Zoe Kida – Profesorska katedra ipak nije bila njena scena

Ona je pevačica, kantautorka, dizajnerka, ali je verovatno većina prepoznaje po autentičnom vokalu koji je godinama „bojio“ zvuke benda Zemlja Gruva. Ana Radonjić, poznatija kao Zoe Kida, bila je članica ovog, ali i nekoliko drugih bendova, a danas razvija svoju uspešnu solo karijeru. Da će joj jednoga dana muzika postati profesija, ipak, nije se činilo dok je završavala Filološku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. U ovom tekstu nam priča o svom prvom poslu i razvoju karijere.

Pre nego što je shvatila da je muzika mnogo više od hobija i zabave, da je i strast i potreba, kako kaže za Infostudov serijal Moj prvi posao, pokušala je sa „pravim“ poslom „od devet do pet“.
Radila je više od godinu dana kao profesorka španskog jezika u Centru za obrazovanje „Đuro Salaj“. Nije joj nimalo bilo lako da preseče, jer je odrasla uz „inpute“ – završi državni fakultet i ako je moguće pronađi državni posao. Trebalo je vremena i hrabrosti da shvati da katedra ipak nije scena na kojoj želi da nastupa.

Prvu zaradu potrošila na “krpice”

Prvi Zoin ozbiljan posao bio je u prosveti, ali je ipak prvi honorar zaradila još kao trinaestogodišnja devojčica, i to jednog leta na crnogorskom primorju, radeći u butiku.

– To je bio letnji posao u toku raspusta, na moru. Spojila sam lepo i korisno. Bila sam na moru dva meseca i zaradila dovoljno za džeparac za pola godine. Sećam se da moja mama nije bila baš presrećna zbog toga, ali mislim da je to utrlo put mom racionalnom pristupanju obavezama i bilo je vrlo korisno za dalja poslovna iskustva. Pomoglo mi je i u sticanju lične odgovornosti, da shvatim vrednost uloženog rada i samim tim i zarađenog novca – kaže naša sagovornica i dodaje da je rad u tom uzrastu sjajan trening, kao i da je važan za sticanje samopouzdanja koje se kasnije nadograđuje.

– Nije bilo lako raditi dok drugi idu na plažu, ali sam bila zadovoljna što sam zarađeni novac mogla da potrošim na krpice, u istoj toj radnji u kojoj sam radila.

Nastupali smo u Hajatu, a na svirke dolazili tramvajem

Kako je imala kontinuirano obrazovanje u sferi filologije, sve je išlo u jednom pravcu. Međutim, već sa oko 20 godina počela je paralelno da se bavi muzikom, da nastupa po klubovima.

– Najpre u bendu Mistake Mistake, pa u Zemlji Gruva. Vrlo brzo smo krenuli sa nastupima, tako da sam i kao malo starija klinka zarađivala od muzike. Iste godine kada sam diplomirala, krenula sam da radim u “Đuri Salaju”. To je bio lep prvi posao, a pogotovo je bilo simpatično što sam predavala deci tinejdžerskog uzrasta, pa su se časovi učenja jezika pretvorili u puštanje muzike i muzičku edukaciju mojih đaka. Da sam nastavila time da se bavim napravila bih novu metodu učenja jer mene privlače kreativna rešenja, spontanost i neklasičan pristup stvarima – priča Zoe.

Dugo je “sedela na dve stolice”, muzika i škola, verujući da je državni posao ozbiljna stvar, a muzika hobi. Bilo je mnogo nastupa, svirki, pojavljivanja pre nego što je bend počeo da zarađuje.

– Tada sam osetila da bih mogla da se bavim muzikom zauvek, mada nisam imala ni podršku, a ni hrabrosti. Posao koji je čisto zadovoljstvo ne može biti posao – too good to be true. To je bilo moje duboko ukorenjeno mišljenje i trebalo mi je mnogo vremena da to sebi izbijem iz glave. Sećam se neverice koju smo svi doživeli u bendu “Mistake Mistake” kada smo od tadašnjeg menadžera Ellington kluba u Hajatu dobili ponudu da sviramo svakog petka našu autorsku muziku. Dolazili smo tramvajem u super deluxe klub i svirali muziku ljudima sa kojima se nikad u životu ne bismo sreli. To mi se urezalo kao fenomenalno i prezabavno iskustvo – navodi Zoe za Infostud.

“Zemlja gruva” joj je donela veliku popularnost, a solo karijera slobodu

Ona dodaje da je to bio period kada su puno svirali, a svaka svirka je bila iskustvo za sebe.

– Razbijali smo uvek prisutnu tremu, ali sve je lakše kad si mlad i kad si u ekipi. Biti član benda je divno iskustvo, dobra škola za sve nas muzičare na mnogo nivoa. Nekome odgovara da bude pozadinski igrač i deo kolektiva. Meni je to bila sjajna priprema za solo karijeru i odgovaralo mi je u tom periodu. Sa druge strane, voditi karijeru sam, zahteva puno iskustva, zrelosti, poznanstava, jasne ideje. Za sve postoji vreme i trenutak.

Kako ova umetnica kaže, muzika kojom se bavi, u Srbiji se smatra alternativnom i da je baš zato zadovoljna što može da živi od muzike koju stvara, da ne pravi kompromise, da je slobodna i nema nikoga nad glavom.

– To je sjajan osećaj. Za moj posao je ključna samodisciplina, planiranje, multitasking, komunikacija sa ljudima. Istovremeno ste i umetnik i menadžer, i sanjar i racionalista. A sve što sam do sada radila me je tome učilo, kao i da svako može da dođe do svega što zamisli. Ideja praćena voljom, radom i istrajnošću, može da pomeri planine. Najvažnije je da talenat dobijen rođenjem, prepoznamo i usavršavamo, da radimo na njemu. To je recept za sreću. A verujem da poslovima treba pristupati mnogo laganije i opuštenije, pre svega zato što su promenljivi i treba ih doživeti samo kao stepenice u ličnoj karijeri. Posao ne treba da nas određuje niti definiše. To je samo jedan od aspekata naše ličnosti – smatra Zoe Kida.