Vesna umesto posla u banci izgradila karijeru vrhunskog frizera

Brojevi su u životu Subotičanke Vesne Damjanov imali važnu ulogu, ali ne baš onu koju je zamišljala tokom školovanja.

Ova nesuđena bankarka, kojoj su mnogi predviđali uspešnu karijeru u finansijama, odlučila se za potpuno drugo zanimanje – frizer. Ipak, baš ta sposobnost pamćenja brojeva u jednom trenutku joj je pomogla da prelomi i presudno je uticala na to čime zapravo želi da se bavi.

Lako naučila šifre farbi

Bila je izuzetan đak u gimnaziji i studirala ekonomiju, pa roditeljima nije bilo lako da prihvate da će njihova ćerka umesto fakultetske diplome, uzeti u ruke češalj i makaze.

– Bila sam klijent Emine Tankić, koja je radila kod poznatog subotičkog frizera Zorana Viškovića. Zamolila sam je jednog dana da mi izdiktira brojeve farbi i odmah sam ih naučila, iako je nekim frizerima za to potrebno mnogo vremena, a neki nikada ne nauče. Pozvala sam Zorana na piće i kada je došao, rekla sam mu da je njegova boja kose 611, da je zid 3/0 i ceo kafić sam mu predstavila u šiframa farbi. Oduševio se i rekao da ne prima đake, ali me je ipak pozvao da dođem kod njega da učim. Tu sam radila narednih 13 godina – priča Vesna za Infostud, kako se upustila u poslovnu avanturu tokom koje je postala stručnjak za nijansiranje kose i izvlačenje pramenova, baš onako kako devojke i žene vole – da farbana kosa deluje kao da je prirodna.

Ovim poslom se bavi 23 godine, a skoro deset godina ima svoj salon u Subotici. Kaže da je sasvim slučajno postala frizer, kada je shvatila da sebe ne vidi u ekonomiji. Nije bilo lako objasniti želju sa takvom promenom, naročito u društvu gde većina mladih mašta da postanu menadžeri.

– Moje roditelje je uhvatila tuga kada su čuli da želim da budem frizer. Negde u dubini duše su znali da ja volim da crtam, da sam umetnička duša i da je to u suštini pametna stvar, ali nije im bilo svejedno što ja kao dobar student, želim da postanem frizer. Ali, bili su mi i pored toga ogromna podrška i kupili su mi prve makaze. Postoje te predrasude da se za ovu profesiju odlučuju samo oni koji nisu ni za šta drugo, a to naravno nije tačno. Nekada pomislim da mi je žao što ipak nisam završila fakultet, ali nikada nisam zažalila što sam se odlučila za ovu profesiju – kaže Vesna.

Prvih pet godina nema dovoljno posla

Onima koji bi hteli da se oprobaju u ovom poslu, poručuje da nije nimalo lako i napominje da su potrebne godine napornog rada i učenja da bi se naučio zanat i da bi se steklo poverenje klijenata.

– Prvih pet godina nijedan frizer nema dovoljno posla i ja sam se ponekad pitala da li ću ikad uspeti da zaradim platu. Iako si dobar, niko to još ne vidi i niko ne zna za tebe. Učila sam, trudila se, vežbala. Nije sve teklo glatko i bilo je trenutaka i kada sam pomišljala da odustanem. Paralelno sam radila u butiku da bih mogla praktično da platim obuku na koju sam išla. Ali, posle pet godina se otprilike sve promenilo i ja sam bila zadovoljna – objašnjava Vesna.

Kaže da je sledeći prelomni trenutak bio kada je poželela da pokrene svoj posao. Shvatila je da je u salonu u kojem je radila već preuzela veći deo oko organizacije, da pravi raspored šta će ko da radi, kao i da ima sve više devojaka i žena koje žele da baš ona brine o njihovoj kosi.

– Nisam imala jasnu predstavu kako bi to trebalo da izgleda, ali sam znala da želim da budem drugačiji frizer i vlasnik salona. Volim da kažem da gazda nisam ja, nego banka. Muž me je nagovorio da uzmemo kredit, a posle je pomagao i bio mi ogromna podrška oko dece. Pozajmili smo i novac od prijatelja, kupili smo kuću i otvorila sam u jednom delu salon od 90 kvadrata. Pozvala sam Eminu, od koje sam naučila šifre boja, a koja je radila samostalno neko vreme, da dođe da radi sa mnom – priča Vesna Damjanov.

Ona kaže da je to ustvari bio početak ostvarenja njenog sna, jer se ubrzo porodila, a dve nedelje nakon što je rodila sina Alekseja, vratila se na posao i počela da radi po četiri sata dnevno, ali u svojoj kući.

