Posao iz Italije prebacila u Zrenjanin: Sa mirisom piljevine rodila se velika ljubav prema stolarskom poslu

Za mnoge, Italija je kolevka visoke mode i vina ali za Gorjanu Ponjević Ballani (50) to je zemlja u kojoj je pronašla dve najveće ljubavi – ljubav prema drvetu kao građevinskom materijalu i svog današnjeg supruga čija je potpora bila presudna za njen dalji razvoj karijere.

Dugi niz godina, Gorjana se bavi stolarskim zanatom koji zahteva mnogo znanja, strpljenja i fizičke snage, i u kojem je prava retkost videti žene. Njen proizvodni pogon sa radionicom za preradu drveta i izradu nameštaja nalazi se već 12 godina u industrijskoj zoni Zrenjanina, a porodična firma na čijem je čelu, bavi se uređenjem enterijera, eksterijera, bašti i restauracijom nameštaja, i čine je ona, suprug i devetogodišnja ćerka Matea koja sve više pomaže u raznim aktivnostima.  

Želja je bila presudna

Drvo kao građevinski materijal je bio prisutan tokom njenog školovanja, s obzirom da je završila srednju i Višu građevinsku školu. Ali tek u prvom dodiru sa njim došlo je do eksplozije emocija i ulaska u jedan beskrajno čaroban svet. Naša sagovornica kaže za sajt Poslovi Infostud da je u ovoj branši više od 20 godina, a karijeru je započela u Italiji, u gradu Forli, u jednoj firmi koja se bavi proizvodnjom unutrašnjih stepenika od drveta. Kako navodi, ubrzo je napredovala do kontrole kvaliteta proizvoda, međutim nakon dve godine, i pored velike želje za daljim usavršavanjem, uvidela je da tu ne može u potpunosti da se ostvari, što je i bio povod da napusti siguran posao.

– Dva glavna razloga zbog kojih nisam mogla dalje da napredujem bili su to što sam žena i strankinja. Osećala sam da mogu još mnogo toga da pružim i uradim ali mi okolnosti to nisu dozvoljavale. Zato se i rodila ogromna motivacija i težnja da uradim i stvorim nešto za sebe. Srećom, u firmi sam upoznala i svog sadašnjeg supruga koji je bio naš dobavljač. On i njegova porodica su me podržali i nesebično mi pomogli da ispunim svoje snove. Prvi preduzetnički koraci nastali su u Italiji, u garaži mog svekra. Te davne 1999.godine sam otvorila svoju firmu Wood Planet koju sam kasnije, zajedno sa porodicom, 2009.godine preselila u Srbiju – objašnjava Gorjana i kaže da preduzetništvo za nju nije bio izlaz već izbor i put ka slobodi da radi ono što najviše voli.

Povratak u Srbiju protkan predrasudama

Za Gorjanu i njenu porodicu, početak novog životnog poglavlja i poslovanja u Srbiji je bio težak. Dočekale su ih brojne predrasude u redovima dobavljača kojima je bilo nezamislivo da, u toj profesiji, jedna žena može da bude slika i prilika dobrog “gazde” kojoj nije problem da uskoči u viljuškar i istovari robu iz kamiona. 

– Te stvari su me u početku mnogo bolele ali sam ubrzo shvatila da u Srbiji postoji ta podela na muško-ženske poslove. Onog trenutka kada sam uvidela ozbiljnost situacije u smislu da imam firmu i da treba da se fokusiram na kvalitet i profesionalnost, razlika je počela da se primećuje. Tada se promenila struktura mojih klijenata koji su jednim delom doprineli i stvaranju mog brenda. Okrenula sam se odabiru proizvoda koje drugi ne žele, a možda i ne mogu da proizvode jer je veliki gubitak vremena, i verovatno smatraju da je tu mala marža. Ja sam upravo uzimala takve poslove a krajnji rezultat svega toga je što poslednje dve godine imam otvoreno tržište u Francuskoj, a narednih 12-18 meseci rezervisane termine. Prema svakom klijentu i projektu imam podjednako isti odnos i pristup, bilo da se radi o izradi daske za sečenje mesa ili drvenoj kući – kaže Ponjević Ballani.

Naša sagovornica priznaje da je stolarski posao fizički težak za žene a takođe i rad na terenu u određenim vremenskim uslovima. Prema njenim rečima, sve se to zanemari po završetku radova jer je osećaj sreće i zadovoljstva neuporedivo veći. Iako ima 50 godina, veruje da će još napredovati u poslu dokle god je taj doživljaj bude pratio.

Izazovi je guraju napred

Pored proizvodnje komadnog nameštaja i restauracije, Wood Planet portfolio obogaćen je i autentikom – posebnom granom u ovom zanatu o kojoj se sa ponosom priča.

– Zahvalna sam Francuzima što su pre tri godine uspeli da nas pronađu kada smo razvili jednu liniju prozora – “Vučija usta” – koji su se koristili i pravili na zapadu pre 120 godina. Projekat je trajao dve godine i ponosni smo što je naša mala firma iz Zrenjanina uspela da vrati stari izgled objektima od kulturnog značaja – ističe Gorjana i dodaje da je deo svog profesionalnog umeća urezala i u samom Zrenjaninu kada joj je poverena restauracija “Šeherezade” (zgrada zlatara Karla Helmbolda, koja je zbog orijentalnog izgleda i polihromne fasade dobila ovo ime) a koja je završena reparacijom fasadne stolarije u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.

Na pitanje da li može da se živi od posla kojim se bavi, Ponjević Ballani objašnjava da se prelomna tačka u njenom poslovanju dogodila kada je odlučila da „ne trči više sama, već da se pridruži određenim udruženjima”. Tako je krenula od Udruženja poslovnih žena Zrenjanina, pa Udruženja poslovnih žena Srbije, do raznih ženskih sekcija. 

– Ne samo da sam shvatila da su ova udruženja korisna, već imam i dokaz da je ispravno trčati u grupi. Dobiju se podrška, informacije. Ispostavilo se da se od našeg posla može lepo živeti i u Zrenjaninu, kao što se moglo i u Italiji. Imamo puno posla, jer izvozimo svoje proizvode – tvrdi naša sagovornica.

Njena vrata su uvek otvorena

Da postoji velika ljubav prema ovom poslu, govori i činjenica da se Gorjana bori za očuvanje ovog plemenitog zanata. Njena vrata su otvorena za sve koji žele da ga uče ili usavršavaju na svojim drvenim komadima.

– Nastavnici pojedinih škola dovode đake koji imaju priliku da se upoznaju sa izradom i obradom drveta. Drage volje se odazovem da održim i poneko predavanje na časovima preduzetništva a imam i ugovor o tehničko-poslovnoj saradnji s fakultetom u Zrenjaninu što studentima pruža priliku da osmisle razne projekte o unapređenju proizvodnje ili realizaciji neke nove ideje – zaključuje Gorjana Ponjević Ballani.