Patolozi: Kako izgleda njihov posao i kolika je njihova uloga u dijagnostici i lečenju

Kada čujemo da je neko “patolog“ prva asocijacija mnogima su filmovi, rešavanje zločina i obdukcija. Ali da li je baš tako? Ko su ti patolozi, doktori u belim mantilima koje ne srećemo na redovnim pregledima, za koje smo čuli ali ih gotovo nikada nismo sreli. Šta oni tačno rade?

Specijalista patologije dr Igor Kuzmanović iz Beograda je patolog sa višegodišnjim stažom. Važi za jednog od boljih u svojoj struci. Radi u privatnoj klinici i pristojno živi. Ali da bi do toga stigao morao je da prođe dug put, uloži mnogo u svoje znanje i stalno se usavršava.

– Da biste postali specijalista patologije morate završiti Medicinski fakultet. Studije medicine traju 6 godina, nakon toga je potrebno obaviti staž koji traje godinu dana i sačekati da ustanova u kojoj radite odobri specijalizaciju. To se nekada dogodi brzo, a nekada i ne. Sve u svemu, samo školovanje traje 10 godina, kaže Igor za Infostud.

Studije medicine su teške zbog obimne količine gradiva koje morate da savladate. Neki od mojih kolega kažu da se medicina na vreme završava ako svaki dan učite po 10 sati. Naravno, uz učenje, mnogo je bitniji praktični rad koji vam daje osnovu da kada postanete specijalista možete odmah da završavate zadatke koji se pred vas stavljaju u bolnici u kojoj radite. Dakle, najveći izazov je puno učenja, puno podataka za memorisanje, manjak slobodnog vremena tokom studija, priseća se Igor.

Kada je reč o specijalizaciji i tu se ponovo uči, a na kraju vas čeka specijalistički ispit.

– Na specijalizaciji učite da postavljate dijagnoze na biopsijama i operativnim materijalima, kao i da rešavate autopsije. Autopsije su naporne, kako fizički, tako i psihički, naročito na početku specijalizacije, navodi on.

Mladi lekari teže dolaze do posla, neizvesnost je velika

Ipak, svo to učenje i naporan praktični rad Igoru nisu bili prepreka za dalje usavršavanje. Kaže da o odustajanju nije razmišljao. Završio je sve zadatke koji su bili pred njim i počeo da radi. Svojim mlađim kolegama poručuje da slede svoj put bez obzira na prepreke na koje će danas možda nailaziti.

– Mladi lekari u Srbiji teže nalaze posao, ima dosta volonterskog rada i rada na određeno vreme, tako da je neizvesnost velika. Ali kada dobijete specijalizaciju, podrazumeva se da ste primljeni na posao u određenoj ustanovi tako da onda znate i gde ćete raditi nakon što školovanje završite. Najveći problem je dobiti posao nakon studija i željenu specijalizaciju. To je do skora bilo lako, s obzirom da je patologa bilo malo. Sada nas ima dovoljno, i posao za nove kolege postaje problem, kaže dr Kuzmanović.

Šta zapravo rade patolozi i zbog čega su više nego važni?

Patolozi rade nekoliko vrsta poslova, u zavisnosti od toga u kojoj su bolnici zaposleni. Najveći deo posla je postavljanje dijagnoza na tkivnim isečcima uzetim od pacijenata (biopsije) kao i pregled i dijagnostika hirurški uklonjenih organa.

– U nekim bolnicama veliki deo posla čine i citološki pregledi. U pregled odstranjenih organa ulazi i uzimanje reprezentativnih isečaka. Osnovni posao je mikroskopiranje, dodatna bojenja radi preciznije dijagnostike kao i molekularne analize radi tipizacije tumora i nalaženja najboljih terapijskih opcija. Molekularna patologija je nova grana, i ona podrazumeva da se patolog uključi u lečnje pacijenta predlaganjem najbolje kombinacije modernih lekova za tumor od koga je oboleo, objašnjava dr Kuzmanović.

Ono što gledamo na filmovima se dosta razlikuje od posla patologa

Dr Kuzmanović kaže da je posao patologa kabinetski:

– Uglavnom sedite za mikroskopom i kucate ili diktirate nalaze. Nema kontakta sa pacijentima i postoji određen mir. Jedino uzbuđenje u patologiji je tzv.ex tempore dijagnostika, kada se tokom operacije brzom obradom tkiva postavlja dijagnoza koja opredeljuje hirurga kako će završiti proceduru. Negativne strane su što ste pozadinac u lečenju, činite dosta a pacijenti ne znaju za vas niti vas ikada vide, objašnjava dr Kuzmanović.

Kada je reč o autopsijama, one se rutinski rade u malom broju bolnica, tako da je to manji deo zadataka koji očekuju mladog specijalistu.

-Ono što gledamo u serijama i filmovima, kada je reč o ubistvima, nema mnogo veze sa patolozima, kaže dr Kuzmanović i objašnjava:

– To je posebna grana, zove se forenzika, a kod nas sudska medicina. U pitanju je posebna specijalizacija i posao patologa sa tim nema puno dodirnih tačaka. Mi autopsije radimo retko i u slučajevima kada je lekarima koji su lečili pacijenta nije jasno zbog čega je preminuo. Forenzika je nešto sasvim drugo, odvojena grana medicine koja se bavi uzrocima smrti pod nejasnim okolnostima i vezana je za kriminalistiku, navodi on.

Koliko rada i znanja, a koliko novca

Kao i svaki lekar, tako i patolog treba da bude uporan, strpljiv, vredan i najvažnije, vizuelni tip. Zadatke izvršavaju tako što upoređuju slike tumora pod mikroskopom sa onim što znaju i što su naučili tokom školovanja.

– Dobri ste ako tih slika u glavi imate puno i ako znate da ih povežete sa onim što vidite pod mikroskopom. Nekim kolegama je to lako, a neki moraju više da se potrude. Sve u svemu, svako ko je radan, vredan i uporan može da postane dobar patolog, smatra dr Igor.

Kada je reč o tome koliko patolozi zarađuju, dr Kuzmanović kaže, „znatno manje nego u inostranstvu“.

– U Srbiji je standard lekara nizak, državne plate su oko 150.000 hiljada dinara. Nema dežurstava koja bi taj iznos povećala. Ako radite dopunski i u privatnoj ustanovi ili ako samo radite privatno, zarada može biti mnogo veća, 500.000-1.000.000 dinara, navodi on.

Međutim, do te pozicije se stiže tek kada postanete iskusni i kada počnu da vas traže lekari kliničari. Broj patologa koji u Srbiji toliko zarađuje je mali.