Pravnik odgovara

Poštovani, 

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. To je zakonski minimum što znači da opštim aktom poslodavca može biti propisano da GO traje duže od 20 dana. Ako ste prvi deo već iskoristili ostaje Vam drugi deo odmora od još minimum 10 dana koji možete iskoristiti najkasnije do 30.06.2022. godine. Ukoliko je došlo do smanjenja obima rada bez Vaše krivice,  poslodavac može da Vas pošalje na plećno odsustvo u skladu sa odredbom čl. 116 Zakona o radu. U tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.  Ukoliko poslodavac postupa suprotno odredbama zakona i ne isplaćuje naknadu troškova i dr. savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu. Dakle, ukoliko se poslodavac ne ogasi obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Prema opštim pravilima omladinskog i studentskog zadrugarstva u slučaju povrede na radu, radno angažovano lice od strane zadruge ostvaruje odgovarajuća prava ili naknade po osnovu penzijsko-invalidskog osiguranja, po osnovu polise osiguranja, na osnovu ugovora sa poslodavcem ili po osnovu osiguranja i zaštite obezbeđene na drugi način. Savetujemo Vam da se obratite poslodavcu sa zahtevom za naknadu štete. 

Poštovani, 

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaradu čini osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Dakle, u osnovicu za obračun trudničkog ne ulaze naknade po osnovu ugovora o delu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Ukoliko ste sve vreme  kod istog poslodavca radili isti posao onda je poslodavac dužan da vas primi u radni odnos na neodređeno vreme. 

Poštovani, 

Sva lica koja nisu obavezno osigurana u smislu zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju, mogu se uključiti u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja. Za to je potrebno da kumulativno ispunjavaju dva uslova: da imaju navršenih 15 godina života i prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Svojstvo osiguranika stiče se danom podnošenja zahteva, a izuzetno na zahtev lica, najranije 30 dana pre podnošenja zahteva.