Pravnik odgovara

Poštovani, 

Imate pravo da GO za 2020. godinu iskoristite najkasnije do 30.06.2021. godine. Takođe imate pravo na GO i za tekuću godinu. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Poštovani,

Lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu ne zasniva radni odnos radi obaljanja tih poslova. Navedeno znači da  lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu. Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To bi značilo da je poslodavac dužan da uplaćuje doprinose za zdravsteno osiguranje ali nemate pravo na bolovanje pa smo mišljenja da greškom uplaćen iznos treba da vratite. 

Poštovani, 

Uredbom nije predviđeno u kojoj visini će poslodavci isplaćivati zarade zaposlenima. Obaveza poslodavca je da potroši sredstva koja će mu biti uplaćena  po osnovu direktnih davanja i to  isključivo za zarade i naknade zarade zaposlenih. Dakle, poslodavac će, na dobijeni iznos koji plaća država, da uplati razliku do minimalnog iznosa zarade koju zaposleni prima kod poslodavca ili, ukoliko je to moguće, da zaposlenima isplati zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Ukoliko poslodavac ne iskoristi dobijena sredstva za isplatu zarade zaposlenima dužan je da sredstva vrati u budžet.

Poštovani, 

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Dakle, Vi možete poslodavcu pismeno da se obratite sa molbom za korišćenje GO ali poslodavac odlučuje u zavisnosti od potreba posla. Poslodavac Vam ne može uskratiti pravo na GO. Ukoliko poslodavac ignoriše Vaš zahtev možete se obratiti Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Radno angažovani po ugovoru  o PP poslovima nemaju svojstvo zaposlenog i ne zasnivaju radni odnos. Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ugovor se zaključuje  u pisanom obliku i sadrži podatke o poslodavcu i radniku, vrstu i opis poslova koji su predmet ugovora, radno vreme, mesto i način obavljanja posla, trajanje ugovora i visinu naknade za obavljeni rad.  Dakle, radnik nema pravo na godišnji odmor, naknadu zarade zbog bolovanja i dr. prava koja su svojstvena radnom odnosu.  Poslodavac može (ali nije obavezan) da obezbedi  naknadu troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada i dr.  Rad po ovom ugovoru poslodavac mora da prijavi penzijskom i zdravstvenom osiguranju i da uplaćuje doprinose. Radni staž obuhvata vreme koje je osiguranik proveo na radu i bio obavezno osiguran po osnovu zaposlenja i za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. U staž osiguranja (pored prethodnog navedenog) računa se i vreme za koje osiguranik prima novčanu kaknadu za koju je plaćen doprinos, vreme koje provede na obavljanju privremenih i povremenih poslova, vreme za koje je ostvario ugovorenu naknadu za koju je plaćen doprinos, kao i samostalna uplata doprinosa (po članu 15. Zakona o PIO).