Posao novinara mora da se voli, to je poziv koji se živi

“Novinari su naš pogled u svet”, govorilo se još od nastanka ove profesije. Mada, u zavisnosti od toga kakav je žurnalista, može da se dogodi i ono što je poljski književnik Stanislav Lec rekao povodom ove profesije: „Prozor u svet može se i zatvoriti novinama“. Upravo u ove dve misli sažete su lepote i izazovi sa kojima se novinari danas suočavaju, možda snažnije nego ikada do sada.

Već na uvodnom predavanju profesori studentima koji žele da se bave novinarstvom, često predočavaju da se ono “ne radi, već se živi”, kao i da je u pitanju veoma izazovan poziv u kome radno vreme ne postoji. Informacije pristižu 24 sata neprekidno, a zadatak novinara je da ih prikuplja, obrađuje, i putem medija što brže odašilje do publike, i to tako da one budu istinite, tačne, proverene.

U poslednjih nekoliko decenija, sa razvojem tehnologija, portala i društvenih mreža pojačane su dileme u vezi toga ko sve sebe smatra novinarom. Politički pritisci na novinare današnjice su veliki, i najveći izazov medijskih radnika jeste da ostanu umereni, odnosno da sagledaju i prikažu sve argumente objektivno.

O izazovima u novinarstvu, kao i tome kako je baviti se ovom profesijom u Srbiji za Infostud pričaju Katarina Saičić, Dejan Spalović, novinari informativnih i beogradskih redakcija, kao i Aleksandar Milošević, zamenik direktora Nove ekonomije.

O novinarstvu nekad i sad

“Mnogo toga se promenilo u prethodnih dvadeset godina u ovom poslu, naročito u tehničkom smislu. Dolazak interneta izmenio je način na koji ljudi dolaze do vesti, kao i poslovni model. Iako su se ranije rađali novi mediji, pa smo nakon štampe imali radio, pa televiziju, suština novinarstva je ostajala ista, a poslovni model podrazumevao je prodaju oglasa. Internet je doneo nove stvari. Kako je sadržaj koji se čita na medijskim portalima besplatan, ljudi su prestali da kupuju štampana izdanja – kaže Milošević.

On objašnjava da je ta situacija potom dovela i do pojave “klik novinarstva” u kome je suština da se što više “klikće”, jer to “donosi dinar više od oglašivača”.

“Ranije je bilo bitno da imate dobru, ekskluzivnu priču, da se po nečemu ističete u odnosu na druge, dok je sada cilj da se što više objavljuje, ne da bi ljudi pročitali taj tekst nego da kliknu na njega. I to je ono što je glavna promena u novinarstvu ne samo u Srbiji već u celom svetu”, ističe Milošević.

Pored znanja neophodno je i iskustvo

Da biste bili novinar, akademsko znanje je poželjno i uglavnom traženo, ali nije neophodno. Studije novinarstva se organizuju na velikom broju fakulteta, što državnih, što privatnih. Najstarije su one na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a osim toga u našoj zemlji žurnalistika može da se studira na filozofskim fakultetima u Nišu i Novom Sadu. Studije novinarstva se u Beogradu organizuju još i na Fakultetu za medije i komunikaciju (Univerzitet Singidunum), Fakultetu za kulturu i medije (Megatrend), kao i na Akademiji lepih umetnosti.

Sa druge strane, pored znanja, ovaj posao “traži” i veliko iskustvo, koje ne stignu uvek svi da steknu.

Dejan Spalović, dugogodišnji novinar dnevnog lista “Politika” smatra da su mane ovog posla to “što svako misli da može da bude novinar” što dovodi do toga da “imamo puno tekstova koji su površni i prazni”.

“Dakle, kadrovi su prvi problem”, smatra Spalović.

Iako novinar mora da poseduje široko znanje, kako bi što bolje razumeo društveni kontekst u kome se tema o kojoj piše dešava, trebalo bi da bude i specijalizovan za određenu temu, smatra Milošević.

