Vladimir Vučković: Makroekonomista u pivarstvu

I pre nego što je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, poznati srpski ekonomista Vladimir Vučković verovao je da mu se smeši akademska karijera. Osim što je njegovo interesovanje za makroekonomiju raslo kako su odmicale studije, pred kraj fakulteta stigla mu je i ponuda koja se ne odbija.

Jedan od najvećih domaćih ekonomskih autoriteta, Stojan Stamenković pozvao ga je da bude saradnik Makroekonomskih analiza i prognoza (MAP). Odmah po diplomiranju, Vučković je počeo da radi i na fakultetu koji je završio i to kao asistent pripravnik na katedri za Međunarodnu ekonomiju.

Preduzetnički duh nasledio od oca

Poslednjih godina, Vladimir je preduzetnik, a za Infostudov serijal Moj prvi posao otkriva kako je prvi honorar zaradio upravo u industriji u kojoj i danas privređuje. Kako kaže, u ovom trenutku mu sve to izgleda “kao da se krug zatvorio”.

– U vreme kada sam bio srednjoškolac, moj otac je napustio državni posao u Jagodinskoj pivari i počeo svoj privatni biznis, snabdevanje pivara sladom i hmeljom, tada na prostoru bivše države. Vrzmajući se tu oko njega, počeo sam u jednom trenutku da mu pomažem oko tih poslova trgovine, i tako sam zarađivao svoje prve džeparce. Sećam se da je moj otac imao ideju da sam pokrene pivaru, pamtim i da je izračunao kako bi mu za taj posao bilo potrebno oko 100.000 nemačkih maraka. Sada, kada sam i sam u poslu sa pivom, izgleda mi ne samo da se krug zatvorio, nego i da sam očigledno od oca nasledio nešto od tog njegovog preduzetničkog duha – kaže Vučković.

Kako dodaje, ideja o pivari nije bila njegova, ali svakako ju je oberučke prihvatio.

– Ideja o otvaranju male zanatske pivare potekla je od mog šuraka i naših zajedničkih prijatelja, negde 2016, ali smo se moja supruga i ja odmah uključili u taj posao. Godinu dana kasnije krenula je realizacija, pronalazak prostora i opreme za proizvodnju, a onda i sve ostalo što ide zajedno sa preduzetništvom – priča Vučković o tome kako je nastala “Gvint” pivara, njihov porodični biznis.

Poklon za mamu

Vučković kaže da je i tokom svoje univerzitetske karijere pokazivao sklonosti ka novim izazovima i poslovima, radeći nekada uporedo i više različitih stvari, ali da nikada nije razmišljao da će jednog dana biti baš preduzetnik.

– Imao sam ambicije da gradim karijeru u nauci, na fakultetu, i to je bio razlog zbog kojeg sam odmah nakon diplomiranja konkurisao za mesto asisenta na Ekonomskom fakultetu. Gotovo jednu deceniju sam radio kao analitičar MAP-a, pre svega analizu industrije i uporedo sa tim na fakultetu. I to je za mene bila idealna kombinacija teorijskog znanja, što je nudio rad na fakultetu i primene tog znanja, odnosno sagledavanje ekonomske realnosti, što sam imao radeći MAP – kaže naš sagovornik.

On se priseća kako je od prvih honorara zarađenih u MAP-u i na fakultetu skupljao novac da kupi prvi mobilni telefon, ali je pre toga majci simbolično kupio na poklon prsten.

Premalo suštine – mršav rezultat

Glad za nekim novim izazovom odvela ga je iz državne službe na jedan privatni fakultet.

– Grupa nas sa Ekonomskog fakulteta je odlučila da pređe na Univerzitet Megatrend i da tamo pokrenemo ekonomske studije. Nisam imao mnogo dileme, upravo iz te moje potrebe da nešto menjam, da nešto pokrećem od nule, da stvaram. Sećam se kako sam još tokom rada na Ekonomskom imao prilike da učestvujem u nekim međunarodnim projektima Evropske unije ili Svetske trgovinske organizacije. Bila je praksa da mlađi kadar sa fakulteta bude angažovan na raznim projektima, ali ubzo sam shvatio da mene takav posao uopšte ne privlači, jer ima mnogo formalnosti i popunjavanja formulara o tome šta si radio, a premalo suštine što na kraju rezultira mršavim rezultatima. Te strategije ostanu mrtvo slovo na papiru što je na mene delovalo demotivišuće – objašnjava Vučković.

Osim predavanja na Megatrendu, gde je postao redovni profesor i analiza u MAP-u, gde je napredovao do mesta glavnog urednika, Vučković 2011. godine postaje i jedan od trojice članova Fiskalnog saveta Srbije, novoformirane institucije za kontrolu javnih finansija i trošenja budžetskih sredstava. Na tu poziciju predložio ga je tadašnji guverner Dejan Šoškić.

– Čovek dok je mlađi, barem je u mom slučaju tako, ima potrebu i snagu da radi nekoliko poslova istovremeno. Tako sam i ja radio gotovo pet godina ova tri posla. Ali, kasnije kako starimo javlja se ta potreba da se fokusiramo i koncentrišemo na jednu stvar. Tako se desilo i meni da najpre zbog zasićenosti profesurom, ali i zbog nekih dešavanja na Megatrendu, prvo stavim tačku na akademsku karijeru, posle sam napustio i MAP, a na kraju i Fiskalni savet – kaže Vladimir Vučković za Infostud.

Sebi duguješ da radiš ono što voliš

Odluka da napusti sigurnu univerzitetsku karijeru, a onda i posao u respektabilnoj državnoj instituciji kakav je Fiskalni savet nije bila laka, ali Vučković kaže da je jednostavno znao da je to njegov put.

– Nikada se nisam kajao zbog poslovnih odluka koje sam donosio. Kada je pre šest-sedam godina krenula da se zahuktava ideja o otvaranju porodične pivare, znao sam da je to sledeća stepenica i izazov. Zanimljivo, nikada mi se nije desilo da krenem po navici na stari posao, što se mnogima dešava. Uvek sam slušao moj unutrašnji glas i to bi svima savetovao. Naravno, ne treba menjati posao naprečac i dizati ruke posle prve prepreke ili problema, ali ako si hronično nezadovoljan poslom kojim se baviš onda slušaj sebe i svoj unutrašnji glas i idi dalje. Život je samo jedan i sebi duguješ da radiš nešto što te ispunjava – smatra Vladimir Vučković.

Kako dodaje, i sada svoju potrebu za predavanjem ispunjava angažovanjem u Mokrogorskoj školi.

– Moja saradnja s Mokrogorskom počela je davno, ali sam od gostujućeg predavača tokom godina postao vođa jednog programa i imam mali udeo u toj firmi. Naši zajednički planovi su ambiciozni. Tako da, pošteno govoreći, nisam se baš skroz odrekao predavanja – zaključuje on.