Put do posla popločan je praksama!

Put do zaposlenja popločan je neophodnom praksom. Bez nje, ni dobre ocene, ni diploma u rukama nisu dovoljne. Završena praksa može da bude ključna stavka u radnoj biografiji, jer nije retkost da kandidati sa radnim iskustvom u traženoj oblasti dobijaju posao pre onih koji su možda i kvalifikovaniji “na papiru”.

U nekim slučajevima poslodavci se odlučuju da zaposle praktikanta odmah po završetku prakse. Ukoliko do toga ne dođe, a praktikant je ostavio dobar utisak, velike su šanse da će dobiti posao kada se otvori slobodna pozicija u toj kompaniji.

O tome kako pojam prakse izgleda iz ugla poslodavca i samog praktikanta, pitali smo našeg kolegu Branka Vukovca, specijalistu za HR projekte u Infostudu i Bojana Dukića, nekadašnjeg  praktikanta a danas junior developera u beogradskom predstavništvu francuske kompanije Atos.

Test u novom okruženju

Vrednost profesionalne prakse leži u tome što ona nudi ne samo savladavanje teorijskog znanja stečenog tokom školovanja, nego i priliku da se iskusi pravo zaposlenje.

– Praksa, kao što joj i sam naziv kaže predstavlja praktičan rad, najčešće po završetku  formalnog obrazovanja, a sa ciljem da praktikantima da uvid u to kako stvari funkcionišu u realnosti. Ona daje mnogućnost da testiramo sebe u jednom potpuno novom okruženju – objašnjava Branko Vukovac.

On navodi da praksu čine mnogostruke prednosti. Pre svega stičete sliku o tome kako funkcioniše svet rada i kako izgleda biti deo većeg sistema. Pored toga, saznaćete na koji način individualni ciljevi doprinose razvoju cele kompanije, šta treba učiniti da funkcionišu sektorski i međusektorski odnosi, kao i kako se rešavaju problemi.

– Kroz rad na konkretnim aktivnostima i projektima stiče se neprocenjivo iskustvo. Stečeno znanje sa fakulteta testira se u praksi i rad u kompaniji je odlična prilika da se meke veštine prilagode spram kulture i načina funkcionisanja. Praksa je naš prvi kontakt sa korporativnim svetom i budućom karijerom – kaže Vukovac.

On pojašnjava da je to prvi korak na kom možemo da vidimo u čemu smo već dobri, koje veštine nam već u samom startu koriste, a šta sve treba da unapredimo kako bismo postali profesionalac kakav želimo da budemo – tvrdi Vukovac.

Susret stečenog znanja i realnosti

Da praksa pruža dragoceno iskustvo koje se može steći jedino suočavanjem sa realnim izazovima dokazuje Bojanov primer.

– Po završetku Fakulteta organizacionih nauka (FON) krenuo sam na plaćenu praksu koja je trebala da traje godinu dana ali zbog dobrih rezultata ona je bila skraćena, te sam nakon 7-8 meseci bio primljen u stalni radni odnos. Tokom prakse primenjivao sam osnovno znanje stečeno na fakultetu, ali tek kad počneš da radiš shvatiš koja je to razlika – kaže Bojan Dukić i dodaje:

– Na fakultetu smo teorijski učili dosta toga ali nikada nismo mogli da shvatimo kako pravi sistem funkcioniše. Primera radi, tokom studiranja, pisanje 10.000 linija kodova izgledalo je mnogo, a kada sam krenuo na praksu suočio sam se sa aplikacijom za osiguranje koja ima nekoliko miliona linija koda. Jednostavno, to je na mnogo višem nivou nego na samom fakultetu – priča nam Bojan.

WIN-WIN situacija za obe strane

Mnoge kompanije i poslodavci koriste prakse kao sredstvo za pronalaženje i odabir talenata za svoju organizaciju. Ujedno to je i prilika da se praktikanti pokažu i preporuče za posao.

Sa druge strane, praktikanti stiču preko potrebno radno iskustvo koje će ih lansirati na sve konkurentnijem tržištu rada, mogućnost da uče nove i testiraju postojeće veštine (timski rad, odnos sa nadređenim), stiču svest o tome kako funkcioniše jedna korporativna kultura i da li im se dopada određeni posao ili ne.

