Moj izgled, moja stvar, dokle god dobro radim posao – Da li je zaista tako?

Državne institucije, ministarstva, sudovi i uslužne delatnosti u javnim preduzećima, radna su mesta na kojima je poseban „dres kod“ sasvim razumljiv. Tu su još banke, osiguravajuće kuće, kao i mesta poput policijskih stanica, bolnica ili apoteka u kojima je jednobrazna uniformisanost podrazumevana i za čiju se svrsishodnost ne postavlja pitanje.

Ali, šta je sa ostalim pozicijama i koliko je uopšte moguće pomiriti lični stil odevanja sa strogim kodeksima poslodavaca i kompanijskim standardima? Odnosno, posmatrano kroz prizmu opšte društvene širokovidosti, da li naša zemlja po ovim stavkama zaostaje za razvijenim zemljama Evrope i sveta?

Važno je ko su vam klijenti

Na bazi svakodnevnih iskustava čini se da postoji sve više poslodavaca spremnih da svojim zaposlenima pruže slobodu u pogledu fizičkog izgleda i „autfita“, što svojim stavom potvrđuje i Jelena Karapandžić, HR regruter konsultantske kuće za ljudske resurse „Tim Centar“ koja se dugi niz godina bavi selekcijom i regrutacijom kandidata.

– Postoje kompanije koje insistiraju na korporativnom „dres kodu“ i koje od toga ne žele da odstupe, dok sa druge strane, ima poslodavaca kojima nije problem da se na poslu pojavite u šortsu i papučama. Mada, to se pre svega odnosi na zaposlene u IT industiriji i one koji nemaju direktan kontakt sa potrošačima i klijentima – kaže Jelena Karapandžić.

Bitan činilac u konačnom formiranju slike po ovom pitanju ima i naš poznati balkanski pogled na svet, po kojem još postoje određene barijere i standardi od kojih se ne odustaje.

– Naravno da mentalitet ovog podneblja diktira to koliko je prihvatljivo eksperimentisanje sa fizičkim izgledom, a važan segment prilikom odluke o poštovanju „dres koda“ ima i to na koju ciljnu grupu se odnosi delatnost rada poslodavca. Na primer, ukoliko su klijenti uglavnom starije osobe, nekako je očekivano da zaposleni ne treba da imaju previše nametljiv izgled – kaže naša sagovornica i dodaje:

– Tu mislim na vidljive tetovaže, pirsinge, neobične frizure i tome slično. Istraživanjima sprovodenim u ovom domenu došlo se do podataka da su tetovaže i pirsinzi među osobama starosti 20-40 godina zastupljene u 30%, a u starosnoj dobi od 50 ili 60 godina, tek nešto više od 5%. Na temelju ovih rezultata jasno je da u oblasti rada koja se odnosi na mlađu populaciju nema toliko stegnutosti po pitanju izgleda, kao recimo u radu sa starijim klijentima.

Budite spremni na kompromise

Prema rečima naše sagovornice, kandidati prilikom traženja posla treba da obrate pažnju na oblasti rada budućeg poslodavca i da u granicama koje su im prihvatljive, naprave kompromis kada je odevanje u pitanju.

– Postoje osobe kojima su način odevanja i fizički izgled izuzetno važni, pa im od toga zavisi nivo samopouzdanja i oni ne treba da odustaju od svojih principa. Zato uvek kažem da kandidati dobro razmisle na koje oglase konkurišu i kojom delatnošću se bavi poslodavac, i da se informišu o vrednostima i kulturi koja vlada u kompaniji. Znate sebe, da li ste i do koje mere spremni da napravite kompromis u tom pogledu. Neka vam to bude vodilja – naglašava Karapandžić.

Kao primer prilagođavanja načina odevanja sa poslovnim standardima naša sagovornica navodi fleksibilnost „dres koda“ prilikom korišćenja onlajn alata za sastanke.

– Vreme u kom živimo je uticalo da se u poslednjih godinu dana sve više koriste aplikacije za sastanke putem interneta, budući da nam je kretanje bilo ograničeno. Tako smo bili u situaciji da su se u martu i aprilu prošle godine za te onlajn sastanke učesnici spremali kao da idu u kancelariju. Muškarci su bili u odelima, ženske osobe u poslovnim odevnim kombinacijijama i sa punom šminkom. Međutim, kako je vreme prolazilo tako se i po tom pitanju popuštalo. Naravno, nepristojno je da na sastanak, pa makar se nalazili i u vašoj dnevnoj sobi, „dođete“ u majici na bratele ili u kupaćem kostimu.Međutim, običnu majicu i duksericu, odnosno ne baš sređenu fizuru vam niko neće uzeti za zlo.

Zaključajte profile na mrežama

Ona smatra i da fotografije na društvenim mrežama ne bi trebalo da utiču na odluku o tome ko će od kandidata dobiti posao, ali priznaje da ima regrutera i poslodavaca koji se ne pridržavaju tog pravila.

– Iskreno, moj stav se po tom pitanju malo razlikuje od većine kolega. Smatram da su fejsbuk, instagram i slične društvene mreže privatna stvar svakog kandidata i zbog toga ne ulazim na njihove profile. Sa druge strane, Linkdin kao mrežu koja ima poslovnu namenu potpuno je u redu  koristiti pri izboru kandidata. Moja preporuka kandidatima je da se profili na društvenim mrežama drže zaključani. Jer, na osnovu određenih, malo slobodnijih fotografija, nekada možete da ostanete bez posla koji poslovnim kapacitetima zaslužujete – zaključuje Jelena Karapandžić.