Pravnik odgovara

Poštovani, 

Raspored radnog vremena u toku radne nedelje utvrđuje poslodavac. Poslodavac može da napravi raspored tako da zaposleni u toku radne nedelje ne radi duže od 40 časova.  Poslodavac takođe treba da omogući zaposlenom korišćenje odmora u toku rada,  dnevnog odmora i nedeljnog odmora. Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Ukoliko Vaš poslodavac nije ispoštovao navedeno, savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

S obzirom na sve što ste naveli možete se obratiti Inspekciji za rad. U tom slučaju poslodavac će prekršajno biti kažnjen novčanom kaznom za nepoštovanje odredbi Zakona o radu. Dakle, možete odbiti nalog poslodavca ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom, a očigledno je da ne postupa. Ukoliko budete trpeli posledice, možete podneti tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). U svakom slučaju, prekovremeni rad je privremen i uvodi se izuzetno dok traju razlozi zbog kojih je uveden. 

Poštovani, 

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. To znači da nedeljno radno vreme može da traje duže od 40 časova a najduže 60, dakle 20 časova duže. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena, zaposleni ostvaruju po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku dana, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. Na taj način zakonom je omogućeno da se radno vreme umesto ravnomerno u toku godine, rasporedi na drugačiji način- duže radno vreme u nekim danima u nedelji, odnosno mesecu ili periodu u toku godine a u nekim kraće uz svođenje na nedeljno radno vreme. Ako se zaposleni  saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od  svog punog radnog vremena i više od 6 meseci, tada  se časovi rada duži od prosečnog radnog vremena  obračunavaju  i isplaćuju kao prekovremeni rad. Zaposleni daje saglasnost da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu,  na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Poslove za koje poslodavac nije unapred znao da treba da se završe u određenom roku (dodatni poslovi u oviru planiranih) trebalo bi bliže odrediti opštim aktom da bi se izbegle eventualne zloupotrebe u odnosu na zakonsku odredbu "i u drugim slučajevima".