Autor - Aleksandra Petrovski | Želim da napredujem u karijeri
„Nemam nijedan poseban talenat, samo sam strastveno radoznao.“
Da, to je rekao Albert Ajnštajn. Čovek koji je dan-danas svetski prihvaćena merna jedinica genijalnosti.
Pre nego što izustite rečenicu “lako je bilo njemu”, da vas podsetim da kada mu je bilo 16 godina, jedan od Ajnštajnovih nastavnika je samouvereno u đačkom izveštaju zabeležio da “nikada ništa neće postići”.
Nakon što je konačno diplomirao, dve godine je proveo u pokušaju da pronađe posao nastavnika. Otac prijatelja sa klase pomogao mu je da se domogne zaposlenja i ponudio mu posao pomoćnog tehničkog ispitivača u Švajcarskom birou za patente. Uporedo sa tim, u slobodno vreme radio je na onome što je njegova velika strast. Tako je došao do specijalne teorije relativnosti.
Nije baš uobičajen put ka Nobelovoj nagradi, zar ne?
Kada su Alberta Ajnštajna, nekoliko godina pred smrt, u intervjuu za časopis LIFE pitali za savet mladima odgovorio je:
“Nikada ne gubite Svetu Radoznalost. Važno je da ne prestanete da postavljate pitanja. Radoznalost ima svoj razlog postojanja.“
Ali ZAŠTO uopšte toliko govorimo o radoznalosti?
Zar radoznalost nije ubila mačku?!
Ako ste bili dovoljno znatiželjni da proverite istinitost idioma koji ljudi vekovima koriste – ustanovili ste da je briga ubila mačku, a ne radoznalost. Zabrinutost zbog onoga što bi moglo da se desi, zbog najgorih mogućih ishoda koje zamišljamo.
E, tu je kvaka! Ljudski mozak je „naštelovan“ da bude preterano osetljiv na potencijalnu opasnost, iako nam iskustvo govori da se velika većina tih scenarija nikada ni ne dogodi. Imajte to na umu i setite se da se mačka uvek dočeka na nogama.
Moja poznanica, kojoj je zaštitni znak da u karijeri širom otvorenih očiju korača nekošenim poljima i neutabanim stazama, osećaj straha doživljava kao znak da treba da krene u akciju i realizuje ono o čemu je razmišljala:
“Ako osećam strah to je signal koji mi telo daje da u tom pravcu treba da idem, da probam, jer tu je prostor za učenje. Kada osetim strah pomislim: Aha, zanimljivo! Ajmo da vidimo šta tu ima.“
Sličnu praksu imam i ja.
Kada god se nađem u novoj situaciji od čijeg ishoda strepim – bilo da pregovaram za posao do koga mi je mnogo stalo, treba da govorim pred 300 ljudi, prvi put radim na nekom projektu ili razmišljam hoće li iko doći na događaj koji premijerno organizujem, kažem sebi: “ok, pripremila sam se najbolje što u ovom trenutku mogu, ali da proverimo kako to izgleda u praksi i šta ću iz toga stvarno naučiti, da sledeći put budem bolja.”
Ovde kao ključno pitanje izdvajam: “šta iz toga mogu da naučim?”. Ima nešto magično kada događajima i ljudima priđete sokratovski “znam-da-ništa-ne-znam” i otvorite svoj um.
Navešću vam četiri dobra ishoda takvog pristupa:
Da ne bude da pričam u prazno… Navešću vam svoj najsvežiji primer.
Za skoro 20 godina rada sam (svojevoljno!) promenila nekoliko karijera i skoro uvek paralelno radila na nekoliko potpuno različitih projekata. Dugo sam se, pomalo uplašeno, pitala šta sa mnom nije ok, šta je razlog tome, šta bi bilo da sam fokusirana na samo jednu oblast…
Umesto da brinem, rešila sam da pronađem odgovore.
To me je motivisalo da se zainteresujem za teme radoznalosti i svestranosti, da pre godinu dana pokrenem lični projekat kroz koji sam mnogo toga naučila, da potražim polimate među uspešnim ljudima i sa njima otvoreno razgovaram o karijernom putu, da pitam i čujem odgovore.
Drugi ljudi im najčešće postavljaju pitanje kako su našli vremena da sve to urade. Ja želim da znam šta je njihova pokretačka energija i kako je usmeravaju. Koliko god njihove priče bile različite, na kraju se svode na isto: radoznalost i motivacija da saznaju i spoznaju nešto bolje i smislenije.
To je ono što ih razlikuje od onih koji se nisu usudili, a ne inteligencija, znanje ili veštine, bar ne u startu. To je ono što je zapalilo iskru pozitivne promene, umesto da izgore od brige.
Prepoznali ste se u ovome? Pretvorite svoju brigu u radoznalost, a radoznalost oblikujte u hranu za um i nova znanja koja će vam biti impuls za promenu i napredak. Pustite da vas radoznalost vodi.
Pre svega radoznala osoba i celoživotni učenik, po opredeljenju. Čak 17 godina radila je na različitim pozicijama i u svim vrstama medija, od sportskog novinara, TV i radio reportera do menadžera društvenih mreža i video producenta. Danas se u najkraćem predstavlja kao Brand Storyteller. Kreira sadržaj za nekoliko velikih brendova i organizacija, uređuje program i moderira poslovne i edukativne događaje, bira i uređuje knjige za lični i karijerni razvoj…
[…] NAPOMENA: Ovo je deo mog teksta u celosti objavljenog na blogu Poslovi.Infostud. […]