Od krimi serija do stvarnosti: Zašto je forenzika sve popularniji posao

Sari Arsić ostvario se san. Em je smer tehničara za operativnu forenziku pri Prehrambeno-hemijskoj školi u Nišu otvoren baš u školskoj godini u kojoj ona započinje svoje srednjoškolsko obrazovanje, em je uspela da upiše ono što je toliko želela.

Zbog forenzike je, kaže ona za Infostud, bila spremna da se iz rodnog Vranja zaputi i u Beograd na školovanje, ako treba.

– Jednostavno me privlači ta vrsta istraživanja i otkrivanja nekih nerazjašnjenih okolnosti. I možda će mnogi pomisliti da su „krivci“ za to popularne kriminalističke serije, ali meni to nije bilo presudno, već samo mali podstrek da upišem ono što ionako volim – kaže nam ova devojčica dodajući da joj je želja da kasnije upiše Policijsku akademiju, tačnije da nastavi da se obrazuje za forenzičara.

Rekli joj: „Samo napred”

Sara navodi da se u prvom razredu uče opšti predmeti, ali se od drugog neki i gube, a uvode stručni. 

– Imam veliku podršku roditelja. Oni smatraju da ne treba da me sputavaju ukoliko već sada znam čime želim da se bavim. Podržava me i moje društvo, jedino im nije svejedno što sam zbog škole morala da se preselim u Niš i nisam sa njima u Vranju – kaže nam Sara Arsić. 

Da je forenzika sve popularnije zanimanje i među studentima potvrđuje i Nikola Milašinović, redovni profesor i rukovodilac Departmana forenzičkog inženjerstva Kriminalističko-policijskog Univerziteta u Beogradu. Pitamo profesora šta je tačno posao forenzičara, koliko je to nalik onome što gledamo u serijama, kako se i gde obrazuju, koja znanja su im potrebna, ali i koliko lako mogu da se zaposle nakon završetka studija.

Motiv im je da rade u policiji

Milašinović navodi za Inostud da se za jedno upisno mesto na ovom studijskom programu prijavi između tri i četiri kandidata.

– Zanimljiva je i činjenica da poslednjih godina drastično raste interesovanje žena za ovaj posao, pa muškarci trenutno čine tek između 10 i 20 odsto studenata, a devojke između 80 i 90 odsto od ukupnog broja po generaciji. Glavni motiv studenata da završe forenziku je rad u policiji. Tačno je i to da gledanje zanimljivih kriminalističkih serija i filmova, kao i čitanje knjiga, mnogima od njih daje dodatni podstrek da upišu studije na našem departmanu. Većina ima želju da se bavi inspektorskim radom, dok određeni broj hoće da nastavi karijeru i u akademskom okruženju. Uveren sam da tek kada dođu na fakultet postanu svesni koliko je težak put do cilja, odnosno do pozicije forenzičkog veštaka – kaže profesor Milašinović naglašavajući da „forenzika nije Holivud”.

Uviđaji traju i po nekoliko dana

On pojašnjava da bi voleo da može da kaže da nema razlike između onoga što gledamo u serijama i onoga što je zaista forenzički posao.

– U filmovima i serijama je sve dosta ulepšano i olakšano, dok je realan, svakodnevni posao forenzičara mnogo zahtevniji. Na primer, u zavisnosti od kompleksnosti krivičnog dela, uviđaji mogu da traju od nekoliko sati do nekoliko dana. Nakon toga, mnoge prikupljene tragove je potrebno dodatno analizirati u laboratoriji, što zahteva vreme. A u serijama i filmovima smo viđali da izvršilac krivičnog dela bude identifikovan u svega nekoliko minuta po izvršenom uviđaju – govori nam ovaj profesor.

Milašinović ističe i da nije jednostavno odgovoriti na pitanje šta tačno radi forenzičar, ali u najkraćem njegov posao je da koristi znanja i primenjenih i fundametalnih nauka da bi prikupio dokaze koji će dovesti do rasvetljavanja nekog krivičnog dela.

