Pravnik odgovara

Poštovani, 

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. 

Poštovani, 

Odgovor je da može ukoliko se radi o preraspodeli radnog vremena. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Poštovani, 

Do prestanka radnog odnosa zaposlenom doći će samo kada njegova odsutnost sa rada treba da traje duže od 6 meseci. U tom slučaju do prestanka radnog odnosa dolazi danom stupanja zaposlenog na izdržavanje kazne zatvora. S obzirom da  Vama nije prestao radni odnos danom stupanja na  izdržavanje kazne zatvora mišljenja smo da ima osnova za tužbu ali Vam  savetujemo da potražite stručnu pomoć advokata ukoliko se odlučite da svoja prava ostvarite sudskim putem.   

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu  za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Opštim aktom ili ugovorom o radu potrebno je utvrditi kriterijume i merila za isplatu troškova za dolazak i odlazak sa posla, odnosno pod kojim uslovima i na koji način se zaposlenima obezbeđuje naknada ovih troškova. Poslodavac može da utvrdi kriterijume za naknadu troškova prevoza na različit način u zavisnosti od mesta stanovanja zaposlenih kao i da utvrdi maksimalnu visinu troškova prevoza. 

Poštovani, 

Poslodavac nije imao obavezu da Vas obavesti da Vam neće produžiti ugovor o radu s obzirom da se radi o ugovoru na određeno vreme i da Vam je datum prestanka radnog odnosa poznat. Međutim, u navedenom slučaju poslodavac je u obavezi da Vam omogući korišćenje godišnjeg odmora ili da Vam isplati naknadu štete ukoliko niste iskoristili godišnji odmor. Po pravilu bi trebalo da iskoristite GO pre prestanka radnog odnosa ili dobijete naknadu štete ukoliko ga niste iskoristili.  U  praksi se dešava da zaposleni nakon isteka ugovora o radu nastavi da koristi godišnji odmor i smatra se da je poslodavac  ispunio svoju obavezu (iako je prestao radni odnos). U skladu sa navedenim potrebno je da proverite da li Vam je isplaćena naknada zarade za vreme korišćenja GO ili nije. Ukoliko nije savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani,

Po našem mišljenju -  imate pravo da se, pre potpisivanja spornih dokumenata, posavetujete sa pravnikom ili drugim licem i poslodavac ne može to da Vam zabrani. Međutim, ukoliko dokumenti sadrže tajne  i poverljive podatke vezane za firmu i sl. onda ne možete da ih učinite dostupnim trećim licima već sami odlučujete da li ćete ih potpisati ili ne. Ukoliko smatrate da činite povredu zakona i da to za Vas predstavlja izvesni rizik možete odbiti da potpišete spornu dokumentaciju i da to obrazložite poslodavcu. 

Poštovani, 

Imate pravo na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja. U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaradu čini osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.