Tekstopisci: Inspiracija se ne čeka, bitno je pisati svaki dan

Definicija kaže da je tekstopisac osoba koja sarađuje sa kompozitorom i, na osnovu harmonije, piše stihove koji se uklapaju u strukturu kompozicije. Isto tako navodi da se tekstovi moraju uklapati u ritam, kao i u pevačku liniju kompozicije.

Ali kako postati tekstopisac, da li svaka pesma može biti hit, da li je dovoljan samo dar ili je potrebno više od toga, pitali smo one oni uz čije su pesme i hitove odrastale i odrastaju mnogobrojne generacije.

Momčilo Bajagić Bajaga: Staviš ispred sebe prazan list hartije i ideju pretvoriš u delo

Doajen domaće muzičke scene Momčilo Bajagić Bajaga, čije su pesme obeležile čitavu jednu epohu, a uz stihove odrastale mnogobrojne generacije, počeo je da piše rano, još dok je, kaže, išao u osnovnu školu. Uz prve akorde koje je savladao na gitari, želja za pisanjem stihova došla je, kako kaže, sasvim prirodno.

– U to vreme nisam još uvek dobro svirao gitaru, ali sam odmah počeo da pišem pesme. Tekstovi tih pesama iz ranih dana, sada deluju naivno, ali mi je bilo lepo kada sam počeo da pišem, priseća se Bajaga.

Od tog, kako ga naziva, ne baš sjajnog početka, njegova ljubav i interesovanje za pisanje stihova je postajala sve veća. Sa nepunih 18 godina postaje član Riblje Čorbe i “otkriva tajne zanata”.

– Tada sam dobio priliku da od Bore Đorđevića vidim kako to izgleda kada se radi profesionalno. Onda sam tako počeo i ja da radim, jer sam imao veliku potrebu da se izrazim kroz pisanje, navodi Bajaga.

Kaže da je vredno pisao čak i kada inspiracije nije “bilo dovoljno”.

– Neko je rekao – ako čekaš inspiraciju može se desiti to da je čekaš godinama. Zato, staviš ispred sebe prazan list hartije i ideju koju imaš počneš da pretvaraš u delo. Počneš da radiš, objašnjava on.

Momčilo ističe da je njegovu karijeru obeležila velika ljubav prema onome što je radio, al i dosta sreće.

– Kada sam imao 20 godina moje pesme je snimala Riblja Čorba, a prvi tekstovi koje sam napisao za njih su postali hitovi. I to je bio odličan početak, ističe on.

Od tada do danas, kaže, napisao je više od 180 pesama, kako za sebe, tako i za svoje kolege koji su želeli da im baš on napiše pesmu. Mnoge od njih izvode neki od najpoznatijih pevača i bendova nekadašnje stare Jugoslavije – grupa Bulevar, Slađana Milošević, Zdravko Čolić, grupa Aske…

U to vreme, kada je muzička scena bila preplavljena talentovanim muzičarima i mnogobrojnim hitovima, nije bilo lako probiti se i izdvojiti.

– Bilo je potrebno mnogo ljubavi i još više upornosti i malo sreće da se nađete na pravom mestu u pravo vreme. I bez obzira na to što je tada konkurencija bila ogromna, ako ste imali dobru pesmu, nije bio problem da je plasirate. Jednostavno, dobra pesma je uvek bila tražena, kaže Bajaga.

Na pitanje, može li se živeti od pisanja pesama, kaže da može, ali posle više godina truda i rada.

– Ja sam uz tekstove radio i muziku i za sebe i za druge. Nekada sam pisao tekstove za muziku, a nekada obrnuto, muziku za tekstove. Mnogo sam radio, i da bi se moglo pristojno živeti trebalo bi da radite još nešto uz pisanje, da komponujte ili imate koncerte kao što sam ja imao i onda od svega toga zajedno može lepo da se živi, objašnjava on i dodaje:

– Ja sam oduvek voleo poeziju, mnogo sam čitao, naročito pesme. Treba da umete sa rečima, potreban je talenat, ali i iskustvo. Svašta sam radio da bi došao do dobre pesme, na razne načine sam pisao i pokušavao. Pratite one koji su vrhunski tekstopisci, učite od njih tehniku pisanja. Ako pišete tekst za muziku, morate poznavati i muziku, imati sluha da biste uspeli. I ponavljam, ne čekajte inspiraciju, radite svaki dan, neki dani će biti bolji neki teži – ali pišite.

Ivana Rašić – Sajsi MC: Olovku u ruke i piši

Ivana Rašić, poznatija kao Sajsi MC idol je svoje generacije, a svojim provokativnim nastupima i pesmama puni muzičke sale i dvorane. Ona svoje pesme oduvek piše sama i živi od svog rada.

– Pisanje pesama je prva stvar u toku mog odrastanja koja mi je donela životnu radost i pomogla mi da otkrijem svoju kreativnu stranu. Kao dete i tinejdžerka nisam pokazivala neke posebne druge talente, a kada sam otkrila pisanje pesama, to je bilo nešto što sam prigrilila svim svojim bićem i evo, i dalje se držim toga jako čvsto, počinje priču Ivana.

Kaže da je prve pesme napisala oko svoje 16. godine, da je njeno pisanje tada bilo potpuno amatersko, i da je na taj način pisala narednih deset godina.

– Bilo mi je potrebno iskustvo i disciplina da pređem lične i dostignem profesionalne nivoe i budem tu gde sam danas. Muzika mi je najviše pomogla u celoj priči jer je pravila prečicu, u smislu da mi pisanje postane svakodnevno, neka vrsta opsesije i na kraju profesija. Uz muziku sam brže razvila tu veštinu. Rodila mi se i potreba da pesme dam i sebi i publici. To je kao neki začaran krug. Sa ove vremenske distance, kada se osvrnem unazad i pogledam, nikada ne bih menjala svoj put, objašnjava Ivana.

