Muči me trema pred intervju – 3. deo

U prethodnim tekstovima prošli smo definiciju treme i kakv njen uticaj može biti na naše ponašanje, a koja su to naša ponašanja koja utiču na intezitet treme. Osećaj treme je prisutan kod većine i što realnije sagledavanje situacije može pomoći kod treme. A tu realnost možemo da postignemo tako što ćemo probati da svaku situaciju sagledamo iz neke druge perspektive.

Da li nam sagledavanje intervjua iz neke druge perspektive može pomoći?

Kod velikog velikog broja kandidata javlja se trema vezana za intervju. Koliko će intezitet treme biti kod nekoga zavisi od iskustva i načina ponašanja usmerenog ka budućim događajima. Kao što je ranije spomenuto, u prevazilaženju treme koja se javlja vezano za intervju za posao, može nam pomoći i sagledavanje te same situacije intervjua iz neke drugačije perspektive.

Kao prvo, tokom intervjua niste vi kao kandidat jedina procenjivana strana. I vi se nalazite u ulozi procenjivača. Vi takođe, kroz vreme koje provedete na intervjuu sagledavate prostor u kome se nalazite, procenjujete ponašanje regrutera i možete već tada da donesete zaključak da li vam se sve to dopada ili ne.

Takođe, posao regrutera nije samo da po svaku cenu pronađu vaše mane i greške tokom razgovora za posao, već je njihov cilj da izvuku najbolje iz vas. Imajte na umu da je intervju vrermenski ograničen i niko ne želi da ga provede baveći se negativnostima, već je težnja regrutera da vas motivišu i usmere ka vašim kvalitetima i da procene kako vi možete kvalitetno doprineti poslu za koji ste se prijavili. Naravno, postoje i drugačiji pristupi, ali je i to korisna informacija za vas i govori o organizacionoj klimi i vrednostima kompanije, na osnovu koje možete proceniti da li mu se dopada takvo radno okruženje.
 
Da li treba da nastojimo da prikrijemo znake treme i da se ponašamo kao da smo puni samopouzdanja u toku intervjua?

Jedan od čestih strahova ljudi koji “nastupaju” jeste da će im se primetiti znaci treme, kao što su crvenilo, trešenje ruku, ili podrhtavanje glasa. U većini prilika, ovi simptomi često ostanu i neprimećeni od strane većeg dela publike. Što se tiče intervju, regruteri su najčešće obučeni da primete različite reakcije koje se javljaju kod kandidata tokom razgovora za posao. Ukoliko uoče da kandidat ima tremu, to i ne uzimaju za “zlo”. Znaju oni da skoro svi koji dođu na razgovor pokazuju neke znake treme i uglavnom to nije presudno za sam ishod intervjua. Ukoliko kandidat ima tremu pred intervju i na samom početku, to može ukazivati na to da do sada kandidat nije bio na velikom broju intervjua ili da kandidat nije do sada imamo iskustva sa nekim višim pozicijama (rukovodećim) koje zahtevaju po svojim zahtevima visoku toleranciju na stres.

Svakako svi u “prostoriji” su svesni da je i trema prisutna. Preporuka je da dopustite da se ona vidi kod vas, i možda čak da to iskreno podelite sa sagovornikom (da kažete). Zatražite čašu vode ako vam se suše usta.
Nemojte preuzimati na sebe ulogu nekog drugog, posebno ako se te karakteristike ne podudaraju sa vašom ličnošću. Suština je da se na intervjuu pokažete što autentičnije, kako biste mogli da nastavite da budete to što jeste i ukoliko stupite u radni odnos nakon razgovora.


Bitno je da budete svoji i da verujete sebi i u svoje kvalitete. I nemojte trošiti energiju da negirate tremu. Ona će u većini situacija biti prisutna, ali jednostavno sarađujte sa njom da biste prikazali svoju jedinstvenost.
I srećno na sledećem razgovoru za posao!