Mnogi se danas bave stolarstvom, ali je stolara malo

Stolarske radionice nekada su bile male zagušljive prostorije prepune dima i mirisa piljevine u kojima su se gurali šegrti željni da od najboljih i najviđenijih majstora što pre nauče zanat. A danas, to su velike i prostrane hale u kojima dominiraju masivne mašine, ali gde više nema mladih ljudi spremnih da upijaju nova znanja.

Jednostavno, posao stolara više nije toliko privlačan mlađim naraštajima, jer pored činjenice da svako od nas ponešto majstoriše po kući, danas nije ni malo lako naći školovanog zanatliju ovog profila.

– To je trend koji nažalost postoji već desetak godina. Početkom ovog veka, naša škola je upisivala po tri odeljenja učenika za stolarski smer, od kojih je svako imalo po 30 učenika, a u tekućoj školskoj godini novih đaka na tom smeru ima svega 15. Mi smo jedna od dve škole u Srbiji koja svake godine upisuje učenike za stolarski zanat, dok još tri škole to čine periodično, neke škole su, recimo, pre nekoliko godina i trajno prestale da školuje ovaj kadar. Prošle školske godine,  u Srbiji, upisano je 42 učenika za zanimanje stolara, a ove samo 20! – kaže u razgovoru za sajt Poslovi.infostud.com Zorica Đoković, direktorka Tehničke škole „Drvo art“, čuvene „Drvne“ na Dorćolu.

Nastavak porodične tradicije

Iako je pretpostavka da direktorka jedine stručne škole za obradu drveta u Beogradu može da ima odgovor na pitanje zašto je interesovanje za ovim zanimanjem opalo, naša sagovornica kaže da za to postoji više faktora.

– Naša iskustva govore da se za ovaj smer mahom odlučuju ona deca koja u porodici već imaju nekog ko se bavi stolarstvom i imaju želju da nastave porodični biznis. Jedan broj njih, jednostavno, ne želi da radi i, neretko, u tome imaju podršku roditelja. Primera radi, pre nekoliko godina, imali smo slučaj da pojedini roditelji ne žele da daju saglasnost da učenik ide na praksu u jednu veliku kompaniju brinući se da će morati da ostane da radi. Jedan broj učenika želi da nastavi školovanje i dokvalifikuje se za tehničara. Značajan faktor su i plate koje u drvnom sektoru nisu velike – kaže Zorica Đoković i dodaje:

– S druge strane, moguće je i da ima onih koji se bave ovim poslom bez registrovane firme, ali je takođe i veliki broj onih koji su samouki i rade bez ikakvih diploma. Zato je naša škola ušla u pilot projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji finansira Evropska unija, pod nazivom „Priznavanje prethodnog učenja“ koje treba da omogući da oni koji su znanje sticali van formalnog obrazovanja steknu stručne kvalifikcije i za to dobiju sertifikat ili odgovarajuću diplomu.

Možda ih je sramota?

Da posla ima, ali da je veoma teško pronaći one koji žele da se bave stolarstvom, svedoči i Nikola Radojević, vlasnik firme „Proizvodnja nameštaja Radojević“ iz Beograda.

– Imam utisak da sve manje mladih ljudi želi da se bavi ovim poslom, a da ne znam tačan razlog. Možda ih je sramota, mada ne znam zašto bi bilo, jer je ovo veoma kreativan posao, prepun izazova, a uz to i zarada je korektna. Poslednjih godina se pojavilo mnogo velikih kompanija koje prave jeftin nameštaj, pa se sve manje ljudi odlučuje da izrađuje nameštaj za sebe, što opet dovodi do manjeg broja radionica. Međutim, nama se veoma često događa da nam se jave ljudi koji žele da im se urade popravke takvih komada nameštaja, koji su stari po nekoliko meseci, što samo govori da takva kupovina i nije baš pravi izbor – kaže Radojević.

Lazar Dojčinović je diplomirao finalnu obradu drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu i mada se stolarstvom bavi samo iz hobija, njegova iskustva vezana za ovu temu su vrlo zanimljiva.

– Moj utisak nije da u Srbiji ne postoji želja kod mladih ljudi da se bave ovim zanatom, već imam utisak da je ona samo izmeštena van granica naše zemlje. Pre ove pandemije koronavirusa, više od 10 godina sam bio turistički vodič i kroz ta putovanja upoznao veliki broj kolega sa fakulteta, onih sa diplomom srednje škole ili čak onih bez ikakve diplome, koji rade u inostranstvu. Konkretno, poslove ugovaraju u Sloveniji, Austriji i Švajcarskoj, a ovde kupuju materijal koji je daleko povoljniji. Njega zatim odvoze na krajnje destinacije, tamo ga sklapaju, i po mnogo višim cenama naplaćuju svoj rad, odnosno „ruke“, kako se to u žargonu kaže – objašnjava Dojčinović i za kraj dodaje:

– Ipak, siguran sam da će u nastupajućim godinama i potreba za stolarima biti sve veća, budući da je, kada je enterijer stanova u pitanju, ponovo u trendu masivno drvo.