Menu
„Rodiš dete i nakon povratka sa porodiljskog bolovanja u firmi te premeste na nižu poziciju ili te, ako imaš sreće, ostave na istoj, ali ti onemoguće da napreduješ“.
Tako bi u najkraćim crtama mogla da se opiše situacija u mnogim firmama u Srbiji iz ugla mama koje su se vratile na posao posle porodiljskog odsustva.
U kojoj meri je ovaj problem uzeo maha, govori i podatak da je diskriminacija žena nakon povratka sa porodiljskog bolovanja najčešći oblik diskriminacije na osnovu pola.
Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da od osnivanja te institucije veliki broj pritužbi stiže upravo zbog ovog oblika diskriminicije.
– Međutim, u praksi, tokom samog postupka utvrđivanja diskriminacije teško je dokazati da se zapravo o tome radi jer zakonski propisi omogućavaju premeštaj žene na niže ili drugo, uglavnom manje plaćeno radno mesto sa obrazloženjem organizaciono tehničkih promena. Prisutne su velike predrasude o ženama nakon povratka sa ove vrste odsustva, kao manje efikasnim i fokusiranim na decu i porodicu, a upravo im je potrebno samo malo podrške i razumevanja i stvari se brzo vraćaju na staro ili, češće, idu nabolje – kaže za sajt Poslovi.infostud.com Janković.
Ona navodi da se godinama čak trećina pritužbi odnosi na diskriminaciju na tržištu rada, a pol se uglavnom nalazi kao osnov diskriminacije na prvom ili drugom mestu po broju pritužbi građana i građanki.
– Ali , broj pritužbi ne odražava pravo stanje stvari, jer se žene, ali i svi građani plaše da prijave slučajeve povrede prava, a postoji i jedan visok stepen tolerancije i razumevanja za diskriminatorno postupanje, pa čak i opravdanje. Razumljiv je strah od gubitka posla kao i nedovoljnog poverenja u sistem i institucije. Situacija na globalnom nivou nam ne ide na ruku jer je ovo evropksi trend – u mnogim evropskim državama situacija je slična – ističe Janković.
Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić kaže da njihova iskustva pokazuju da je diskriminacija majki na poslu relativno česta pojava i da su žene u partijahalnom društvu kao što je naše posmatrane kao vrlo jednostavna bića.
– Mame se posmatraju se kao da ne možemo da radimo više stvari u isto vreme. Retki su mudri poslodavci i poslodavke koji su svesni koliko uloga jedna mama ima u običnom danu i koji shvataju da i oni sami od toga mogu da imaju veliku korist. Mislim da iskustvo mama zavisi i od vrste posla koji obavljaju – mame koje obavljaju poslove za koje nije potrebno visoko obrazovanje često ostaju bez posla ili su im ponuđene smene koje one ne mogu da usklade sa porodičnim obavezama, dok visokoobrazovane mame zna da dočeka manja plata i svakako očekivanje da u njihovu karijeru se ne treba dalje ulagati, te su one često preskočene za stručna usavršavanja i podršku koja im je potrebna da bi dalje napredovale – naglašava ona.
Na naše pitanje kako se boriti protiv ovog problema, Brankica Janković kaže da je neophodna
izmena propisa kojim će se precizirati kada je takav premeštaj moguć, kao i stalni rad na podizanju poverenja u instiucionalnu zaštitu.
– Svakako nam treba što veći broj rešenih slučajeva, strateške parnice za zaštitu od diskriminacije (trenutno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti vodi dve ovakve parnice) zatim aktivnija uloga sindikalnih i drugih organizacija za zaštitu radnih prava i bolja koordinacija svih nadležnih organa.
Jovana Ružičić smatra da postoji više načina, ali da se svi svode na unapređenje rodne ravnopravnosti u našem društvu.
– Poslodavce treba kažnjavati kaznama koje zaista imaju smisla za kršenje zakona i te kazne treba rigorozno sprovoditi u delo. Poslodavce takođe treba motivisati time što će recimo u prvoj godini povratka na posao posle porodiljskog bolovanja plaćati manje poreze i doprinose za mame koje se vrate na posao i na istu poziciju na kojoj su bile. Protiv ovog problema se borimo i u saradnji sa tatama. Mi u Centru za mame znamo da tate mogu sve isto kao i mame sem da rode dete i da doje, tako da je i njihova veća uključenost u živote svoje porodice potrebna – i oni mogu da uzmu slobodne dane kada je dete bolesno, i oni mogu da traže da nekada ranije izađu sa posla…. Da bi se to i desilo potrebno nam je drugačije sagledavanje situacije i društvo koje misli da je tata koji se brine za svoje bolesno dete nešto sasvim normalno i prirodno, kao što i jeste.
Konačno, potrebno je i da se mame ne predaju, da se bore za svoja prava, da prijavljuju poslodavce koji ih krše Inspekciji rada i da jedna drugu podržavaju i hrabre da se izbore za svoja prava – izričita je Ružičić.