– Veći deo javnosti forenzičarima smatra operativne kriminalističke tehničare, koji vrše uviđaj na mestu događaja i čija je uloga da obezbede materijalne tragove koji će rasvetliti krivično delo. Najvažniji zadatak forenzičara i jeste prikupljanje što većeg broja tragova i dokaza sa mesta događaja i informacija na osnovu kojih se postavljaju hipoteze koje povezuju jednu činjenicu s drugom, da bi se stvorila teorija koja objašnjava prirodu krivičnih dela. Ali, forenzičko dokazivanje zločina je složen proces s krajnjim ciljem da se krivično delo dokaže ili opovrgne i pronađu počinioci – kaže naš sagovornik uz napomenu da najveći deo vremena forenzičari provode u laboratorijama gde ispituju dokaze i tumače rezultate kako bi na kraju napisali zvanični forenzički izveštaj.

Tehničari su na terenu

Naš sagovornik objašnjava i razliku između forenzičara i forenzičkog tehničara.

– Tehničari prvenstveno analiziraju mesto zločina ili nesreće i prikupljaju tragove, odnosno dokaze, što znači da rade na terenu. Forenzičari, pak, te dokaze analiziraju u potrazi za tragovima koji ukazuju na mogućeg osumnjičenog ili uzrok smrti. Tehničari su često prvi službenici koji identifikuju ključne dokaze, dok forenzičari testiraju te dokaze kako bi utvrdili šta istražiteljima mogu reći o zločinu. Različitog su i stepena obrazovanja. Forenzičari moraju uvek imati najmanje diplomske studije iz prirodnih nauka poput biologije, hemije, forenzike ili inženjerske struke – kaže profesor Milašinović.

On dodaje da student često imaju zablude kada je u pitanju forenzičko obrazovanje, verujući da će na ovim studijama izbeći “teške” tradicionalne predmete što nije tačno.

– Budući studenti treba da budu svesni da je forenzičar prvo solidan naučnik, poznavalac fundamentalnih nauka, kao što su hemija, biologija, fizika, statistika, ali i inženjerskih grana sa dopunskom obukom o primeni tih nauka u forenzici, ali i u krivično-pravnom sistemu. Iako je najveći deo forenzičkog rada zasnovan na radu u laboratorijama, mnogi studenti, nažalost, očekuju da će njihovo obrazovanje u oblasti forenzike imati oblik „obuke za posao” -dodaje Milašinović navodeći da studenti nakon diplomiranja stiču zvanje inžinjera tehnologije, kao i da je plan i program sačinjen od predmeta iz oblasti prirodno-matematičkih i tehničko-tehnoloških nauka.

Ugovor sa MUP-om na početku karijere

Osim teorijske, student imaju i praktičnu nastavu, odnosno različite vežbe i simulacije kako na samom fakultetu, tako i u Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku, odnosno drugim odeljenjima MUP-a Srbije.

Posao je unapred obezbeđen forenzičarima koji završe studije Kriminalističko-policijskog Univerziteta,pošto studenti potpisuju ugovore sa MUP-om o svojim pravima i obavezama po okončanju studija.

– Svi oni koji se makar jednu godinu školuju na budžetu imaju obezbeđen posao u MUP-u, odnosno Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku. Radno mesto forenzičara je deficitarno, što studentima može da predstavlja dodatni motiv. Studenti se prevashodno školuju za potrebe MUP-a Srbije, ali im stečena diploma omogućava da se okušaju i u nedržavnim, komercijalnim subjektima. Dobri forenzičari su uvek potrebni i za njih uvek ima posla jer se, nažalost, krivična dela svakodnevno dešavaju – kaže Milašinović.

Odgovarajući na pitanje da li je posao forenzičara dovoljno cenjen i adekvatno plaćen u Srbiji, on kaže da je znanje još uvek najskuplji proizvod. Dodatno, mora se uzeti u obzir da samo sertifikovane osobe, odnosno veštaci, mogu obavljati određene poslove, kao i da se većina analiza za potrebe sudskih postupaka obavlja isključivo u akreditovanim laboratorijama.

– Ovo zahteva velike finansijske izdatke i kontinuiranu edukaciju i licenciranje. Ovo je posao koji nosi veliku odgovornosti trebalo bi da bude adekvatno i plaćen i cenjen. Možemo reći da to jeste donekle slučaj kod nas, ali da uvek ima prostora za poboljšanje – zaključuje profesor Milašinović.