Posao dispečera odgovoran i težak, ali zanimljiv i dobro plaćen

Dispečerski centri nisu, iako to mnogi smatraju, nužno povezani sa prevozom, već i sa mnogim drugim delatnostima, ali je sasvim jasno da nijedan vid uslužnog prevoza ne može na kvalitetan način biti obavljen bez dobrih dispečera.

Jer, logistička podrška onih koji svojim radom, pred monitorima u kancelarijama olakšavaju put vozačima, mašinovođama i pilotima na terenu, jeste od krucijalnog značaja za bezbedan transport.

Početna plata od 65.000 do 80.000

Taj posao dispečera u kamionskom saobraćaju je u ekspanziji, a kompanije su, kako kaže naša sagovornica Ivana Fremer, osnivač sajta dispeceri.rs, spremni da plate i do 6.000 evra za kvalitetne radnike. Ali nažalost, ne u Srbiji, nego u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su primanja kod nas daleko manja, mada sasvim pristojna za srpske uslove.

– Većina ljudi koji se odluče da rade kao dispečeri u kamionskom transportu to rade zbog odličnih zarada koje za radnike iz Srbije mogu da idu i više od 2.000 evra mesečno. Međutim,  zabluda je da svako ko počne da se bavi ovim zanimanjem odmah dobije tolika primanja.  A još veća je zabluda da je ovo lak posao na kojem samo sediš i ništa ne radiš. Ne, naprotiv, vrlo je težak i zahtevan, a početne plate su oko 65.000 do 80.000 dinara, ali već nakon nekoliko meseci to može da bude mnogo više. Istina, ne po 5.000-6.000 evra koliko je u Americi, jer smo mi za njih, ipak, jeftina radna snaga, ali je opet sasvim zadovoljavajuće – kaže za Infostud Ivana.

Multitasking neophodan

Koliko je posao dispečera u kamionskom prevozu zaista težak i šta su sve njegovi zadaci Ivana pokušava da nam dočara objašnjavajući šta je sve potrebno da bi se on kvalitetno obavljao.

– Konkretno, dispečeri koji rade za američko tržište rade u dve smene i to uopšte nije lak posao. Pre svega vrlo je važno odlično poznavanje engleskog jezika, jer se pored toga što ima veliki broj firmi koje drže naši ljudi u inostranstvu, sva korespodencija obavlja isključivo na engleskom jeziku. Razgovori sa vozačima mogu da budu na srpskom, ali zvanična dokumentacija je uvek na engleskom. Kod dispečera je još važno da budu kompjuterski pismeni, spremni na timski rad, a još važnije da su u stanju da obavljaju više zadataka odjednom. To znači da se odgovara na telefonske pozive i mejlove, prati kretanje kamiona, a u isto to vreme bude potpuna logistika vozačima – dodaje ona.

Poznavanje osnovnih karakteristika kamiona je, takođe, veoma važna satvka, kako bi se na što bolji i kvalitetniji način kontrolisao utovar robe, a tokom vremena rada i sticanja iskustva dispečeri šire svoju mrežu kontakata i time uvećavaju i mogućnost da bolje zarade.

– Kada govorimo o dispečerima u kamionskom transportu u pitanju je veoma mlad posao u Srbiji, koji možda postoji desetak godina. Stoga nekada nije bilo ni moguće da imate dugogodišnje iskustvo, a sada se sve više i to traži, mada ima mesta i za početnike. Važno je samo da ste spremni da radite i napredujete. Kad steknete kontakte i razgranate mrežu klijenata, onda vam je sve mnogo lakše i zarada je veća – objašnjava Ivana Fremer.

Radi se u smenama od po 12 sati

Dispečerski poziv težak je i vrlo odgovoran i u drugim oblastima. O tome nam je kompletniju sliku dao Beograđanin Zoran Jovanović, elektroinženjer u „Elektrodistribuciji“, koji iza sebe ima dugogodišnje iskustvo rada u Dispečerskom centru ovog preduzeća.

– Kod nas u Dispečerskom centru se radi po smenama od po 12 sati, kako u dnevnoj, tako i u noćnoj, nakon čega je obavezan odmor od 24 sata. Kolege imaju srednju stručnu spremu elektro smera ili fakultet – onda su u pitanju elektroinženjeri, pa smo podeljeni u zavisnosti od radnog mesta, budući da Dispečerski centar ima više celina po vertikali, odnosno po naponskom nivou kao i po teritoriji za koju je nadležan – navodi Jovanović.

On kaže i da pored onih koji su zaposleni u Centru postoje i dispečerska ekipa na terenu koja je praktično njihova produžena ruka, iako se sve odluke donose u samom Centru.

– I taj deo na terenu je daleko teži, budući da se radi po teškim vremenskim uslovima, nekada na plus 40, a nekada na minus 20 stepeni – dodaje Jovanović.

Najviše posla ima 18. decembra

Dispečerski centar „Elektrodistribucije“ radi 24 časa dnevno 365 dana u godini bez ijednog sata i minuta pauze, a prema Jovanovićevim rečima on se značajno razlikuje od kol centra.

– Znam da ljudi to često mešaju, ali to su dve sasvim različite stvari. Kol centar daje informacije korisnicima, a Dispečerski centar se bavi kvarovima i otklanjanjem svih nepravilnosti u radu distributivnog elektroenergetskog sistema  i svakodnevnim planiranim radovima na mreži (remonti) i komunicira uglavnom sa ekipama Elektrodistribucije. Istina, postoje oni koji imaju direktan kontakt sa Centrom, a to su uglavnom važni potrošači, kao što su na primer korisnici koji su na dijalizi. Osnovna mesečna zarada na ovom radnom mestu je oko 95.000 do 115.000 dinara, sa tim da se plata uvećava za noćni rad i rad za praznike kao i prekovremeni rad, što nimalo nije zanemarljivo – ističe Jovanović za Infostud.

Zoran nam je na kraju otkrio i vrlo interesantan podatak o tome kad Dispečerski centar „Elektrodistribucije“ ima najviše posla.

– Prema podacima koje imamo to je 18. decembar. Tog dana mnoga domaćinstva u Srbiji spremaju slavu, kuva se i priprema hrana, na to se nadovezuje i grejanje na struju, tako da je tada sistem najopterećeniji – kaže nam Jovanović.