Milan Micković

Šta te motiviše da ujutru dođeš na posao?

Ujutru sa voljom dolazim na posao; ne postoji nervoza, pitanja šta će biti, strah od izazova. Na početku svoje karijere, nakon završenog fakulteta, ti osećaji su bili prisutni, ali sada ne. Nidek, kao mlada kompanija koja je na početku razvoja u Srbiji, ima mnogo mogućnosti. Još dok sam studirao, želja mi je bila da radim u start-up kompaniji gde mogu biti deo postavljanja procesa. Prilika da radim u Nideku i učestvujem u razvoju i implementaciji novih tehnologija je za mene veoma značajna.
Dosta je dinamično, raznovrsno. Mnogo je bitna komunikacija, kako među zaposlenima unutar sektora, tako i sa drugim sektorima. Proizvodnja je živa, dešavaju se razne situacije ali nikada se nisam osetio nelagodno. Važno mi je što radim u dobrom radnom okruženju gde je komunikacija otvorena i dvosmerna. U Nidek sam došao na poziciju Procesnog inženjera, a od nedavno sam Koordinator u sektoru održavanja. Kao procesni inženjer, mnogo sam naučio o samoj proizvodnji i proizvodu, ta pozicija je bila odličan temelj. Danas, kao koordinator u održavanju, imam prilike i da primenim svoje prethodno radno iskustvo – moje prvo radno iskustvo je bilo kao tehničar održavanja gde sam postepeno gradio sebe i napredovao, dolazio do pozicije rukovodioca, odnosno sada koordinatora. Mislim da je to dobar put.

Kako bi okarakterisao jedan uspešan dan na tvom poslu?

Kao koordinatoru u održavanju, za mene je uspešan dan kada smo moj tim i ja ispoštovali sve zadatke, odnosno dogovore za taj dan, dan u kome nije bilo nesporazuma – pa i ako je došlo do njih, da smo otvoreno i konstruktivno došli do rešenja. Radni dan započinjemo sastankom na kom preciziramo planove i na kraju dana očekujemo završetak i realizaciju. Dogode se pomeranja, odlaganja, sve je to normalno i u redu, samo je važno da pravovremeno iskomuniciramo i obavestimo jedni druge.

Šta je važno za tvoju radnu poziciju i koje veštine su po tvom mišljenju značajne?

Komunikacija sa zaposlenima je važna. Trudim se da kontinuirano radim na usavršavanju, smatram da uvek ima prostora za unapređenje. Meni je važno da članovi mog tima imaju poverenje u mene, a to prema mom mišljenju, podstičem otvorenom, iskrenomkomunikacijom. Trudim se da ih saslušam, da im odgovorim na sva pitanja, a ne da ih šaljem na drugu adresu, volim da podstičem dvosmernu komunikaciju kako sa članovima mog tima tako i sa ostalim kolegama. Mislim da je to bitno za izgradnju čvrstog odnosa od poverenja. Na početku svoje karijere, dobijao sam savete da treba biti strog, da ako budem prizeman, da će saradnici to koristiti – nikada se time nisam vodio jer smatram da je to kontraproduktivno. Meni je stalo da upoznam svakog člana svog tima, da ga upoznam u širem kontekstu, kroz njegov hobi, porodicu. Smatram da za bilo koji uspeh, čovek treba da ima ispred sebe sliku cilja, nešto čemu teži. Meni je korisno vođenje dnevnika, kada na papir stavim svoje misli, ciljeve i planove. S druge strane, trudim se da budem model, primer mojim kolegama, da svojim delima pokažem ono što očekujem.

Moj hobi je plivanje, biciklizam i trčanje, spontano sam zavoleo te aktivnosti. Počeo sam skromno, sa trčanjem od dva kilometra, došao do ultra maratona i dugih distanci u triatlonu. Kroz ove aktivnosti upoznao sam mnoge dobre i drage ljude. Razgovarajući sa njima, shvatio sam da ono što je nama zajedničko jeste da smo svi mi krenuli od malih koraka, ali da smo ispred sebe imali više ciljeve ka kojima smo težili. U situacijama umora ili pada koncetracije, uvek ispred sebe imam sliku cilja i to me gura napred. Tako je i u poslu. Učestvovao sam na trkama koje traju po 10, 13 sati, te trke su ispunjene i mojim ličnim preispitivanjima, imam vremena da razmišljam. Takođe sam naučio da je uspešno završena trka kruna svega pre toga što je sledilo - kako sam trenirao, koliko sam sebe dao.