Menu
Nebojša Bjelotomić: Prodavao sam po kraju štipaljke
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Ime Nebojše Bjelotomića vezuje se za IT, startape i digitalnu ekonomiju. I ne samo zbog toga što je u poslednje dve godine na mestu direktora Inicijative Digitalna Srbija, koja radi na razvoju i svetskoj promociji srpskog digitalnog ekosistema, već i zbog činjenice da je pre dolaska na tu poziciju radio u Sagi, jednoj od najstarijih IT kompanija u Srbiji.
Danas je njegov posao usmeren na mentorsku i finansijsku podršku mladim inovatorima i startap biznisu, ali u razgovoru za Infostud otkriva da njegov prvi zarađeni novac nije imao veze sa inovacijama, a ni sa IT-ijem.
– Bilo je to u drugom razredu gimnazije. Sećam se da mi je rođak jednom prilikom u nekom razgovoru rekao „da imam pravo da pričam tek kada zaradim sam svoj dinar“. To sam upamtio za ceo život. I ja sam se tada zainatio, i rekao „evo hoću“! Pošto je on sam pravio štipaljke, uzeo sam od njega nekoliko paketa štipaljki. Prodavao sam ih po kraju. Od tog novca sam mogao da kupim samo užinu, ali sam ipak imao osećaj zadovoljstva što sam prodao nešto i sam zaradio neki novac – kaže Nebojša.
Već na raspustu između trećeg i četvrtog razreda gimnazije, naš sagovornik, uspeo je da zaradi i ozbiljan honorar, doduše u SAD-u, u koji je otišao turistički, u posetu rodbini.
– Imao sam rodbinu tamo i otišao sam tokom letnjeg raspusta. Tamo sam se onda prijavio na one njihove letnje kampove za decu i dva meseca sam radio kao instruktor košarke i odbojke. Zaradio sam, za mene tada, ozbiljan novac, oko 1.000 dolara. Bio sam presrećan što sam u Americi mogao sebi da kupim patike koje sam želeo – priča Bjelotomić.
Nije ni tokom studija sedeo skrštenih ruku. Priča nam da je na Univerzitetu u Bostonu, na kojem je studirao biomedicinski inžinjering, bio zaposlen kao stipendista i to u univerzitetskom Centru za naprednu biotehnologiju.
– Imali smo mogućnost na fakultetu da apliciramo za poslove, kao neka vrsta stipendije, u biblioteci, u kuhinji, na raznim mestima u studentskom gradu. Međutim, ja sam želeo da radim u laboratoriji, iako to nije bilo ponuđeno kao opcija. Ipak, pisao sam neku molbu i primili su me da tamo radim, tako da je, tokom studija, to bio moj posao – kaže sagovornik Infostuda.
Bjelotomić je profesionalnu karijeru i počeo u Sjedinjenim Američkim Državama, radeći upravo u jednom tamošnjem startapu koji se bavio biotehnologijama, ali je nakon dve i po godine odlučio da je vreme za povratak u Srbiju.
– Jednostavno sam želeo da živim u svojoj zemlji, da mogu da igram basket sa svojom ekipom, da sedim u omiljenom lokalnom kafiću. Meni je to bila poenta – kaže Nebojša koji se po povratku iz Amerike zaposlio u kompaniji IBM.
Radio je, kaže, u prethodnih više od 20 godina, u nekoliko multinacionalnih kompanija u Srbiji, na različitim pozicijama i sektorima, ali njegovu profesionalnu karijeru obeležio je rad u dve kompanije u kojima je proveo, u jednoj 10 godina a u drugoj 5 godina.
– U neku ruku jesam promenio dosta pozicija, ali opet, i nisam, jer svoju karijeru vezujem za rad u dve kompanije, sve ostalo je bilo nakratko. Prva je Fujitsu Simens u kojoj sam napredovao do regionalnog menadžera za jugoistočnu Evropu i u kojoj sam proveo deset godina. Druga kompanija je Saga, kompanija koja je jedan od pionira u IT industriji. Iz Sage sam, pre dve godine, došao u Inicijativu Digitalna Srbija – navodi Bjelotomić dodajući da je radeći u kompanijama koje dolaze sa različitih tržišta, iz SAD-a, Nemačke ili Japana stekao ne samo iskustva u vezi sa biznisom, nego i sa poslovnim modelima i različitim korporativnim kulturama.
On kaže da se na kraju vratio svojoj prvoj ljubavi, a to su tehnologije.
– U međuvremenu sam stekao zaista bogato korporativno iskustvo koje je važno i ukoliko želite da uspete u digitalnom svetu, jer za razvoj i uspeh jedne odlične ideje nije dovoljna samo inovacija, ni samo inžinjersko znanje. I to danas pričam mladim ljudima u ovoj industriji – kaže Bjelotomić, koji misli da on ipak nije čovek korporacije.
– Moja želja je oduvek bila da što manje putujem i da, ako je to ikako moguće, svako veče spavam u svom krevetu. Nisam sebe video kao nekog pukog izvršioca, niti sam sanjao o tome da stalno budem u avionu i na nekoj drugoj destinaciji. Ostanak u Americi bi mi sigurno omogućio više novca, moguće i neke bolje pozicije, ali mera uspeha, uostalom definicija uspeha je individualna. Moja se ne meri količinom zarađenih para – zaključuje Nebojša Bjelotomić.