Zanimanje zidar, tesar, armirač pred nestajanjem – Mladi neće na skelu ni za dnevnicu od 90 evra

Na gradilištima širom Srbije traži se majstor više – tesari, zidari, armirači… Ove zanatlije danas mogu da zarade i do 90 evra dnevno, ali uprkos dobrim platama, na skelama danas stoje uglavnom majstori pred penzijom.

Sve je manje mladih koji žele da obavljaju ove teške i fizički zahtevne poslove, zato umesto domaćih radnika, zgrade podižu, uglavnom radnici iz Indije, Nepala, Turske i drugih delova Azije.

U ovom trenutku, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, radi najmanje 120.000 građevinskih radnika, koliko ih je u stalnom radnom odnosu. Iako je većina domaćih građevinaca posao savladalo na terenu, mali broj njih završi srednje stručno obrazovanje.

-Školski naziv Operater osnovnih građevinskih radova, koji obuhvata pozive – zidar, tesar i armirač, već je tradicionalno najmanje tražen smer – kaže za Infostud Rade Zejak, direktor Građevinske škole u Beogradu i dodaje da je ove školske godine upisano šest đaka što je višegodišnji maksimum. Prosek je svega dva učenika godišnje koji se školuju za ovaj poziv. Zato se praktikuje spajanje ovog smera sa najtraženijim za rukovaoca građevinskom mehanizacijom u jedno odeljenje.

– Opšta atmosfera u društvu je takva da su zanati neprivlačni mladima. Traže se komfor, jednostavnost, a tesari, zidari i armirači rade na otvorenom, po kiši, snegu, vrućinama. Zato ne čudi mali odziv, ali sa druge strane to su pošteni poslovi, koji su u današnjoj nestašici radne snage odlično plaćeni. Dobar građevinski majstor zaradi oko 2.000 evra mesečno kaže Zejak i naglašava da sve više uvozimo strane radnike koji uglavnom nemaju adekvatno znanje i iskustvo.

– Gašenjem naših velikih građevisnkih kompanija, dolazimo u sistemski problem da ćemo zaista ostati bez stručnog kadra i da imamo razloga da strahujemo šta bi moglo da se dogodi sa većinom novih zgrada nakon jačeg zemljotresa – upozorava naš sagovornik.

Posao pošten, ali poslodavci hoće da zakinu

Radni dan na gradilištu najčešće traje devet sati. U sezoni, ima 25 radnih dana, a većina zaposlenih ima više od 50 godina.

Radni dan Luki Ostojiću (37) jednom od malobrojnih mlađih školovanih majstora armirača tesara počinje u 7 časova, a završava do 16-17 časova. Za sebe kaže da je “stara škola” i da je takvih koji još rade sve po “PS-u” nema mnogo. Smatra da je najvažnije biti koncentrisan na posao, kao i trud da se sazna više, prate građevinski trendovi i posao uradi bolje.

A njegov posao je da postavlja čelične armature u betonske konstrukcije koje osiguravaju čvrstinu i stabilnost objekta. Tesarski deo na građevini je montiranje oplate za beton, bilo drvene ili metalne, kako bi oblikovali betonske elemente.

– Ovaj posao zahteva preciznost, tehničko znanje i fizičku izdržljivost, ali i razumevanje građevinskih planova i materijala. Neophodno je poznavanje ponašanja materijala kao što su cigla, beton i kamen, koji služe da se obezbedi stabilnost strukture – objašnjava Ostojić. Prema njegovim rečima, posao nije lak, ali je pošten i brzo se vidi rezultat svog rada.

– Viđam mnogo mladih kako dolaze, a još brže odlaze. Ne žele da uče, da usavrše veštine, uglavnom samo da odrade, nevažno kako. A može pristojno da se zaradi, naročito ako se naiđe na poštene i fer poslodavce. Već duže sam angažovan u beogradskoj građevinskoj kompaniji i zadovoljan sam, ali sam tokom već gotovo dve decenije rada, nailazio i na mnoge nepoštene poslodavce, bilo da su građevinske firme, ili vlasnici kuća. Veliki je problem što se nakon završenog posla događa da izostane isplata. Dešavalo se da se plaćanje izvrdavaju tobožnjim nezadovoljstvom obavljenim poslom, pa sam naučio da pre početka tražim crteže arhitekte, statičara, pa tek onda zavrnem rukave – zaključuje naš sagovornik.

Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije dodaje da se takođe na terenu često događa da poslodavac isplaćuje onima koji su prijavljeni između 60.000 i 65.000 dinara preko računa a ostalo na ruke, odnosno “na crno”. Time se, smatra, najviše oštećuje država za zakinute poreze i doprinose a i sami radnici zbog niske osnovice za penziju.

Na građevinama u Srbiji sve više penzionera i stranaca

Lane je izdato 53.000 radnih dozvola strancima, od čega značajan broj i građevincima.

Saša Torlaković, kaže da su dnevnice pomoćnih radnika na građevini od 45 do 50 evra, a majstora od 70 do 90 evra. Smatra da su uzroci manjka radne snage osim slabe zainteresovanosti učenika za upisivanje ovih zanimanja, odlazak naših radnika na rad u inostranstvo, “damping” cene rada stranih radnika, kao i nedovoljno angažovanje institucija na oporavku domaće radne snage.

– Sve manje je onih koji u ovom poslu imaju znanje i iskustvo. Na našim gradilištima možete masovno videti penzionere koji ne mogu da pruže učinak kao mlađi radnici, ali pokušavaju da ih nauče zanatu – kaže Torlaković i dodaje da iako postoje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji su jasni, perfidno se krše.

-Pogotovu kod poslodavaca koji rade sa većinom radnika koje su doveli podizvođači ili su „pokupljeni sa ulice“, a za koje se ispostavi da nemaju nikakva prava.

Prema njegovim rečima, Sindikat godinama predlaže da se uvede pilot projekat po kome bi naši radnici koji rade na gradilištima, a nemaju struku građevinskog radnika, polagali pet, šest diferencijalnih ispita među kojima bi bili i ispiti vezani za prvu pomoć i bezbedan i zdrav rad, a kako bismo ih sačuvali od odlaska u inostranstvo i zadržali na našim gradilištima. Takođe imamo problem u vezi sa Posebnim kolektivnim ugovorom za građevinarstvo koji smo potpisali sa Unijom poslodavaca Srbije, a koji nema prošireno dejstvo i ne važi za sve građevinske radnike u Srbiji, zbog čega su naši radnici diskriminisani u odnosu na radnike iz budžetskog sektora čiji je poslodavac država – zaključuje Torlaković.

Prema rečima Veselina Ražnatovića, direktora građevinske firme “Ekspres inženjering”, kako je građevinski posao sezonski ne bi mu se isplatilo da ima stalno zaposlene. Zato ima dogovor sa svojim radnicima da ih angažuje preko preduzeća koja su oni otvorili.

– Vodim i računa da redovno sebi plaćaju prenziono i socijlano. Majstori građevinskih poslova danas su gospoda. Oni ne nose džakove i cigle, kako se obični misli. Taj deo posla obavljaju pomoćni radnici. Zarađuju odlične plate i ne moraju da odlaze u inostranstvo za bolju zaradu. Dnevnice za pojedina zvanja u sklopu građevinskih poslova idu i do 150 evra, ako obuhvataju keramiku i elektriku – kaže Ražnatović i podvlači da je mladih na gradilištu sve manje.

– Jedan od načina da se poveća broj đaka koji bi učili ovaj zanat je dualno obrazovanje koje smo predlagali, jer bi tako deca već u toku školovanja imala praksu i sigurno zaposlenje nakon sticanja diplome. Izgleda kao da bi danas svi da budu programeri, a odvikli smo se i odaljili od rada i zaboravili da pošten i strpljiv rad daje rezultate.

On dodaje da je veliki problem i rizik ovog posla što naši ljudi nemaju kulturu poštovanja zaštite na radu.

-Uprkos obuci i raspoloživoj opremi, često rade bez zaštite. Umesto na glave, šlemove uredno popakuju na policu – podvlači Ražnatović.