Funkcionalna pismenost je ranije podrazumevala da umemo da čitamo, pišemo i govorimo sa razumevanjem, a danas, funkcionalna pismenost podrazumeva sve to kao i korišćenje računara, tehnologija i znanje stranog jezika – sa razumevanjem i adekvatnom primenom.
U poslednjih desetak godina smo svedoci, ne evolucije, nego revolucije radnih mesta od onih gde se u određenim profesijama promene na radnom mestu dešavaju svakodnevno, do onih kod kojih su promene ređe, ali se dešavaju, postoje. Osim osnovnih veština kao što su čitanje, pisanje, govor, korišćenje računara i poznavanje jezika, promenile su se i mnoge druge veštine specifične za svaku konkretnu profesiju. Promene u opisu radnog mesta nas podstiču da se i mi menjamo, učimo, ovladamo nekim novim veštinama i sve to kako bismo ostali konkurentni i napredovali u svom poslu.
Zašto baš engleski jezik?
Kažu da smo bogati onoliko koliko stranih jezika znamo da koristimo. A da li ste znali da je svaki četvrti oglas za posao napisan na engleskom? I da je u 80% konkursa za posao navedeno da je potrebno znanje engleskog jezika? Hajde da vidimo da li je u pitanju „resavska škola“ u pisanju oglasa za posao, ili je trend znanja engleskog jezika i MS office-a na tržištu rada vremenom postao novi standard pri zapošljavanju.
Dominacija Velike Britanije tokom 18. i 19. veka, a kasnije dominacija SAD-a u prošlom veku je dovela do toga da se engleski jezik u nekim državama nametne kao prvi (maternji), a u mnogim zemljama kao drugi jezik. Ako niste znali, engleski jezik je zvaničan jezik u oblasti vazduhoplovstva, a dugo je bio i jednini zvanični jezik diplomatije. Vremenom je engleski pronašao svoje mesto i u poslovnom svetu.
Imajući ovo na umu ne treba da nas začudi što se engleski nametnuo kao jedna od obaveznih stavki u uslovima za konkurisanje (čak i u zemljama u kojima engleski nije niti službeni, niti drugi zvanični jezik nacije). Zanimljiva činjenica je da, iako se zovu „programskim jezicima“, jezici za kodiranje/programiranje koriste engleski jezik kao osnovu.
Dakle, gde god da se okrenemo, eto engleskog jezika :).
Čak i kada se traži, da li je stvarno neophodan?
U okruženju o kojem živimo, skoro svaka profesija/posao ima dodirne tačke sa engleskim jezikom, a opet i ako niste na poslu, srešćete stranca koji će vas na „nekom engleskom“ pitati za lokaciju na koju se uputio.
U pojedinim kompanijama je engleski jezik zvaničan poslovni jezik i sva dokumentacija, pa i ugovori o zaposlenju, su napisani na engleskom jeziku. I tu stupa na scenu naše znanje engleskog jezika – treba da potpišemo nešto a da pri tome i razumemo šta potpisujemo. Iz tog razloga, treba da budemo surovo iskreni prema sebi i priznamo koliko nam je dobar engleski.
Da i jezik može biti 3D (trodimnzionalan) nivo znanja jezika se raščlanjuje na nivo znanja čitanja, nivo znanja pisanja i nivo znanja izgovora jezika. Svojevremeno sam imao prilike da intervjuišem kandidate za posao i bio iznenađen da je osoba u prvom krugu testiranja test engleskog jezika uradila izuzetno dobro, a kada je došlo do konverzacije u drugom krugu… blokada. Isto tako, neke kandidate smo intervjuisali jer su imali relevantno iskustvo i po njihovoj oceni srednje znanje engleskog jezika. Međutim, kada smo na intervjuu prešli na engleski, imao sam utisak da sam ja taj koji ne zna engleski :).
Da li je tajna u tome da što više znaš, shvataš koliko ne znaš, pa malo podceniš svoje znanje, ili je tajna u nečemu drugom, tek, jezik kao veština je kao i sve drugo u životu – što više praktikuješ, sve si bolji.
Za neke profesije, engleski jezik možda i nije neophodan jer će se uvek naći neka osoba koja ga zna pa će prevesti osobi koja ga ne zna, ali će bolju ocenu na intervjuu za posao (i dalje u karijeri) dobiti osoba koja zna engleski i tada možemo sebi da povećamo, odnosno smanjimo, konkurentnost naše pozicije kao kandidata za posao ili kandidata za napredovanje u poslu.
Anegdota iz života
Kolega sa fakulteta mi se obratio za pomoć – ne može da nađe traktoriste. „Alo Milanče“ rekoh mu „kako ne možeš u Vojvodini da nađeš traktoristu?“ Njegov odgovor je počeo sa „druže moj…“ i onda sam saznao da su novi traktori klimatizovani, kompjuterizovani, softver za upravljanje je na engleskom jeziku, koštaju čitavo bogatstvo, a on čovek odgovoran i za vozni park i za traktoriste…
Drugi strani jezici u oglasima za posao u Srbiji
Tokom 2016 godine, objavljeno je 6.077 oglasa za posao na engleskom jeziku, a u 2017 ih je bilo 7.872. Dakle, rast od skoro 30% i sa daljom tendencijom rasta u 2018. (izvor: Poslovi.infostud.com).
