Pravnik odgovara

Poštovani, 

Radno angažovani po ugovoru  o PP poslovima nemaju svojstvo zaposlenog i ne zasnivaju radni odnos. Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ugovor se zaključuje  u pisanom obliku i sadrži podatke o poslodavcu i radniku, vrstu i opis poslova koji su predmet ugovora, radno vreme, mesto i način obavljanja posla, trajanje ugovora i visinu naknade za obavljeni rad.  Dakle, radnik nema pravo na godišnji odmor, naknadu zarade zbog bolovanja i dr. prava koja su svojstvena radnom odnosu.  Poslodavac može (ali nije obavezan) da obezbedi  naknadu troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada i dr.  Rad po ovom ugovoru poslodavac mora da prijavi penzijskom i zdravstvenom osiguranju i da uplaćuje doprinose. Radni staž obuhvata vreme koje je osiguranik proveo na radu i bio obavezno osiguran po osnovu zaposlenja i za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U staž osiguranja (pored prethodnog navedenog) računa se i vreme za koje osiguranik prima novčanu kaknadu za koju je plaćen doprinos, vreme koje provede na obavljanju privremenih i povremenih poslova, vreme za koje je ostvario ugovorenu naknadu za koju je plaćen doprinos, kao i samostalna uplata doprinosa (po članu 15. Zakona o PIO).

Poštovani, 

U skladu sa odredbom čl. 108 Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice; 2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Dakle, Zakon o radu nije propisao da za rad nedeljom zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. S obzirom da poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, moguće je opštim aktom i ugovorom o radu utvrditi i druge slučajeve u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada nedeljom.

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. Naime, Zakon o radu nijednom odredbom nije nije zabranio rad nedeljom, odnosno nije isključio mogućnost rasporeda radnog vremena koji bi uključio i rad nedeljom. To znači da odmor nedeljom nije imperativna odredba, te da poslodavac može, poštujući odredbe o obaveznom nedeljnom odmoru u trajanju od 24 časa neprekidno, da odredi i nedelju za radni dan i da mu takav raspored rada ne nameće obavezu plaćanja uvećane zarade za rad nedeljom. Ukoliko radite prekovremeno u toku radne nedelje onda imate pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. 

Poštovani, 

Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu u visini utvrđenoj opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Svi elementi isplate jubilarne nagrade su u  nadležnosti poslodavca i regulišu se njegovim opštim aktom. Dakle, isplata jubilarne nagrade nije obaveza za poslodavce već mogućnost i zakon ne garantuje isplatu. Ona se isplaćuje u slučajevima, na način i u visini koji su utvrđeni aktom poslodavca. Isto tako godine rada ne moraju biti jedini kriterijum za dodelu jubilarne nagrade pa poslodavac ovu isplatu može usloviti i dodatnim kriterijumima kao što su ostvareni rezultati na radu i sl.  Poslodavac takođe može da menja svoj opšti akt kao i kriterijum za isplatu pa smo mišljenja da nemate pravo s obzirom da je novi pravilnik stupio na snagu pre ispunjenja uslova po prethodnom pravilniku.