Autor - Konstantin Radulović | Tražim posao
Imate razgovor za posao, frizura je sređena, već nedelju dana ranije znate šta ćete obući i izguglali ste sve moguće savete šta da kažete na tom prvom sastanku. Spremni i nasmejani čekate poslednji poziv kad treba da se precizira tačno vreme viđanja, a onda, ravno ni od kuda potencijalni poslodavac vam kaže da ćete razgovor voditi onlajn!
Au, šta sad da radite? Sva detaljna priprema pada u vodu i 100% ste sigurni da ćete nešto zabrljati. Znate sebe, buljićete u onu vašu malu sliku na ekranu i stalno misliti da ste nešto pogrešno uradili, a da će se regruteri sa kojima ćete pričati umesto doručka hraniti vašim strahom i greškama.
Međutim, da to ne izgleda ni približno toliko strašno ukazuje Tatjana Rokvić iz HR sektora Infostuda, koja objašnjava prednosti i mane oba načina intervjuisanja.
– Imajući u vidu da su intervjui za posao kod nas u Infostudu bihejvioralno strukturisani, suštinski, kontekst i koncept oba načina intrevjuisanja su identični. Jedina je razlika u tome što u jednoj opciji kandidat sedi preko puta vas, a u drugoj ga gledate preko računara – kaže Tatjana.
– To je način da se kroz razgovor sa kanditatom o njegovim iskustvima i načinu ponašanja u konkretnim situacijama koje su se dogodile, dođe do zaključka da li je on osoba kakvu tražimo. Postoje kompanije i preduzeća koji se u svojim intervjuima bave i neverbalnom komunikacijom kandidata, ali kod nas toga nema. Ne obraćamo pažnju na to da li je kandidat prekrstio noge, da li se češka po ruci ili „lomi prste“. Zato nam i nije poroblem što se u onlajn intervjuu vidi samo njegovo lice.
– U praksi intervjui se rade preko Skajpa, čak se i nazivaju „skajp intervjui“, ali radili smo ih i preko drugih aplikacija. To nije neki veliki problem, niti postoji neka velika prednost jedne od tih aplikacija.
– I u jednoj i u drugoj situaciji posao nas iz HR sektora je da kandidate opustimo što je više moguće. Da im ne dozvolimo da ih sputaju trema ili stres. Ukoliko se razgovor vodi kod nas u firmi, onda je za kandidate jako važno da ih dočekate sa osmehom, ponudite nekim osveženjem i pokažete ambijent u kojem potencijalno mogu da rade. To ih mnogo opušta. S druge strane, u onlajn verziji razgovora to ne možete da im ponudite, ali možete da ih ohrabrite da se oslobode svih stega koje ih sputavaju.
– Slušamo pažljivo svaku njihovu reč, ne prekidamo ih dok pričaju, ali ne, ne ponavljamo u nedogled to „aha-aha“, kao što se misli. Što se zapisivanja tiče, kandidatima objasnimo da je to iz čisto tehničkih i praktičnih razloga, budući da nismo u mogućnosti da baš sve zapamtimo i da to ne bi trebalo da ih plaši.
– Sve zavisi od toga kako se kandidat oseća. Ne presiramo ga da završi što pre, već ukoliko vidimo da je stegnut ili da su mu misli odlutale, ponudimo mu kafu da se malo opusti. Ali okvirno rečeno, prvi intervju ne traje duže od 30-45 minuta i on se i pre vanredne situacije u zemlji radio onlajn. A kasnije, u drugom ili trećem intervjuu, odnosno krugu, koji se rade „uživo“, ti razgovori su duži. Traju po sat i po, pa čak i dva, ali to je obično ukoliko neko od, primera radi, programera dobije da uradi određeni zadatak. Zato se i ne praktikuje da takvih intervjua bude po nekoliko u toku dana, budući da su jako iscrpljujući.
– Nebrojano puta. Infostud je kompanija čije je sedište u Subotici i budući da se za posao prijavljuju kandidati iz cele Srbije i radi smanjenja troškova praktikovali smo skajp intervjue. Tu ne mislim samo na novčane troškove, već i one koji nastaju u gubitku vremena prilikom puta i slično.
– Naravno. Pored nas iz HR sektora na intervjuu su uvek i kolege iz biznisa, eventualno budući mentori kandidata koji sa njima razgovaraju o stručnim temama za koje mi ipak nismo kompetentni. Upravo zbog toga i nije tako jednostavno da se svi uklopimo i odemo u, primera radi, Zaječar ili Niš, pa su skajp intervjui prava stvar.
– To se podrazmeva i zaista se retko kad dešavalo da nam tokom intervjua „pukne“ internet, a kandidati su nam se javljali iz kuća, vikendica, kancelarija kompanija u kojima trenutno rade, automobila, pa čak i iz kafića. Ipak, čak i ukoliko se to desi, nije ništa strašno. Pokušamo ponovo da uspostavimo vezu, a ako ne uspemo čujemo se telefonom i napravimo mali uvod da se adaptiramo na situaciju u kojoj ne vidimo jedni druge.
– Čak ni toga ne mogu da se setim. Znam samo da sam svim kandidatima sa kojima sam pričala tokom vanrednog stanja rekla da sam kod kuće sa dvoje male dece i psom, i da se ne iznenade ukoliko se neko od njih pojavi u kadru. Ali, na sreću nije se to dogodilo. Pamtim da me je jednom pas ispod stola vukao za rukav da se igramo, a ja sam imala važan intervju i kandidat nije znao šta se događa. Takođe, ne sećam se ni da je sa njihove strane bilo nekih sličnih „incidenata“, ali čak i da bude to nije nikakva problem, jer je to najnormalnija stvar u takvim situacijama.
– To je zaista nemoguće reći. Sve zavisi od čoveka do čoveke. Postoje oni kojima je prijatnije da budu u svom domu, a postoje oni koji se bolje osećaju kad dođu kod nas. Uostalom, to nam pokazuju i povratne informacije koje dobijamo od svih naših kandidata, budući da im posle svakog intervjua šaljemo određene upitnike da popune, kako bismo unapredili naš rad.
U ponudi poslova na sajtu Poslovi.infostud.com sve je više, takozvanih „remote“ pozicija, odnosno onih koji se mogu raditi od kuće, a poslodavci imaju i mogućnost da označe da će intervju biti održan onlajn putem. Zato je i logično da u narednih nekoliko godina i onlajn razgovori za posao dobiju primat u odnosu na staromodno sedenje u sali za sastanke. Ili možda ipak nije?
– Situacija u kojoj smo bili i ta dva ili tri meseca koliko se radilo od kuće su pokazala da je veliki broj poslova moguće raditi „remote“, pa je sasvim realno očekivati da se mnogi segmenti posla, uključujući i intervjuisanje kandidata obavljaju onlajn. Međutim, kod nas u Infostudu i dalje će biti praksa da se prvi razgovor odvija preko skajpa, a ostali u našim prostorijama. Naravno, ukoliko to bude bilo moguće – završava Tatjana Rokvić.
Pune dve decenije radio kao sportski novinar u nekoliko beogradskih i novosadskih medija i izveštavao sa velikog broja događaja, uključujući tri finala Lige šampiona. Voli da piše, specijalno intervjue i reportaže, a trenutno radi kao kopirajter i prebacuje se u svet digitalnog marketinga.