Nemanja Đurković, dreser pasa: Najbolji čovekov prijatelj je ogledalo svojih vlasnika

Svoje zanimanje ne opisuje kao posao jer, kako kaže, kad voliš to što radiš, radni dan je uživanje. Nemanja Đurković je dreser pasa. To znači da najbolje čovekove prijatelje može da nauči mnogim stvarima. Od socijalizacije i osnovnih komandi, pa sve do, primera radi, traženja tartufa.

U ove verne i odane životinje zaljubljen je od kada zna za sebe jer je u njihovom domu uvek bilo pasa. Moglo bi se reći da mu je prvi prijatelj bio jedan terijer sa kojim se družio još od rođenja.

– Isto je bilo i kada smo kupili vikendicu. Dešavalo se da ljudi izbace psa, oni došetaju do nas, mi ih nahranimo i kod nas ostanu. Prvi rasni pas koga sam imao bio je doberman, po imenu Nando Kobra, kaže Nemanja.

Učenje koje traje od malena

Još kao klinca interesovalo ga je kako pse može da nauči raznim trikovima. Posrećilo mu se, pa je imao priliku da kod veoma poznatog dresera gleda treninige obučavanja policijskih pasa. A od jednog poznatog odgajivača koji je bio i međunarodni sudija i dreser, naučio je dosta o prirodi, karakteru i karakteristikama ovih životinja.

– U to vreme sam Nanda naučio bukvalno svemu što sam znao. Bio je atrakcija u kraju. Njega su svi znali, a mene tu i tamo, kroz osmeh se priseća Nemanja. Svoje znanje širio je i upotpunjavao literaturom.

– Danas je sve to mnogo lakše jer postoji Internet. Sećam se da sam čekao da izađu oglasi, a onda po njima tražio knjige o dresuri, kupovao ih i čitao.

 Onda je na red došao fakultet, a nakon toga Nemanja se dugi niz godina bavio prodajom i marketingom.

– To jeste bio lep posao, ali bio je dosta stresan i naporan jer ste u stalnom kontaktu sa ljudima sa kojima je i najteže raditi. Onda se desio trenutak kada sam rekao da mi je dosta svega toga i da bih voleo da radim nešto u čemu bih uživao 100 odsto, nešto što me ispunjava, a da sam u isto vreme u tome dobar” priznaje Nemanja. Odgovor se nametnuo sam. Ovaj put sledio je svoju strast. Registrovao je firmu, a na Instagram profilu Dresura pasa svih rasa objavljuje uspehe koje ostvaruje u radu sa psima.

Pas je ogledalo vlasnika

Nemanja objašnjava da ponašanje pasa u 80% slučajeva zavisi od ponašanja vlasnika, njegovih navika, ophođenja, a samo 20% od rase psa, njegovog karaktera, genetike itd…Mnoge greške u odgoju pasa se javljaju iz neznanja, nestručnosti, pogrešnih metoda vaspitanja…

– Idealno vreme da se pas dovede na dresuru, bez obzira na to koje je rase, je između četvrtog i osmog meseca. Kao i sa detetom, što ranije krenete da ga vaspitavate, veće ćete uspehe imati. Dešavalo se da imam pse stare pet, šest čak i sedam godina, ali naravno da je sve to onda mnogo teže i sam proces traje mnogo duže. Vi tada morate prvo sve stare i loše navike da izbrišete pa tek onda da ga učite ispočetka.

Nemanja za Infostud kaže da vlasnici pasa često razmišljaju o dresiranju kao o procesu koji ima svoj početak i kraj. Istina je drugačija. Osnovni nivo dresure samo je početak oblikovanja.

– Džaba dresura ako vlasnik očekuje da nakon toga neće morati ništa više da radi sa svojim ljubimcem. To je kao kada biste trenirali u teretani nekoliko meseci, dobili mišiće i onda prestali da vežbate, a nastavili da očekujete da ćete izgledati isto.

Zbog toga je obuka vlasnika pasa sastavni deo ovog procesa. Posle svake dresure ključna su naredna dva do tri meseca.

– Klijenti imaju razna očekivanja. Najteže im je objasniti kako da se ophode sa psima ali i da shvate da moraju da nastave da rade sa svojm ljubimcem. Posle svake dresure najbitnije je da naredna 2, 3 meseca kod kuće vežbaju sa psom bar petnaest minuta, kako bi kod njega stvorili naviku i model po kome treba da se ponaša. Psi, pogotovo dok su mali brzo nauče komande, ali ako ne vežbate sa njima brzo ih i zaborave. Ko to ispoštuje nema problema, ali ima i onih koji se toga ne pridržavaju” iskren je naš sagovornik. 

Na dresuru mesečno od 15 do 20 pasa

Usluge koje Nemanja nudi su individulani trenizni ali postoji i pansionska dresura. Jedan individualni trening traje 45 minuta, a za osnovni nivo potrebno je 20 časova. Kad je reč o pansionskoj obuci, ona traje tri nedelje. U zavisnosti od potreba i želja klijenata razlikuju se i cene.

– Cene su različite i zavise od više faktora. Od toga da li ste doneli štene na obuku, sa kojim je inače najlakše raditi, do toga da li je na primer pas agresivan, koliko je star ili koja je rasa u pitanju. Takođe, ljudi dovode i Lagoto romanjolo koji ima veoma razvijena čula i pokazao se kao neprikosnoveni tragač za tartufima, pa sprovodimo i takvu vrstu obuke.

Posla, kaže, uvek ima. Najviše klijenata dobija preko preporuka. U proseku, na dresuri mesečno ima 15 do 20 novih pasa i sa osmehom ističe da mu u ovom poslu ništa ne pada teško. Nemanja je svoju ljubav prema psima preneo na naslednike kao i na svoju ženu koja ih u detinjstvu nije imala u okruženju.

– Ćerka je imala 9 godina, a sin 4 kada su počeli da idu sa mnom na treninge. Mnogo benefita se dobija kada mališani u svom okruženju imaju pse. Razvija se odgovornost, deca se uče posvećenosti, disciplini, prevazilaze razne stresne situacije, postaju mnogo aktivniji i što je najvažnije postaju bolji ljudi. Nauče da pružaju, ali i da dobiju ljubav, poručuje Nemanja.