Pravnik odgovara

Poštovana

Mišljenja sam da ovo pitanje nije u užem smislu regulisano Zakonom o radu, te da se mora pronaći rešenje u duhu zakona. S jedne strane, kod Vas zaista nije nastupio otkazni rok, odnosno nije došlo do povratka na rad privremeno odsutne zaposlene i tako posmatrajući, može se reći da nije nastupio zakonski razlog za prestanak radnog odnosa na određeno vreme. Međutim, s druge strane došlo je do tehnološkog viška kod poslodavca i jedna od mera koje on mora da primeni pre nego što da otkaz jeste i da radnike koji su višak na dosadašnjim poslovima, pokuša da rasporedi na druge poslove, što on i čini time što ih raspoređuje na mesto privremeno odsutne zaposlene. Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja sam da poslodavac ne bi prekršio zakon ako bi radnika koji je zaposlen nan eodređeno vreme, a prestala je potreba za njegovim radom na radnom mestu na kojem je do sada radio, premestio na mesto odsutne zaposlene i umesto njemu otkaz dao Vama. Ne bi došlo do povratka na rad odsutne zaposlene, ali umesto nje bi se na rad "vratio" drugi zaposleni ne neodređeno vreme. Naglašavam da je ovo moj profesinalni stav i pošto ovo nije strogo regulisano zakonskom odredbom, moguća su i drugačija tumačenja.

Pozdrav

Poštovani

Zakonom o radu propisano je da se visina otpremnine koja se plaća pre davanja otkaza zbog tehnološkog viška, utvrđuje opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu. Takođe je propisano da se zaradom u navedenom smislu smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Prema tome, minimalna otpremnina u Vašem slučaju je jedna prosečna mesečna zarada koja Vam je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (odnosno tri trećine prosečne zarade za tri godine rada kod psolodavca, što čini jednu zaradu). Maksimalan iznos otpremnine nije propisan zakonom.

Pozdrav

Poštovani

Odredba Zakona o zdravstvenom osiguranju kojom je propisano da je radni odnos prioritetni osnov osiguranja u odnosu na sve ostale osnove, pa tako i penzioneri moraju biti osiguni po osnovu radnog odnosa, ne odnosi se na vojne penzionere. Na njih se u pogledu zdravstvenog osiguranja primenjuju posebni propisi, a ne Zakon o zdravstvenom osiguranju. To je potvrđeno u zvaničnom obaveštenju Ministarstva odbrane, datom po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva zdravlja, br. 011-00-00152/2019-0 od 31. jula 2019. godine. Prema tome, ako Vas prime u radni odnos, poslodavac ne bi morao da Vam uplaćuje i doprinose za zdravstveno osiguranje. To znači da i Vi i deca osigurana preko Vas ostajete vojni osiguranici, odnosno ne biste izgubili pravo da se lečite u vojnim ustanovama zbog prioriteta "civilnog" osiguranja, jer se taj prioritet na Vas ne primenjuje, kao što sam opisao. Takođe, Vaše primanje u radni odnos ne bi trebalo da utiče na Vaš status vojnog penzionera.

Pozdrav

Poštovana

Ako ste otvorili trudničko bolovanje 18.07., a prva isplata Vam je bila 49000 za taj mesec, to znači da ste za period do 17.07.dobili zaradu, a za period od 18.07.do 31.07. (14 dana) naknadu zarade i sve to skupa iznosilo je 49000. To znači da Vam poslodavac plaća još 16 dana u avgustu,jer je u julu bila isplata naknade zarade za 14 dana. Dakle, poslodavac Vam ne plaća naknadu zarade do 21.avgusta, nego do 16. avgusta. Realno je da Vam poslodavac za period 01.08-16.08. isplati 32.ooo, jer ćete za ostatak meseca dobiti naknaku zarade od filijale RFZO.

Pozdrav

Poštovani

Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, pa tako može i da odredi da se godišnji odmor iskoristi pre otkaza. Međutim, sama po sebi je besmislena odredba po kojoj se godišnji odmor ima iskoristiti pre otkaznog roka, jer kada zaposleni preda izjavu o otkazu, od tog momena teče otkazni rok, pa nije jsano kako poslodavac može da odredi korišćenje godišnjeg odmora za period unazad. Imala bi smisla odredba po kojoj se zapsoleni koji da otkaz automatski šalje na godišnji odmor, kako bi ga iskoristio pre isteka otkaznog roka. Dakle, odredba po kojoj bi se godišnji odmor imao iskoristiti pre isteka otkaznog roka bi bila smislena i dopuštena.

Pozdrav

Poštovani

Zakon o radu uredio je prekovremeni rad na sledeći način: Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Takođe, zakonom nije zabranjen noćni rad subotom.

Shodno navedenom, ako se ne odazovete na obaezujući poziv polodavca kada je reč o prekovremenom radu, može se protiv Vas povesti disiplinski postupak zbog činjene povrede radne obaveze. Međutim, ako je reč o tome da je poslodavcu potreban samo određeni broj radnika za prekovremeni rad, pa on sprovede anketu gde se Vi izjašnjavate da li želite li ne da radite prekovremeno, onda to ne mora biti obavezjuće, ako se skupi dovoljan broj zaposlenih za ukazane potrebe. Međutim, za one radnike za koje je nakon ankete poslodavac odredio da treba da dođu, imaju zakonsku obavezu da rade prekovremeno.

Pozdrav

Poštovana,

Ukoliko ste kod poslodavca zasnovali radni odnos za poslove na kojima se zahteva prvi stepen stručne spreme, bezobzira što Vi imate diplomu srednje škole i što ste je predočili poslodavcu, prijava na socijalno osiguranje ide prema poslovima koje obavljate, to jest sa prvim stepenom stručne spreme.

Ako mislite na posledice u pogledu uplate doprinosa za socijalno osiguranje, a samim tim i u pogledu ostvarivanja prava na penziju, treba istaći da uplata doprinosa ne ide prema prijavljenoj školskoj spremi koja se traži za poslove na koje ste prijavljeni, već je osnovica za uplatu doprinosa prijavljena zarada. To znači, da nije od suštinske važnosti stručna sprema navedena u prijavi na socijalno osiguranje, već da li ste poreska prijava podnosi na ceo iznos zarade. Što je veća zarada, veći je doprinos za socijalano osiguranje, pa je veća i penzija.

Pozdrav

Poštovani

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisano je da se pod nezapsolenim licem , u smislu ovog zakona, podrazumeva lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, a pošto ostvarujete pravo na rad kroz samostalnu delatnost, mišljenja sam da ne ispunjavate uslov za novčanu naknadu koja se isplaćuje nezaposlenim licima, jer nemate status nezaposlenog lica u navedenom smislu.

Pozdrav