– Kada sam, posle više pokušaja vantelesnih oplodnji, ostala trudna, htela sam da radim i da dojim bebu. To je i bio glavni motiv da počnem sopstveni biznis. Mogla sam da nahranim dete, da ga ostavim u dvorištu u kolicima ispod lešnika, pa da posle šišam i farbam mušteriju. Toliko sam bila zadovoljna, da nisam uopšte razmišljala kako ja finansijski opstajem. Otvaranje salona zvuči dobro, ali nema tu para, jer imaš velika ulaganja, vraćaš dugove i na početku sam imala manju platu nego kod Zorana, odnosno zarađivala sam kao na početku kod njega. Ipak nisam bila nesrećna, nisam razmišljala o novcu – kaže naša sagovornica.

Dobar frizer ne zna za radno vreme

Danas kaže da joj je ekipa fenomenalna, a u salonu su osim nje, od samog početka još tri frizerke Emina Tankić, Nataša Krmpotić i Ema Dožai, kao i kozmetičarka Kornelia Đurović, dok je šminkerka Dajana Brodanov pojačala njihov tim pre četiri godine, a još dve devojke im pomažu i uče. Vesna ima i svoju specifičnu poslovnu politiku kada je u pitanju zarada.

– Gledala sam kako da devojke motivišem, jer mi od prometa možemo da podelimo 40 odsto za plate, ali kako sam otplaćivala kredit gledala sam da to bude i više. Nisam želela da se salon zove Damjanov, kao što većina kolega radi i istakne svoje prezime, već sam u startu izdigla i zaposlene na nivo koji smatram da zaslužuju. Svako ima vizitkartu sa nazivom firme „Attention hair“ i sa svojim imenom. Nisam se opterećivala pazarima, verujem im. One su meni porodica, nisu mi radnice. Ja odem na letovanje i ne brinem, znam da će raditi isto kao i kada sam ja tu – kaže Vesna.

Napominje da frizer koji želi da razvije posao, ne može da razmišlja o radnom vremenu i da mora da se prilagodi svojim klijentima.

– Nijedna bankarka ne bi mogla doći kod mene da ja imam fiksno radno vreme. Desilo mi se mnogo puta da nekog uveče u 21h farbam, kada uspavam decu. Frizer, bio vlasnik ili ne, ako želi da bude odan svom klijentu, nema radno vreme. To je nešto zbog čega mnogi odustaju, jer ne žele da su robovi posla. Ali, meni ovo nije posao, meni je ovo zabava. Veće mi je opterećenje da kuvam i da spremam. Ovaj posao mi je pomogao i da neke životne borbe lakše prevaziđem, jer kada mi nisu uspevale vantelesne oplodnje, nisam imala vremena da tugujem, morala sam da se posvetim klijentima, jer ne smem da omašim boju. U tom momentu nisam važna ja, već mušterija i prosto uz taj rad zaboravim na sve probleme – kaže Vesna.

Žene dolaze da se „transformišu“

Smatra da svako može da usavrši frizerski zanat, samo ako je dovoljno uporan, pa čak i neko ko nije talentovan i ko bukvalno ne zna ni da drži makaze.

– Posao je vrlo odgovoran, jer treba potrefiti ono što klijent želi, a neko čak ne zna ni da objasni šta bi hteo. Nisam psiholog, ali se to uči, da pustiš klijenta ako ne zna šta hoće, da ti objasni šta ne želi…Od trenutka kada osoba uđe u salon, prosto vidiš kad ostavlja torbu, jaknu, način kako mrdne glavu, dodirne kosu, vidiš da li je u pitanju klasika ili je za moderan tip frizure – sve možeš da osetiš. Ako se edukuješ i učiš teško možeš da pogrešiš – smatra vlasnica salona „Attention hair“.

U salon osim redovnih klijenata iz Subotice, dolaze i oni koji žive u Beogradu i Novom Sadu, pa čak i u inostranstvu, a posetu rodnom gradu iskoriste, kako kaže Vesna, da se „transformišu“ – da na kratko ošišaju kosu koju su puštale godinama, izvuku pramenove ili se osmele da se ofarbaju u neobičnu ili dugo željenu boju.

– Svi oni imaju u gradovima u kojima žive svoje frizere, ali kod nas rade velike promene. Uglavnom rezervišu termine subotom, ali za njih nekad otvorim salon i nedeljom, kada inače ne radimo. Žene kod nas cene gostoprimstvo i kažu da se dobro osećaju. Dočekamo ih kao da su došle u naš dnevni boravak, a leti ih nekad čak i farbamo napolju u dvorištu – priča Vesna.

Kao i svi ljudi koji imaju privilegiju da rade posao koji vole, Vesna kaže da ona zapravo deset godina ne radi, već uživa punim plućima.

– Nisam nikada računala da li se to isplati. Frizeri su ljudi koji imaju lepe plate, srećni su, ali nisu bogati. Prosto, sve što zaradiš, daš za farbe, nove materijale, edukacije i za život. U Srbiji to tako funkcioniše. Meni je ovo igra i zadovoljstvo, a ne obaveza. Nemam neki plan uspešne žene, niti sebe vidim tako. Sve se to dešava spontano, a najvažnije je da se u salonu svi osećamo dobro i da smo zadovoljni i srećni – i zaposleni i mušterije – poručuje Vesna Damjanov.