Pravnik odgovara

Poštovani, da li je pribavljanje pisane saglasnosti roditelja deteta mlađeg od tri godine po čl. 92 potrebno za svaki period prerapodele za koji se donosi pisana odluka, odnosno da li poslodavac pre donošenja svake odluke o novom šestomesečnom periodu preraspodele mora da pita zaposlenog za pisanu saglasnost, ili je dovoljno da se aneksom ugovora o radu kojim se uvodi mogućnost preraaspodele saglasnost zaposlenog pribavi time što je on stavio potpis na taj aneks i ta saglasnost važi zauvek, odnosno dok traje režim preraspodele?

Poštovani, potrebno mi je pravno tumačenje da li se činjenica da je zaposleni roditelj deteta mlađeg od tri godine potpisao Aneks ugovora o radu sa tekstom sledeće sadržine može smatrati njegovim izričitim davanjem pisane saglasnosti na primenu režima prerapodele u odnosu na njega: ,,Razlozi izmene rasporeda radnog vremena tiču se neophodnosti organizacije procesa rada, koji zahteva organizaciju radnog vremena na drugačiji način u odnosu na dosadašnj, budući da je u skladu sa čl. 55 st. 4 i 56 st. 3 Zakona o radu, propisano da Poslodavac radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugačiji način od onog koji po pravilu iznosi 50 dati nedeljno. Zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom, u trajanju od 40 časova nedeljno. Kada to zahteva organizacija rada, radno vreme Zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno radno vreme na mesečnom nivou, u skladu sa čl. 56 Zakona o radu.

Poštovani, da li se u odnosu na zaposlenog oca deteta mlađeg od tri godine života u odnosu na kojeg nije pribavljena pisana saglasnost u skladu sa čl. 92 Zakona o radu može smatrati da nije ni radio u zakonito uvedenom režimu preraspodele i da li takav zaposleni ima pravo na tužbu za isplatu prekovremenog rada s obzirom da se onda ima smatrati da je radio u redovnom režimu petodnevne nedelje? Osim toga, da li je činjenica da je zaposleni poslodavcu dostavio izvod iz matične knjige rođenih za dete prilikom ostvarivanja prava na plaćeno odsustvo dovoljan dokaz o tome da se radi o zaposlenom sa detetom mlađem od tri godine života? Kako se onda tu primenjuje čl. 91 st. 1 Zakona o radu? Da li smatrate da se ru navedenom slučaju radi o ozbiljnom kršenju radnopravnog zakonodavstva od strane poslodavca i kakvi su izgledi da sud presudi u korist zaposlenog?

Poštovani, da li postoji bilo kakva zakonska mogućnost da poslodavac obaveže zaposlene na nedeljni rad duži od 40 sati ako se u Odluci o rasporedu radnog vremena poziva isključivo na čl. 55 Zakona o radu? Da li čl. 55 postavlja limit radne nedelje od 40 sati? Ako je poslodavac želeo da se radi 48 časova nedeljno bez obaveze da plaća prekovremeni rad, da li je onda osim na čl. 55 morao da se pozove i na čl. 57 Zakona o radu?

Poslodavac je uveo režim preraspodele radnog vremena u režimu radne nedelje 4/6 na osnovu pisane odluke koju je naslovio kao Odluka o rasporedu radnog vremena. U toj odluci pozvao se na čl. 55 Zakona o radu (a ne na čl. 57). U odluci piše da radna nedelja kod poslodavca traje 4, odnosno 6 radnih dana. Osim toga, piše da zaposleni neće raditi duže od 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno, uključujući i prekovremeni rad. Poslodavac u odluci kojom je de facto uveo preraspodelu se ni u jednom članu nije pozvao na neki od zakonom definisanih razloga za uvođenje prerapodele iz čl. 57 st. 1, a odluka takođe ne sadrži ni objašnjenje i kojem periodu tog referentnog perioda od šest meseci (1 1.2025-30.6.2025) će se raditi duže a u kojem kraće. Poslodavac je primenjivao ovu odluku o nikome nije platio prekovremeni rad u novcu, već je nedelje sa 6 dana zaposlenima kompenzovao time što je dao slobodne dane u nedelji sa 4 radna dana. Da li se ovde radi o prikrivenoj preraspodeli?

Poslodavac je uveo režim preraspodele radnog vremena u režimu nedelje 4/6, za period od 6 meseci. Odluka kojom je to uvedeno naslovljena je kao Odluka o rasporedu radnog vremena a ne Odluka o preraspodeli, a kao pravni osnov za njeno donošenje naveden je čl. 55 Zakona o radu. Da li je takva odluka pravno validna pošto je promašen pravni osnov odluke budući da čl. 57 reguliše prerspodelu, a čl. 55 samo reguliše pravo poslodavca da u okviru petodnevne radne nedelje pravi raspored. U slučaju spora, da li bi sud smatrao da iure prerapaspodele nije moglo biti i da se ima smatrati da se radilo u režimu petodnevne radne nedelje?