Bojan ističe da je imao mentora koji mu je stajao na raspolaganju, a i sve kolege su od prvog dana bile prijateljski naklonjene i spremne da pomognu. Iskoristio je mogućnost i da nauči novi programski jezik Visual Basic Script koji se samo pominjao na fakultetu. Kasnije je, kako kaže, i sam dobio priliku da obučava druge praktikante koji su došli u kompaniju. Grupa koja je primljena, bila je jako dobra te je i njima praksa trajala kraće nego što je prvobitno predviđeno.

Da praksa pravi ogromnu razliku u iskustvu i načinu razmišljanja potvrđuje nam Branko Vukovac i navodi:

– Ono što je sigurno je da se ponašanje kandidata koji su prošli neku od praksi i onih koji nisu, dosta razlikuje. U mojoj praksi, kandidati koji su prošli imaju neku podlogu rada u kompanijama i onda sa njima možemo da razgovaramo na drugačiji način. O tome šta su im bili izazovi u radu, sa kolegama, šta im je prijalo, a šta ne. Pogotovo sa ljudima koji su prošli više praksi iz različitih delatnosti – naglašava on.

U maloj i velikoj kompaniji

Na osnovu svog iskustva, Vukovac objašnjava da razlike u programima praksi mogu biti velike, a i ne moraju.

– Najčešće velike kompanije imaju veoma razrađen sistem i plan uvođenja praktikanata i program same prakse. To je možda ključna razlika, što u velikim kompanijama praktikant ima jasnije fokuse i prolazi uže celine u okviru prakse. Čak iako je osmišljena kao rotacija praksi, obično se tačno zna koje sve zadatke će praktikant obavljati. Prakse u malim kompanija uglavnom omogućavaju da se proba više različitih oblasti.

Kako pojašnjava Vukovac, u malim kompanijama sami zaposleni obavljaju više različitih aktivnosti, na primer prodaju, marketing i administraciju, tako da i praktikant ima priliku da prođe sve te oblasti sa jednim mentorom.

Jedan radni dan praktikanta

Aktivnosti koje oslikavaju jedan radni dan praktikanta u mnogome zavisi od toga koja je pozicija u pitanju. Branko nam objašnjava da je u Infostudu svim praksama zajedničko upoznavanje sa organizacijom i kulturom, kao i osnovnim procesima u sektoru i na konkretnoj poziciji. Dalji tok prakse obično ide tako da se prolaze treninzi konkretnih aktivnosti koje će se raditi u toku prakse. To su najčešće jednostavnije aktivnosti, ali izuzetno važne za kompaniju.

U početku, one se prolaze sa mentorom, a kasnije i samostalno.

Sa druge strane, pitali smo Bojana kako je u njegovim cipelama izgledao jedan radni dan kao praktikanta. Prema njegovim rečima, aktivnosti su se vremenom menjale. Početak i kraj prakse bili su potpuno različiti – prvobitno je dobijao po jedan zadatak i pravio jednostavne stvari, dok je pred kraj prakse već samostalno i ozbiljnije radio sa nekim delovima programa.

Drugarica kao preporuka

– Prvu preporuku za praksu koju sam prošao sam dobio od drugarice sa fakulteta. Istraživao sam i pronašao konkurs koji je bio objavljen baš na sajtu Poslovi.Infostud. Nakon apliciranja i slanja CV-a, prvo sam pozvan na “tehnički intervju” koji je zapravo bio u formi testa. Uspešno sam prošao, potom imao razgovor sa HR-om i sledeći korak je bio početak prakse – navodi Dukić.

Postoje različiti načini kako pronaći put do prakse. Najzastupljeniji su oglasi za prakse na sajtovima za zapošljavanje ili specijalizovanim sajtovima za studente.

Promocija na sajmovima

Branko Vukovac savetuje da većina kompanija ima karijerne stranice na svojim sajtovima gde se uvek mogu pronaći otvorene pozicije.

– Ne treba izostaviti promocije praksi na fakultetima i sajmovima. Naravno, tu su i društvene mreže. Najbolje je da studenti sami kontaktiraju kompaniju u kojoj bi želeli da rade praksu i da na taj način pokušaju da se dogovore – smatra Vukovac.

Na pitanje da li je bolje ići na praksu tokom formalnog obrazovanja ili po završetku, Branko objašnjava da je najbolja kombinacija ta dva.

–  Izuzetno je dobro i tokom studija naći neku kraću praksu kako bismo lagano ulazili u korporativni svet, a nakon studiranja je već kontekst drugačiji, tada tražimo praksu kao izvor prvog posla.