Menu
Tanja Veselinović, TV lice: Kada kažemo “dobro veče”, u stvari ulazimo u nečiji dom
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Tražim posao
Sa razvojem televizijskog programa rađala su i razvijala su se određena zanimanja. Jedno od njih, nekada zvano spiker, postalo je upečatljivo i neraskidivo vezano za televizijske programe.
Spikeri su od vajkada davali, odnosno, prenosili publici prvo najosnovnije informacije o nekim događajima, da bi vrlo brzo njihova uloga postajala sve veća. Tako su postali jedna vrsta “provodnika” za najrazličitaja dešavanja u zemlji i svetu, upoznavali širu publiku sa najrazličitijim sadržajima i postajali svedoci mnogih važnih događaja. Spikeru je osnovni alat u poslu bio glas, a od sprava mikrofon. Bilo je neophodno da svaki spiker odlično vlada srpskim jezikom, dobrom dikcijom i akcentacijom.
Vremenom su se stvari menjale, pa su spikere zamenili voditelji, a danas je nepisano pravilo da su voditelji i novinari. Ipak jedna zajednička stvar i danas za sve njih je da su upravo oni svi morali da sednu pred kameru.
Tatjana Veselinović novinarka, voditeljka i TV lice televizije N1 objašnjava za Infostud da voditelji- novinari danas mogu biti ljudi najrazličitijih obrazovnih profila i dodaje:
– Da bi bili uspešni u tome najvažnija je strast, a najkorisnije znanje stiče se radom. Naravno, poznavanje političkih sistema, načina na koji funkcioniše društvo u kojem živimo, kao i ona u okruženju, dobra su osnova za budući rad. Ne postoji škola za novinara ili voditelja, a moj ulazak u te vode je bio atipičan. Novinarski posao našao je mene, pre nego što sam ja „jurila“ njega, počelo je s angažmanom na Studiju B, gde sam primljena kao diplomirani filolog. Tada sam to doživljavala kao privremeni posao, da bi sa godinama koje će uslediti postao životni poziv. Dinamičnost posla, radno mesto na kojem se nikad ne dosađujete, stalni izazovi, to je ukratko ono što me zakovalo za novinarsko-voditeljsku stolicu, na kojoj sedim duže od 25 godina. Promenila sam nekoliko medijskih kuća i iz svake ponela dragoceno iskustvo, priča nam Tatjana.
Ona kaže da sazrevanje u poslu, životno i profesionalno iskustvo, čine formulu uspeha.
– Talenat jeste važan, ali su mnogo važniji upornost, istrajnost i želja da budete još bolji, da napravite razliku svojim radom. Ako ste glas javnosti, da taj glas utiče da se neke stvari promene u korist građana. Novinarski posao u elektronskim medijima podrazumeva i studijski rad. Uspešan voditelj mora imati novinarsko iskustvo i staž na terenu, i mora da uliva poverenje. Kada se na početku emisije ili vesti kaže -dobar dan ili dobro veče, vi „ulazite“ u nečiju kuću i morate biti vredni tog poverenja koje vam se ukazuje”, poručuje Tatjana.
A kako to zapravo izgleda kada Tatjana uđe u studio i sedne pred kameru.
– Televizijski program rezultat je timskog rada, veoma je važno da budete sigurni u kolege iz režije, koje javljaju koliko još vremena ima do sledeće najave ili reklama. Komunikacija sa režijom odvija se preko tzv. bubice koja stoji u uhu, a koju gledaoci ne vide. Najave za izveštaje novinara ubacuju se u takozvanu programsku košuljicu. Najavu za razgovore u studiju najčešće piše sam voditelj i sve je to u prompteru, popularno nazvanom „idiot“. Postoji papučica ispod stola koja voditelju služi da vrti tekst na prompteru, objašnjava ona i dodaje:
– Kada je reč o razgovoru sa sagovornicima u studiju, nema pitanja u prompteru. Za tu vrstu nastupa, voditelj se sprema i na stolu ima koncept kao podsetnik na važne teme. Priprema je neophodna i kod prezentovanja vesti u dnevniku ili kraćim formama. Najzahtevniji vid studijskog nastupa su vanredni programi koji traju satima i u kojima nema teksta u prompteru, osim nekoliko najava. Tu je sve u rukama voditelja koji predstavlja gledaocima – šta se dešava, komunicira sa novinarima na terenu, razgovara sa gostima u studiju. I u takvim slučajevima je komunikacija sa režijom ključna – producent, realizator neizostavni su deo uspešnog nastupa voditelja, ističe Tatjana.
Kao i u svakom poslu, i u tom studijskom, ima dana kada niste raspoloženi ili puni energije navodi naša sagovornica i podvlači da dobar voditelj mora da nauči da sve probleme ostavi po strani, da uđe u studio potpuno fokusiran na obraćanje gledaocima.
– To je verovatno najteži deo posla. Naravno, kada je reč o razgovorima sa različitim sagovornicima, neophodna je temeljna priprema za svaku temu. Mnogi se pitaju i koliko je teško „ugostiti“ najrazličitije sagovornike, ima li neprijatnih situacija. One su srećom, izuzetak. Voditelj je tu da situaciju smiri, bude pribran i pristojan, da pokaže da je razgovor moguć sa svakim, objašnjava Tatjana Veselinović, TV lice N1.
Kada je reč o greškama, a koje svi gledaoci vide kada se dogode, Tanja objašnjava da se i uz najbolju pripremu i iskustvo, greške dešavaju.
– Nekada prezentovanje bude bolje nekada lošije. Lapsus se prođe uz blagi smešak, time publici šaljete poruku da ste jedan od njih i da se i voditelju dešava zaplitanje jezika. Vraćanje na pogrešno izgovorenu reč nije dobra ideja, navodi ona.
Govoreći o tremi koja prati posao kojim se bavi Tatjana uz osmeh kaže:
– Trema se gubi posle prve decenije rada. Početak u tom poslu veoma je stresan i traži veliku koncentraciju ali i poznavanje informacija koje prezentujete. Ja sada u studio ulazim kao na mesto kojim suvereno vladam, ističe ona.