Saradnik sajta Poslovi.infostud.com, pravnik Milan Predojević kaže da u slučaju diskriminacije po povratku na posao sa porodiljskog odsustva, zaposlena može da podnese prijavu Inspekciji za rad, tužbu nadležnom sudu ili da podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
– Poslodavac je dužan da inspektoru za rad omogući nesmetano vršenje nadzora nad primenom Zakona o radu, koji sadrži i niz antidiskriminacionih odredbi. U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona. Takođe, svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu u parničnom postupku, koji je hitan. Tužbom se može tražiti zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja, kao i zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome; izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; naknada materijalne i nematerijalne štete, kao i objavljivanje presude donete povodom neke od ovde navedenih tužbi.
On pojašnjava da pored navedenih tužbi, zaposlena može da vodi sudski postupak i ako smatra da je nakon povratka sa porodiljskog odsustva aneksom ugovora o radu nezakonito premeštena na nižu poziciju, odnosno na lošije radno mesto.
Ova tema je otvorila i pitanje da li postoje neki načini da se poslodavci motivišu ili adekvatnije kazne kako bi razumeli da žene nakon porođaja nisu za „otpisivanje“ i da to nije kraj njihove karijere. Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pojašnjava da žena koja se vraća sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta na posao donosi nova znanja i veštine, i ima mnogo više kapaciteta za neke poslove.
– Čuvanje i nega beba i male dece su zahtevni poslovi. Mnogi poslodavci su svesni ovih vrednosti, a i posluju u skladu sa pravilima antidiskriminacije u poslovanja u tolerantnom i podstićućem radnom okruženju. Ti primeri dobre prakse i njihova promocija mnogo više doprinose antidiskriminatornim praksama i politikama od sankcija, koja treba da se podrazumeva za sva kršenja propisa i povrede prava. Podsticanje i promovisanje uloge očeva je od nemerljivog značaja, jer podeljena briga o deci utiče vremenom i na odnos poslodavaca i formiranje javnog mnjenja – dolazi vreme kada se neće po prirodi stvari podrazumevati da je majka ta koja će morati povremeno da odsustvuje zbog bolesti deteta ili kontrole kod lekara, roditeljskog sastanka i slično – navodi naša sagovornica.
Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić dodaje da ohrabruje i to što, sa velikom migracijom našeg stanovništva i poslodavci shvataju da je do dobrog kadra teško doći i da više ne važi ona stara „ako ti nećeš ima ko će“.
– Posvećeni zaposleni su najveća vrednost svake firme, te oni pametni poslodavci znaju da je na njima da stvore sve uslove da zaposleni mogu da daju svoje najbolje. Onaj ko otpusti trudnicu ili porodilju šalje lošu poruku svim zaposlenima, a u takvim uslovila niko ne daje najbolje od sebe. Poslodavci se mogu motivisati smanjenjem poreza, a i programima kao što su Kompanija prijatelj porodice koji Centar za mame planira da lansira do kraja godine – pojasnila je ona.
Ima i onih kompanija koje su se potrudile da ovaj problem ne guraju pod tepih. Kompanija Vip mobile zapošljava više od 1.400 ljudi, od kojih polovinu čine roditelji.
– Razumevanje potreba i zadovoljstva zaposlenih, njihovih uloga kao roditelja i kreiranje okruženja u kome postoji ravnoteža između privatnih i poslovnih obaveza dovela je do toga da Vip postane prva kompanija u Srbiji koja može da se pohvali Family Friendly Enterprise sertifikatom, odnosno porodično odgovornim poslovanjem. Imajući u vidu da povratak u organizaciju nakon porodiljskog odsustva može biti stresan, mame u VIP-u mogu postepeno da produžavaju svoje radno vreme tokom prvih mesec dana, a da pri tom dobijaju punu zaradu. Znamo koliko je važno da roditelji budu uz svoju decu prilikom polaska u vrtić ili školu. Zato Vip mame i tate prilkom polaska deteta u vrtić, dve nedelje mogu raditi od kuće ili prilagoditi svoje radno vreme okolnostima. Za polazak đaka prvaka u školu roditelji dobijaju slobodan dan.
Kako verujemo da svaka mama treba bezbrižno da dočeka svoju prinovu, budućim mamama u Vip-u isplaćujemo razliku do ugovorene zarade. Takođe, roditelji za treće dete dobijaju mesečnu nadoknadu od 10.000 dinara do 15. godine deteta – rekli su nam u toj kompaniji.
Kako su nam objasnili u VIP-u, ženama prilikom povratka sa porodiljskog najviše znači fleksibilnost jer mogu postepeno da se privikavaju na ulogu mame i povratak radnim obavezama.
– Činjenica da imamo vrtić u zgradi svaku mamu čini rasterećenijom jer zna da joj je dete blizu, koji sprat niže. Razumemo važnost uloge roditelja i zato osluškujemo potrebe svojih zaposlenih i trudimo se da kroz različite aktivnosti i mere te potrebe zadovoljimo. Imamo i Family Friendly tim, zadužen za primenu svih mera i konstantno osmišljavamo nove – ocenili su u VIP-u.