Ona kaže da je tim putem koračala sama, i to “prilično tvrdoglavo”. Nije išla na kurseve ili radionice gde se uče tehnike pisanja, jer kako kaže, “uvrtela je sama sebi u glavu da ne sme dozvoliti da bilo ko utiče na nju i njeno pisanje jer onda to neće biti njen – originalni glas”.

– Nisam imala neki uzor i namerno sam želela da bude tako, ali je nepobitno da su na moje pisanje uticali svi bendovi koje sam slušala, sve knjige koje sam čitala, sva pasivna konzumacija umetnosti koja samo jednog trenutka ispliva kao aktivni sastojak moje umetnosti. Nakon puno godina sam shvatila da je to bila greška. Na teži sam način dolazila do rezultata. Moj savet je da uvek idete na kurseve ili kako god da se to zove, jer pomaže vašoj veštini. Olakšajte sebi, nemojte biti ja. Olovku, hemijsku, naliv pero u ruke i pišite”, ističe Ivana.

Ona navodi da je konkurencija na tržištu velika, kao i da nije isto pišete li pesme za sebe, što je na neki način lakše ili za nekog drugog.

– Na početku karijere sam naivno mislila da je sve lako, ali se ta predrasuda brzo raspršila. Pisanje za drugog zahteva drugačiji pristup. Jako je važno da ne namećete drugom autoru svoj stil, a najvažnija je procena šta ta druga osoba želi. I kao u svakoj drugoj branši, konkurencija je velika, a kontakti sa drugim ljudima važni. Ako želite da prodate pesmu, to je pre svega biznis, to je strana koja nema mnogo veze sa umetnošću. Ako ste daroviti da kao sitna riba plivate sa ajkulama i da vas ne progutaju, uspeh je zagarantovan. Naravno ono što vam niko ne može dati ali ni uzeti je talenat, to mora da se ima, kao i svest da je svakodnevna vežba neophodna, objašnjava Ivana.

Na pitanje koliko se zarađuje od posla tekstopisca i može li se živeti od toga Ivana kaže:

– Prvo moramo da definišemo šta je ok život. Da li to podrazumeva puno odricanja kako bi mogli da se bavite kreativnošću sa jedne strane, a da sa druge nemate nikakvih drugih prohteva? Sve to zavisi od afiniteta autora i šta su vam prioriteti. A cene se kreću od radim za slavu, gradim ime – znači radim džabe, do moj tekst košta toliko i toliko ali tek kada se pozicioniraš na sceni, zaključuje ova mlada autorka.

Jovana Radosavljević: Počela sam slučajno i uspela sam

Studirala je ekonomiju i trenirala košarku. Jovani Radosavljević pisanje pesama nije padalo na pamet do njene 22. godine. Tada, pukim slučajem postaje tekstopisac.

– Jednom prilikom, kada sam sa mojim drugom Nikolom Rokvićem razgovarala o muzici, on mi je rekao – toliko pažnje obraćaš na tekstove pesama, ako mi ne napišeš neki ništa nisi uradila. I tada sam prvi put sela i napisala tekst. On je to kasnije pročitao i odneo svom ocu Marinku. Dopalo im se kako sam to uradila, pa sam nastavila. I malo po malo, zahvaljujući njihovoj podršci u startu, počela sam ozbiljno da pišem, priseća se svojih početaka Jovana.

Od tada do danas Jovana je napisala oko 200 pesama, a prvi hit otpevao je baš njen drug Nikola Rokvić. Od tada je sve išlo lakše, pa je stihove napisala za mnoge autore na estradi: Topalka, Milicu Pavlovic, Anu Kokić, Tanju Savić, Teodoru Džehverović, Marinu Tadić, Elenu Kitić, Katarinu Živković i mnoge druge.

– Škola za tekstopisce ne postoji, to je nešto što se uči vremenom i usavršava samo konstantnim pisanjem. Jako je važno da želite da se bavite ovim poslom. Odmah da znate, sam tekst ne čini pesmu. Podjednako je važno imati dobrog kompozitora i aranžera kao saradnike. To je zapravo timski rad, objašnjava Jovana.

Iako piše već 15 godina, Jovana kaže da nju najčešće inspiriše melodija.

– Kada mi se svidi melodija, lakše mi je da napišem dobru pesmu. Važno je i povezati sam tekst sa pevačem za koga se piše, da to bude nešto što on oseća i samim tim će to znati da prenese na publiku kako treba. Dešavalo se da melodija ne isprati baš najbolje temu teksta, kada se muzika komponuje na tekst, ali uvek uz neke korekcije dođemo do najboljeg rešenja. Jako mi je drago kad čujem da neko uživo peva moju pesmu, pogotovo ako su veliki koncerti u pitanju jer je to poenta svega, plasirati ideju širokom auditorijumu” objašnjava ona.

Baš poput Bajage i Ivane, i Jovana kaže da se od pisanja pesama može lepo živeti.

– Naravno da se može živeti od autorskog posla, samo je potrebno da postoji kontinuitet i da imate stabilnu saradnju sa kolegama koje vam to obezbeđuju. Što se konkretnih cena tiče one ne zavise samo od teksta. Na cenu pesama utiče i cena melodije, aranžmana, studija, produkcije, muzičara, pratećih vokala, tako da paketi nekad mogu da imaju priličan raspon u zavisnosti od želja i mogućnosti pevača, poručuje Jovana Radosavljević.