Student uzgaja mangulice

(Preuzeto sa sajta Press - 12. 10. 2010.)

Nenad Matić (21) iz Glavice kod Paraćina jedini je proizvođač ove rase svinja u Pomoravlju i najmlađi nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstvaStudent Alfa univerziteta Nenad Matić (21) iz Glavice kod Paraćina jedini u Pomoravlju uzgaja mangulice, posebnu rasu svinja čije se meso preporučuje u zdravom režimu ishrane. Proizvodnju je zasnovao pomoću dugoročnog kredita Ministarstva poljoprivrede, za koji je jedini konkurisao kao najmlađi nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u kraju.

Razmišljajući kako da započne neku profitabilnu proizvodnju, ovaj vispreni mladić odlučio se za uzgoj mangulica pre dve godine nakon jedne TV emisije. Tada je prvi put video ovu neobičnu rasu svinja, čije je telo obraslo gustom dlakom.

- Mangulice su nastale ukrštanjem domaće i divlje svinje još za vreme Obrenovića. Kako ih u našem kraju niko ne gaji, a njihovo meso je vrlo skupo jer sadrži dobar holesterol i preporučuje se za ishranu bolesnika, odlučio sam da ja pokušam. Uz finansijsku pomoć roditelja kupio sam nekoliko grla u decembru 2008. godine. Na proleće sam registrovao poljoprivredno gazdinstvo i konkurisao za dugoročni kredit Ministarstva poljoprivrede - priča Matić.

Kupci se već javljaju

Sa 5.000 evra kredita proširio je farmu. Kupio je još prasadi i krmača, dva nerasta i napravio obore u svom ekonomskom dvorištu. Sada ima ukupno 30 mangulica: sedam krmača, od kojih pet čeka podmladak, dva nerasta i 11 prasadi.

Mangulice rastu sporije od domaćih svinja. Da bi prase dostiglo polnu zrelost i poraslo za priplod, neophodno je da prođe 18 meseci. Zato Nenad još nije stigao do svinjokolja, pa njegova farma ne donosi profit. On kaže da je zasad samo trošak, ali da računa na dobru zaradu od jeseni naredne godine. Tada će meso mangulica i mesne prerađevine izbaciti na tržište.

- Kupci se već sada interesuju, ali grla još nisu stigla za prodaju. Probno sam zaklao jednu svinju i napravio čvarke, mast i kulen. Ti proizvodi su prosto planuli, mada su dosta skupi. Kilogram masti i čvaraka prodaje se na tržištu za desetak evra, dok su kulen i kobasice mnogo skuplji. Cena žive vage tovljenika je oko pet evra za kilogram. Napraviću liniju za sopstvenu preradu u mesne prerađevine i verujem da će to biti vrlo isplativo - objašnjava Nenad.

Mangulice treba da rastu u prirodnom okruženju i da se hrane šumskim plodovima. Zbog toga jedini pomoravski odgajivač planira da ih na proleće preseli na mesto zvano Straža kod Krivog Vira. Ogradiće šume i livade u površini od tridesetak ari i angažovaće čuvara.

Ne podnose pesticide

Nenad navodi da su mangulice veoma otporne i da podnose niske temperature i do minus 15 stepeni Celzijusa.

Jedino su osetljive na ishranu. Ne podnose hranu prepunu pesticida, pa bi ishrana koncentratima mogla da dovede do uginuća. Na kućnoj farmi životinje hrani isključivo pšenicom, kukuruzom, ječmom, krompirom, šargarepom i jabukama. Nakon preseljenja na planinu, tamo će uglavnom da pasu i da se hrane žirom.

Lutka od 200 kila

Na farmi mangulica Nenada Matića pažnju privlači ogroman nerast Lutka. Ima 200 kilograma i još dobija na težini, pa zbog toga čak i gazda izbegava da mu priđe blizu. Ženka takođe može da dostigne tu kilažu i tada je vreme za klanje.

Fakti

- Mangulica je jedna od tri autohtone rase svinja u Srbiji i smatraju je zaboravljenim srpskim blagom

- Ova rasa nosi u sebi dragocene gene koji je čine drugačijom od plemenitih rasa svinja nastalih selekcijom

- U 19. veku mangulica je bila jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije; osim njenog mesa, na tržištu su u to vreme najtraženiji bili mast i slanina

- Poludivlja stada mangulica tada su slobodno šetala šumama i pašnjacima Srbije, da bi osamdesetih godina prošlog ova rasa skoro nestala

Z. Perić