Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko poslodavac u navedenom roku ne isplati sve što Vam duguje, savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

S obzirom da niste u radnom odnosu u navedenom slučaju nema otkaznog roka. Pored toga, otkazni rok ne može biti uslovljen novčanom kaznom. Iz navednog zaključujemo da se radi o ugovornoj kazni.  Ugovorna kazna je institut iz obligacionog prava prema kojem poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem. Ovo je samo pretpostavka s obzirom da nemamo uvid u ugovor pa Vam savetujemo da potražite stručnu pomoć advokata. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu postoje obavezni elementi koje svaki ugovor o radu mora da sadrži a to su: 1) naziv i sedište poslodavca; 2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog; 3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu; 4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme); 7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;  8) dan početka rada; 9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno); 10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu; 11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; 12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; 13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz  tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu. Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta. Dakle,   tekući račun zaposlenog nije obavezan element ugovora o radu. 

Poštovani, 

Poslodavac može da Vam otkaže ugovor o radu u skladu sa razlozima propisanim odredbom čl. 179 Zakona o radu a koji se odnose na  radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje ili nepoštovanje radne discipline, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i sl. Dakle, kao što smo naveli razlog ne može biti činjenica da je zaposleni koristio pravo na bolovanje koje mu pripada po zakonu. Ukoliko poslodavac navede neki drugi razlog za otkaz a taj razlog nije opravdan u Vašem slučaju, možete podneti tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Zakonom o radu je propisano da zaposleni ima pravo  na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Nadoknada troškova prevoza vrši se samo za slučaj korišćenja javnog prevoza. Opštim aktom ili ugovorom o radu je potrebno utvrditi kriterijume i merila odnosno po kojim uslovima se zaposlenima obezbeđuje nadoknada ovih troškova. Poslodavac može zaposlenima da kupi mesečnu kartu za javni prevoz, da obezbedi sopstveni prevoz, isplati naknadu  troškova prevoza u novcu ili na drugi način obezbedi prevoz. Poslodavac takođe može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi visinu i kriterijume za isplatu naknade troškova prevoza zaposlenima na različit način u zavisnosti od mesta stanovanja zaposlenih kao i da utvrdi maksimalnu visinu troškova prevoza. Dakle, zaposleni imaju pravo na naknadu troškova prevoza ukoliko su takve troškove imali, a čija visina se utvrđuje na način i u iznosu određenim opštim aktom i ugovorom o radu. 

Poštovani, 

Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom. Poslodavac vrši obračun i naknade zarade koja se plaća iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i dostavlja ga filijali RFZO uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala RFZO utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Sredstva koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema poslodavac je dužan da vrati filijali RFZO kamatom za koju su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca. Prema navedenom,  najpre proverite da li je poslodavac predao zahtev filijali RFZO. Ukoliko jeste, u RFZO su dužni da Vam daju informaciju o tome zbog čega sredstva još nisu preneta poslodavcu. U krajnjem slučaju se možete obratiti Inspekciji rada.