Pravnik odgovara

Ако HR или друго овлашћено лице послодавца у интерној комуникацији изричито каже да се код послодавца примењује „прерасподела радног времена“ и упућује на чл. 57–61 Закона о раду, али формални акти којима се тај режим уводи носе назив „Одлука о распореду радног времена“ и као правни основ наводе члан 55, какав је значај такве интерне комуникације за правну квалификацију режима? Да ли би суд морао да утврђује стварну природу режима на основу свих доказа, а не само назива и формалног правног основа акта?

Imam pitanje u vezi sa članom 91. stav 1. Zakona o radu, koji propisuje: „Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.“ Da li se izraz „jedan od roditelja“ odnosi samo na izbor jednog roditelja koji može koristiti ovu zaštitu, ili je ostvarivanje ovog prava na bilo koji način uslovljeno radnopravnim statusom drugog roditelja (da li je drugi roditelj zaposlen i da li koristi to pravo)? Da li poslodavac ima uopšte pravo da traži od zaposlenog koji se poziva na ovaj član potvrdu o radnopravnom statusu drugog roditelja? Konkretno, ako su oba roditelja zaposlena, da li zaposleni roditelj deteta mlađeg od tri godine ima pravo da odbije prekovremeni/noćni rad bez svoje pisane saglasnosti, nezavisno od toga što je drugi roditelj takođe zaposlen? Drugim rečima, postoji li bilo koji pravni osnov da se zaštita iz člana 91. stav 1. uskrati zaposlenom roditelju samo zato što je drugi roditelj zaposlen/nezaposlen?

Poštovani, da li postoji bilo koja, zakonom dozvoljena mogućnost da poslodavac organizuje rad u kojem u okviru, pisanom odlukom definisanog referentnog perioda od šest meseci, dolazi do prelivanja sati iz meseca u mesec (poravnanje na kraju referentnog perioda), a da to nije preraspodela? Drugim rečima, da li je moguće da postoji smenski rad sa neravnomernim rasporedom radnog vremena po nedeljama ako se sati prelivaju iz meseca u mesec? Da li je tu posredi ipak de facto preraspodela?

Poštovani, poslodavac menja raspored radnog vremena (uključujući odstupanje od podrazumevanog režima radne nedelje iz opšteg akta) samo tehničkim unosom u softver, bez ikakve pisane odluke koja bi tom unosu prethodila kao pravni osnov, iako opšti akt predviđa da raspored radnog vremena u ovkiru radne nedelje poslodavac utvrđuje svojom odlukom. Da li se član 193 ZOR odnosi na obavezu da takva odluka (pravni osnov, ne sama tehnička radnja unos u softver) bude u pisanom obliku, ili reguliše nešto drugo, npr. samo obaveštavanje zaposlenog o već izvršenoj promeni? Drugim rečima, da li se pod terminom ,,rešenje u pisanom obliku'' iz navedenog člana podrazumeva, između ostalog, i takva odluka?

Poštovani, da li zaposleni može, bez preraspodele radnog vremena i uz puno radno vreme od 40 časova nedeljno, biti raspoređen da radi šest uzastopnih dana (npr. od nedelje do petka), ako tih šest dana pripadaju dvema različitim kalendarskim nedeljama, tako da ni u jednoj pojedinačnoj nedelji ne radi više od 40 časova? Da li je takav raspored dozvoljen ili postoje ograničenja u pogledu broja uzastopnih radnih dana, nezavisno od toga što se 40 časova nedeljno ne prekoračuje?

Poštovani, u opštem aktu poslodavca stoji da je pravilo (podrazumevani režim rada) radna nedelja od ponedeljka do petka, a daljim članom je izričito propisano da se raspored rada u okviru radne nedelje utvrđuje ODLUKOM. U praksi se zaposlenima menjaju radni dani i određuje rad danima izvan tog standardnog režima (unutar 40 sati nedeljno), ali bez donošenja pisane odluke, već isključivo izmenama u softveru za rasporede (za koji takođe nema dokaza kada je tačno zaposleni obavešten o izmenama). Koje su pravne posledice po poslodavca ako krši ovo izričito pravilo iz sopstvenog opšteg akta, i da li zaposleni ima pravni osnov da odbije rad vikendom ukoliko za takav raspored ne postoji formalna pisana odluka poslodavca već samo izmena u softveru za rasporede smena?

Poštovani, interesuje me postupanje Inspekcije rada za protekli period. Ako se inspekciji prijave nepravilnosti u vezi sa radnim vremenom (primera radi, rad preko 40 sati bez pisane saglasnosti iz čl. 92 ZOR) nakon što prođe rok za prekršajno kažnjavanje poslodavca (zasterelo delo), da li je inspektor i dalje dužan da izađe na teren, izvrši uvid u arhiviranu dokumentaciju i utvrdi činjenično stanje? Da li je inspekcija dužna da podnosiocu predstavke dostavi zvaničan zapisnik u kojem se konstatuje da li je bilo nepravilnosti i kojih i kakvu pravnu težinu i dokaznu snagu na sudu ima takav zapisnik državnog organa o utvrđenim činjenicama za taj period unazad?

Poštovani, zamoliću sa pravno tumačenje ove odredbe čl. 56 ZOR: Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Ako zaposleni radi u ponedeljak od 9h ujutru, a vikend pre toga mu je neradan, kada ističe taj zakonski rok od 48 sati i da li činjenica da zaposleni nije na radnom mestu preko vikenda a raspored bude izmenjen u petak popodne (nakon radnog vremena zaposlenog) utiče na zakonitost takve izmene, s obzirom da zaposleni nije bio u mogućnosti da se upozna sa izmenjenim rasporedom?

Poštovani, kada će biti (i da li će) "crna lista" poslodavaca tj. da li ćemo moći da ocenjujemo poslodavce? Bilo mi je rečeno, na inicijalnom razgovoru, da je prvih pet dana probni rad,a posle toga se potpisuje ugovor o delu (uključujući i tih pet dana), na mesec dana. Posle mesec dana, ako se ostvari target, potpisuje se ugovor o radu na određeno vreme. Minimalac je u pitanju i to fiksno-65.000,00 din. Državni praznici (osim Sretenja i 11. 11.) su neradni dani. Moje pitanje je glasilo - pretpostavljam da se za ta dva dana, kao državne praznike, obračunava dupla dnevica (210%) na šta me je ona čudno pogledala i rekla da prvi put čuje za to. Trećeg dana probnog rada, posle doručka (prepodnevne pauze), pozvala me je i rekla da nisam za taj posao. Usput rečeno, dotična osoba ne znam koju funkciju ima u toj firmi, nije se predstavila samo mi je rekla da se zove Ivana, isto kao i ja, uz blagi, usiljeni smešak. Moje pitanje je bilo koliko će mi platiti dva i po dana, komotno je rekla NIŠTA.