Iako, kada su u pitanju oglasi na stranom jeziku, dominiraju oglasi na engleskom jeziku, oglasi za posao su objavljivani i na nemačkom, ruskom, mađarskom, francuskom i drugim jezicima.
Zaključak koji se nameće sam po sebi je da aktivno znanje stranog jezika postaje stvarna konkurentska prednost na tržištu rada.
Kako steći znanje engleskog jezika?
Online kursevi, kursevi u školama jezika, preko programa dokvalifikacije NSZa-a, pomoću aplikacije koju možete da instalirate na telefonu… Izvori su mnogi i razni a svako od nas će da nađe onaj koji mu najviše leži da brzo prelazi i savlada znanje englskog jezika.
Računarske veštine, iliti „next-next-finish“ 🙂
Osim engleskog jezika, i računarske veštine su zauzele svoje fiksno mesto u uslovima za zapošljavanje. Prva od tih računarskih veština, i najčešće spominjana u oglasima za posao, je poznavanje MS office paketa.
Sastavljen od nekoliko različitih programa, MS office paket predstavlja vrlo moćan skup povezanih alata u svakodnevnom poslu. Zavisno od radnog mesta, neko koristi samo jedan ili dva programa, dok u nekim profesijama ceo paket nije dovoljan. Mnogi nekada nisu ni svesni da su upravo u nekom „eksel fajlu“ i da popunjavaju formular. Takođe, mnogi će reći da postoje i moćniji alati, u šta ne sumnjam, ali se ovaj paket nametnuo prvo kao trend, a onda i kao standard pri zapošljavanju.
Do floskule „next-next-finish“ iz podnaslova sam došao iz nečijeg iskustva gde je osoba upitana da li zna da instalira softver na računaru, a odgovor je bio: „kako ne bih znao – next, next, finish i program je instaliran“. To nas vraća na funkcionalnu pismenost, odnosno na deo o razumevanju onoga što čitamo, pišemo, govorimo i klikćemo.
Kao i kod stranih jezika, ukoliko znamo da koristimo MS office paket ili još nešto dodatno, opet stičemo konkurentsku prednost u selekciji kandidata za posao.
2015. godine kupcima širom sveta isporučeno je blizu 300 miliona računara i to govori dovoljno o tome koliko je korišćenje računara postala nezaobilazna svakodnevnica u našim životima.
Druge računarske veštine
Zavisno od oblasti posla, za neke profesije osim MS office paketa, važno je znanje i iskustvo u korišćenju specifičnih softverskih alata. Tako na primer, računovođe koriste posebne računovodstvene programe, turističke agencije koriste specifične sisteme za booking smeštaja, autoservisi koriste dijagnostičke sisteme za otkrivanje kvara na automobilu itd. Sve su to računarske veštine koje daju vrednost onome što zovemo „znanje rada na računaru“.
Zašto su poslodavcima toliko važne ove veštine?
Kao što sam već naveo, u određenim kompanijama je engleski zvanični jezik, odnosno, MS office se koristi kao standard za pisanu komunikaciju, izveštavanje, planove i sl. Kod njih, ove veštine nisu prednost pri zapošljavanju – one su obavezan uslov „sine qua non“.
U manjim ili mikro preduzećima, ove veštine mogu da budu od perifernog značaja za obavljanje određenog posla, ali ih poslodavci smatraju važnim kao činjenicom da je osoba koja zna jezike i da koristi računar u stvari osoba koja je u koraku sa vremenom. Za osobe koje znaju jezike i da koriste računare smatra se da će efikasnije „ući u posao“ i da će time biti smanjen nivo i/ili skraćen period potrebnog nadzora nad novozaposlenom osobom. To znači i da poslodavac može da planira obuke i za neke druge veštine i znanja osim ovih koje su postale standardom na tržištu rada.
Koliko sam ja onda konkurentan/na?
Da bismo bili svesni naše konkurentske pozicije u selekciji kandidata za posao, trebalo bi o da uradimo neku vrstu ocenjivanja nivoa znanja potrebnih veština za određeni posao.
Potrebno je da to učinimo vrlo objektivno jer time sebe stavljamo u istinski rang i očekivanja kreiramo u skladu sa tim. Pogrešne procene vode do pogrešnih očekivanja po pitanju određenog konkursa za posao.
Znanje svog engleskog jezika možete da testirate kroz aplikaciju British council-a na ovom linku gde ćete dobiti i zvaničan nivo znanja.
Kada su u pitanju softverske/računarske veštine, MS office znanje možete da testirate na stranicama http://ms-iq.com ili na https://www.isograd.com/EN/freetestselection.php. Za neke druge softverske alate, potražite na internetu kao npr. „test znanja…“ ili „test your … skills“ i sl. i verujem da ćete naći nešto adekvatno.
A kada ih (veštine) ocenimo, na nama je da odlučimo šta ćemo dalje – proširi ili produbiti znanja, sertifikovati ih ili ne… U svakom slučaju, ako samo stojimo u mestu, mi u stvari nazadujemo.
Kao dete želeo/la sam da postanem…
Svako od nas j želeo da postane nešto od nama tada poznatih profesija. Probajte da se setite šta je bilo u pitanju i onda pokušajte da sastavte listu veština i drugih sposobnosti za tu profesiju. Da li ih imate, da li ponovo razmišljate o snu iz detinjstva? 🙂
Da li ste skoro razmišljali koja znanja treba da steknete kako biste postali bolji na svom sadašnjem ili možda vašem budućem radnom mestu?
