Pravnik odgovara

Postovani, Potpisao sam ugovor na 40 radnih sati nedeljno uz obavezan prekovremeni rad po potrebi. Medjutim situacija ie takva da su radne subote sve cesce, a 6 noci se podrazumeva. Do radnih subota dolazi zbog lose organizacihe posla. Posao je takav da pripremamo sirovinu za odeljenja koja rade u 4 smene i plan njihove proizvodnje dobijamo cetvrtkom, ili petkom. Ceste radne subote se desavaju zbog nedovoljnog broja radnika na odeljenju. Da li mogu da smatram takva prekovremeni rad kao zloupotrebu ugovora zato sto to nisu vanredne situacije, vec se subotama pokriva nedostatak radne snage i losa organizacija? Desila mi se situacija u kojoj mi je preceno disciplinskim postupkom ukoliko odbijem prekovremeni rad. Hvala unapred

Poštovani, da li je pribavljanje pisane saglasnosti roditelja deteta mlađeg od tri godine po čl. 92 potrebno za svaki period prerapodele za koji se donosi pisana odluka, odnosno da li poslodavac pre donošenja svake odluke o novom šestomesečnom periodu preraspodele mora da pita zaposlenog za pisanu saglasnost, ili je dovoljno da se aneksom ugovora o radu kojim se uvodi mogućnost preraaspodele saglasnost zaposlenog pribavi time što je on stavio potpis na taj aneks i ta saglasnost važi zauvek, odnosno dok traje režim preraspodele?

Poštovani, potrebno mi je pravno tumačenje da li se činjenica da je zaposleni roditelj deteta mlađeg od tri godine potpisao Aneks ugovora o radu sa tekstom sledeće sadržine može smatrati njegovim izričitim davanjem pisane saglasnosti na primenu režima prerapodele u odnosu na njega: ,,Razlozi izmene rasporeda radnog vremena tiču se neophodnosti organizacije procesa rada, koji zahteva organizaciju radnog vremena na drugačiji način u odnosu na dosadašnj, budući da je u skladu sa čl. 55 st. 4 i 56 st. 3 Zakona o radu, propisano da Poslodavac radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugačiji način od onog koji po pravilu iznosi 50 dati nedeljno. Zaposleni zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom, u trajanju od 40 časova nedeljno. Kada to zahteva organizacija rada, radno vreme Zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno radno vreme na mesečnom nivou, u skladu sa čl. 56 Zakona o radu.

Poštovani, da li se u odnosu na zaposlenog oca deteta mlađeg od tri godine života u odnosu na kojeg nije pribavljena pisana saglasnost u skladu sa čl. 92 Zakona o radu može smatrati da nije ni radio u zakonito uvedenom režimu preraspodele i da li takav zaposleni ima pravo na tužbu za isplatu prekovremenog rada s obzirom da se onda ima smatrati da je radio u redovnom režimu petodnevne nedelje? Osim toga, da li je činjenica da je zaposleni poslodavcu dostavio izvod iz matične knjige rođenih za dete prilikom ostvarivanja prava na plaćeno odsustvo dovoljan dokaz o tome da se radi o zaposlenom sa detetom mlađem od tri godine života? Kako se onda tu primenjuje čl. 91 st. 1 Zakona o radu? Da li smatrate da se ru navedenom slučaju radi o ozbiljnom kršenju radnopravnog zakonodavstva od strane poslodavca i kakvi su izgledi da sud presudi u korist zaposlenog?

Poštovani, da li postoji bilo kakva zakonska mogućnost da poslodavac obaveže zaposlene na nedeljni rad duži od 40 sati ako se u Odluci o rasporedu radnog vremena poziva isključivo na čl. 55 Zakona o radu? Da li čl. 55 postavlja limit radne nedelje od 40 sati? Ako je poslodavac želeo da se radi 48 časova nedeljno bez obaveze da plaća prekovremeni rad, da li je onda osim na čl. 55 morao da se pozove i na čl. 57 Zakona o radu?