Pravnik odgovara

Poštovani,

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. Zaposlenom sa dravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Dakle, poslodavac je dužan da postupi po nalazu i mišljenju nadležnog zdavstvenog organa koji će najpre da utvrdi Vaše zdravstveno stanje, poslove koje možete da obavljate kao i da li ste sposobni za rad noću ili ne. 

Poštovani, 

Imate pravo da GO za 2020. godinu iskoristite najkasnije do 30.06.2021. godine. Takođe imate pravo na GO i za tekuću godinu. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Poštovani,

Lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu ne zasniva radni odnos radi obaljanja tih poslova. Navedeno znači da  lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu. Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To bi značilo da je poslodavac dužan da uplaćuje doprinose za zdravsteno osiguranje ali nemate pravo na bolovanje pa smo mišljenja da greškom uplaćen iznos treba da vratite. 

Poštovani, 

Uredbom nije predviđeno u kojoj visini će poslodavci isplaćivati zarade zaposlenima. Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena  po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Dakle, poslodavac će, na dobijeni iznos koji plaća država, da uplati razliku do minimalnog iznosa zarade koju zaposleni prima kod poslodavca ili, ukoliko je to moguće, da zaposlenima isplati zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Ukoliko poslodavac ne iskoristi dobijena sredstva za isplatu zarade zaposlenima dužan je da sredstva vrati u budžet.

Poštovani, 

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Dakle, Vi možete poslodavcu pismeno da se obratite sa molbom za korišćenje GO ali poslodavac odlučuje u zavisnosti od potreba posla. Poslodavac Vam ne može uskratiti pravo na GO. Ukoliko poslodavac ignoriše Vaš zahtev možete se obratiti Inspekciji rada.