricu, odnosno drugi gameboy. Ali kada su, nakon nekog vremena, savladali igricu i kada je jedna partija počela predugo da traje, moj biznis model je propao – priča Marko kako je već sa sedam-osam godina pokazao preduzetnički duh.

Radimo sve, može i „kičma trans“

Sa 16 godina naš sagovornik je prestao da uzima džeparac od roditelja i počeo sam da zarađuje..Sa ekipom drugara organizovao je žurke, štampao majice, zarađivao od selidbi…

– Svašta smo stvarno radili, naročito tokom studiranja na ETF-u. Sećam se da smo jedno vreme bili tehnička podrška za neke događaje u Sava centru, a kasnije smo se oprobali i kroz neke sitnije softverske stvari. Naravno, “kičma trans”, odnosno selidbe su uvek bile aktuelne kada nam je zafalio novac. Imao sam i stipendiju na fakultetu, tako da sam imao novca za život, ali se radilo dodatno da sebi priuštim ono što sam želeo „on top“, na primer, novi bicikl. Držao sam i časove matematike i fizike pošto su mi prirodne nauke išle od ruke, a za svoj završni rad na fakultetu iz oblasti telekomunikacija sam bio nagrađen, jer je bio proglašen najboljim radom te godine. Učestvovao sam i u dva filma kao statista, jedan je bio italijanski, a drugi francuski, a snimali su se u Beogradu. To su bile scene u kojima je trebalo dosta statista, pa su nas skupljali po Studentskom gradu. Pamtim da je dnevnica bila oko 50 evra, a snimali smo dve-tri scene – kaže nam Carević.

On se prisetio i da je najbizarnija stvar koju je tokom studija radio bilo košenje trave na groblju.

– To je bilo tokom jednog leta i dnevnica, za nekoliko sati rada, iznosila je u to vreme 2.700 dinara. Bio je to baš dobro plaćen posao, jer su svi izbegavali da ga rade – priča on.

U redu je i plata „nula“

I pre nego što je diplomirao, Marko je dobio ponudu kompanije Nokia Siemens Network da počne kod njih da radi, ali je odbio shvativši da ne želi da nastavi kao IT inženjer.

– Pred kraj fakulteta, dok sam radio na tom završnom radu, u kojem je bilo baš dosta programiranja, shvatio sam da komunikacija sa mašinom nije moja šolja čaja i da ne vidim sebe kao inženjera koji će sedeti za računarom i programirati. Javio sam se na oglas u Telenoru, na poziciju o kojoj ne znam ništa, a tražili su minimum pet godina iskustva. Kupio sam ih time što sam na pitanje koliku zaradu očekujem rekao nula, jer sam zaista želeo da učim i radim posao koji nije isključivo inženjerski, već podrazumeva razvoj biznisa i to u jednoj velikoj i ozbiljnoj kompaniji. U Telenoru sam proveo osam godina, radeći na raznim pozicijama, od finansijskih servisa do na kraju Telenor banke – kaže Carević, inače idejni tvorac te prve mobilne banke u Srbiji.

On priznaje da je oduvek želeo da nešto uradi prvi, da smisli, inovira.

– Tokom tih osam godina u Telenoru sam imao priliku da radim na projektima od Malezije, Pakistana, Tajlanda pa sve do Norveške gde smo razvijali finansijske service – priča naš sagovornik navodeći da je Telenor banku napustio onda kada je shvatio da je njegova misija tu završena.

– Jednog prepodneva sam sedeo u kafiću i smišljao koje treće piće da naručim. Tada sam shvatio da je to to. Napravili smo prvu digitalnu banku u Srbiji, bila je to najbrže rastuća banka na tržištu i poslovala je odlično, što znači da je posao tu obavljen – kaže Marko koga će put potom odvesti čak u Indiju.

Ponuda koja se ne odbija

Na pitanje kako se to desilo, odnosno kako je dobio posao da radi na projektu pokretanja banke u Indiji, koja je ogromno tržište, odgovara:

– Sasvim slučajno, tokom jedne konferencije me je primetio, a ispostaviće se i zapamtio jedan od direktora PPF grupe, sadašnjeg vlasnika Telenora, odnosno Yetela, kao i kompanije Home Credit u Indiji. Godinu dana kasnije pozvali su me da tamo razvijamo digitalnu banku i odluka je bila laka – to je najveće tržište, najjača konkurencija, ogroman projekat, šta čovek više da poželi. Posle nekoliko godina rada na tom tržištu, vratio sam se u Evropu, u istu kompaniju, na poziciju Grupni direktor za razvoj proizvoda, brend i medije. To je bila odlična pozicija, ali mi je, sećam se, moj prethodni direktor rekao da je spreman da se opkladi da ja tu neću izdržati ni pola godine. I skoro da je bio u pravu, izdržao sam osam meseci. Jednostavno taj posao nije odgovarao mom temperamentu u tom trenutku – kaže naš sagovornik.

Natrag u Srbiju ga je, nakon nekoliko godina provedenih u inostranstvu, dovela kombinacija nostalgije i ponuda koja se ne odbija.

– Ananas je ozbiljan i veliki projekat. Ja sam inače tip kojeg, kako se to popularno kaže, “vozi” to da ostavim neki legat iza sebe. Na Ananas gledam kao na Telenor banku, na nešto što se radi od početka, čega praktično nema na tržištu, jer mi jesmo prvi marketplace ili šoping mol ali na internetu i u njemu može da se kupi sve. Kao što je banka bila vanzemaljac u to vreme, tako je Ananas bio isto to kada smo ga pokretali – odgovara Marko Carević.

Razgovor za Infostud završavamo odgovorom na pitanje, šta je njegova sledeća misija, odnosno kojeg to vanzemaljca priželjkuje da kreira i pokrene:

– Uh, trenutno ne gledam tako daleko u budućnost. Kada je posao u pitanju, svoju misiju vidim u tome da pomažem da se različite ideje i biznisi razvijaju, a moja misija izvan te sfere je borba za očuvanje prirode, jer je to nešto što smo dužni svojoj deci i njihovoj budućnosti – zaključuje on.