Pravnik odgovara

Poštovani, 

Sporazumni raskid radnog odnosa podrazumeva saglasnost volja obe ugovorne strane,  zaposlenog i poslodavca. Ukoliko jedna strana nije saglasna sa raskidom radnog odnosa na ovaj način onda radni odnos neće prestati sporazumom već jednostranom izjavom volje zaposlenog ili otkazom ugovora o radu od strane poslodavca u skladu sa odredbom čl. 179 Zakona o radu. Sporazumni raskid radnog odnosa i otkaz od strane zaposlenog imaju isto dejstvo što se tiče ostvarivanja prava na novčanu naknadu kod NSZ. Dakle, u oba navedena  slučaja nećete imati pravo na novčanu naknadu po prestanku radnog odnosa.

Poštovani, 

Po isteku porodiljskog bolovanja možete da otpočnete trudničko bolovanje. Za prvih 30 dana bolovanja koje isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Gradska uprava plaća naknadu zarade za vreme porodiljskog bolovanja. 

Poštovani, 

Poslodavac ima pravo da menja pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Međutim  promena na način koji ste Vi naveli nije u skladu sa zakonom. Svako radno mesto treba da ima svoj naziv, detaljan opis poslova, uslovi koji se zahtevaju za obavljanje poslova, na tom radnom mestu u pogledu stepena i vrste strune spreme, radno iskustvo, znanja, veštine i dr. Tako poslodavac ne može da radno mesto  diplomiranog pravnika za koje se zahteva VII stepen stručne spreme da promeni i da to bude IV stepen.  Takođe poslodavac može da Vam promeni radno mesto (aneksom ugovora o radu) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada ali odgovarajućim poslom  smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Poštovani, 

Radno vreme u turnusima podrazumeva da zaposleni, zbog prirode posla radi duže od uobičajenog dnevnog radnog vremena da bi posao obavio u celini.  Međutim, nedeljno radno vreme ne bi trebalo prekoračiti trajanje punog radnog vremena – 40 časova. Ukoliko zaposleni radi više od 40 časova u pitanju je prekovremeni rad ili preraspodela radnog vremena. Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Dakle, ukoliko je u pitanju običan smenski rad onda po našem mišljenju, zaposleni ne može da radi po navedenom rasporedu jer bi to značilo da radi više od 40 časova nedeljno. 

Poštovani, 

Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada i da istovremeno podnesete tužbu nadležnom sudu. Poslodavac je u obavezi da zaključi ugovor o radu, da izvrši prijavu radnika na obavezno socijalno osiguranje, i da Vam isplati prekovremene časove rada i sve  što Vam duguje (zaradu, naknade zarade i dr.) u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko poslodavac nema nameru da Vas isplati svoja prava možete ostvariti pokretanjem sudskog spora. 

Poštovani, 

Bolovanje se, u navedenom slučaju, obračunava na isti način kao i radniku koju nije prijavljen na minimalac. To znači da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa  zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada: 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.