Pravnik odgovara

Poštovani,

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom se smatra i  zarada koja sadrži porez i doprinose. Ugovor o radu treba da sadrži  novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog. Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka.   Dakle, poslodavac je u obavezi da u ugovor o radu stavi i iznos bruto zarade. Poslodavac je takođe u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu za rad noću ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice i  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice, a za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više navedenih osnova procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. S obzirom  da nemamo uvid u Vaš ugovor o radu kao ni u opšti akt poslodavca ne možemo znati da li je poslodavac učinio prekršaj. Možete se obratiti Inspekciji rada pa će Inspektor u postupku kontrole da utvrdi da li je poslodavac postupio po zakonu ili ne. 

Poštovani, 

Ukoliko je zaposleni svojim postupanjem, odnosno propuštanjem da postupi na određen način, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao materijalnu štetu poslodavcu, koja bi se u ovom slučaju ogledala kroz manjak robe, zaposleni je odgovoran za prouzrokovanu štetu, i dužan je da je poslodavcu nadoknadi. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. U tom slučaju donosi rešenje kojim zaposlenog oglašava odgovornim i obaveznim da naknadi štetu.   Ako se naknada štete ne ostvari na napred navedeni način, o naknadi štete odlučuje nadležni sud. Osnov odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu je njegova krivica. Krivica zaposlenog se ne pretpostavlja već se dokazuje a teret dokazivanja je na poslodavcu. Dakle, ukoliko smatrate da niste odgovorni za štetu ili da nema dokaza da je šteta učinjena onda Vam savetujemo da je ne platite po nalogu poslodavca a ukoliko poslodavac smatra da ste odgovorni  ima pravo da potražuje štetu podnošenjem tužbe nadležnom sudu. 

Poštovani,

Vaš suprug je u obavezi da obavlja samo onu vrstu poslova za koje je zaključio ugovor o radu. Dakle, ima pravo da odbije nalog poslodavca (direktora) koji zahteva od njega da obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta.  Takođe je poslodavac u obavezi da plaća prekovremene časove rada. Osim toga, rad na određeno vreme može da traje najduže 24 meseca. Dakle, s obzirom da poslodavac ne postupa u skladu sa Zakonom o radu savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada ili da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Zakon o radu je predvideo pravo na plaćeno odsustvo u nekoliko slučajeva. Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Zaposleni  ima pravo na plaćeno odsustvo još: 1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; 2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi. Međutim, opštim aktom i ugovorom o radu poslodavac može da utvrdi i druge slučajeve plaćenog odsustva kao što su: usvajanje deteta,  selidba, otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom, učestvovanje u kulturnim i sportskim priredbama, učestvovanje na sindikalnim susretima, polazak deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole, stručno usavršavanje, priprema i polaganje ispita i dr.  Dakle, ukoliko je polaganje ispita predviđeno opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu onda imate pravo na plaćeno odsustvo. 

Poštovani, 

Rešenje o otkazu ugovora o radu mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje na napred navedeni način, dužan je da o tome sačini pismenu belešku. Nakon toga,  rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Dakle, s obzirom da ste Vi bili prisutni u prostorijama poslodavca i da ste odbili prijem rešenja poslodavac nije u obavezi da Vam rešenje dostavlja na kućnu adresu iako ste Vi to zahtevali. U skladu sa tim smatramo da je poslodavac postupio u skladu sa odredbama Zakona o radu.