“Da biste mogli dobro da razumete teme kojima se bavite, vi morate da ste njima posvećeni.  Ne možete jedan dan da radite malo sport, sutra malo ekonomiju. Čak i u okviru iste rubrike trebalo bi da budete specijalizovani za određeni sektor. Jednostavno, čovek ne može da bude stručnjak za sve, a novinar mora dobro da razume temu kojom se bavi, da bi mogao jednostavno da je predstavi svom čitaocu – navodi Milošević i dodaje:

– Specijalizacija jeste važna, ali u današnjem svetu klik novinarstva to se izgubilo, jer medijima se ne isplati da plate čoveka da se bavi samo jednom oblašću. Vode se sasvim drugačijom poslovnom politkom – jure klik na naslov” ističe Milošević.

Puno “gimnastike” da se uskladi posao i porodica

Katarina Saičić, novinar portala Kosovo online kaže za Infostud da se za ovo zanimanje odlučila pre svega zato što je zanimljivo i inspirativno.

“Zahvaljujući ovom poslu imam priliku da upoznajem razne ljude i radim priče koje su društveno i politički relevantne. Iako je danas ova profesija u krizi, čini mi se da je baš sada dobro biti novinar jer se društvo stalno menja, pa samim tim imate dovoljno izazova koji vas guraju da napredujete. Morate usavršavati znanje o društvenim mrežama, copywritingu, digitalnom marketingu da biste kompletirali zanat“, ističe Katarina Saičić.

Uskladiti porodicu i posao, oduvek je bio izazov, a u profesijama koje ne znaju za radno reme, poput novinarstva, on postaje znatno veći. Naša sagovornica ističe da je puno „gimnastike“ potrebno da bi se sve uskladilo.

„S obzirom da sam mama dvoje male dece, najveća mana posla je to što je radno vreme dosta rastegljiva kategorija kada ste novinar. Morate da radite praznicima, kada većina odmara, i ne postoji klasično radno vreme od 9 do 17h. Ako radite na portalu, onda je uglavnom u pitanju rad u smenama što može biti zahtevno za uklapanje sa porodičnim obavezama – dodaje ona.

Koliko novinari zarađuju?

Za posao novinara čućete da je pun adrenalina, društveno odgovoran, ali i da je – nedovoljno plaćen.

Govoreći o platama, Spalović ističe da da su one razlog sve češćeg napuštanja ove profesije i prelaska novinara u PR i marketing.

Sličnog je stava i Katarina koja smatra da bi primanja u ovoj profesiji morala biti veća.

“Iako je jasno da novinarstvo niko nije upisao da bi se obogatio, te da ovaj poziv mora pre svega da se voli, neretko su upravo plate razlog zbog kojih mnogi napuštaju ovu struku i počinju da se bave odnosima sa javnošću, PR-om, marketingom, ili društvenim mrežama”, kaže ona i dodaje: 

„Iako baš volim novinarstvo, bilo je trenutaka kada sam razmišljala o promeni profesije. Uglavnom ranije, jer sam trenutno zadovoljna poslom. Plata je bila razlog, ali i sam sadržaj koji se plasira u dnevnoj štampi i na portalima. On obiluje senzacionalizmom, što mi nikako nije prijalo -istakla je ona.

Plate novinara se često izdvajaju kao najveća mana, a treba napomenuti da ona zavisi od više faktora – vrste medija, rubrike, staža, iskustva, i pozicije na kojoj se nalazite. 

Uprkos brojnim izazovima sa kojima se novinari danas suočavaju, puno njih će vam reći da se ovaj posao jednostavno – voli.

“Ja mislim da je novinarstvo jedno od najznačajnijih profesija, jer bez njega ostaće samo mrak. Ako u jednom demokratskom društvu, ili onom koje nastoji to da bude, nemate novinare koji će da kontrolišu vlast i prate poteze opozicije, onda ste u ozbiljnom problemu kao društvo. Ja verujem u novinarstvo i mislim da je ono, uprkos svemu, lepo. Ružno je ono protiv čega se borimo, kao što su razni pritisci, ali samo novinarstvo je uvek bilo lepo i korisno“, zaključuje Milošević.