Na početku razmatranja položaja zaposlenog kod kojeg je nastupila povreda ili oboljenje koji utiču na radnu sposobnost treba istaći da prema izmenama Zakona o radu iz 2014. godine opšta zdravstvena sposobnost nije više uslov za zasnivanje radnog odnosa. Upućujuće mišljenje Međunarodne organizacije rada sugerisalo je ovakvo zakonsko rešenje u cilju sprečavanja diskriminacije invalida. Pošto invalidna lica mogu da imaju zdravstvenu sposobnost za obavljanje poslova koji odgovaraju njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti, ostavljanje opšte zdravstvene sposobnosti kao uslova za zasnivanje radnog odnosa onemogućavalo bi zapošljavanje invalida, odnosno njihov ostanak na radnim mestima shodno preostaloj radnoj sposobnosti. Među odredbama o zabrani diskriminacije u Zakonu o radu takođe se posebno naglašava da je zabranjena diskriminacija lica koja traže posao, kao i zaposlenih, s obzirom na invalidnost.
Zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama
Posebnim odredbama o zaštiti zaposlenih, Zakon o radu propisuje da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.
Zaposlenom kome je nadležni organ utvrdio postojanje ovakvih zdravstvenih smetnji i zaposlenom-osobi sa invaliditetom poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti. Ukoliko zaposleni odbije premeštaj na poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu. S druge strane, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, odnosno obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, zaposleni se smatra „tehnološkim viškom“, te mu radni odnos prestaje uz isplatu otpremnine.
Profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom
Pod profesionalnom rehabilitacijom osoba sa invaliditetom podrazumeva se organizovanje i sprovođenje programa mera i aktivnosti u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao, zapošljavanja, održanja zaposlenja, napredovanja ili promene profesionalne karijere. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uređuje između ostalog i pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, te procenu radnih sposobnosti zaposlenih lica.
Osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje se suočava sa socijalnim i drugim ograničenjima od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnosti ili ima smanjene mogućnosti da se, pod ravnopravnim uslovima, uključi na tržište rada i da konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima. U skladu sa citiranim Zakonom osoba sa invaliditetom može da ostvari pravo na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti, kao i na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja.
Procena radne sposobnosti
Zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev. Prema samom nazivu zahteva može se zaključiti da ga može podneti i nezaposleno lice, ali i lice koje se već nalazi u radnom odnosu, ukoliko je došlo određenih promena u zdravstvenom stanju koje bi mogle da utiču a radnu sposobnost zaposlenog.
Zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja sadrži podatke o podnosiocu zahteva (ime, ime jednog roditelja i prezime, adresa i prebivalište, JMBG, broj lične karte, status osobe sa invaliditetom, zanimanje, kontakt telefon). Lice u radnom odnos navodi činjenicu zaposlenja, kao i naziv i sedište poslodavca kod koga je u radnom odnosu, te vrstu poslova koje obavlja. Radi ocene radne sposobnosti, odnosno mogućnosti zaposlenja ili održanja već postojećeg zaposlenja, uz zahtev se podnosi medicinska i druga neophodna dokumentacija.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev
Medicinsku dokumentaciju, koja se podnosi u originalu ili overenoj fotokopiji čine: predlog za utvrđivanje invalidnosti popunjen od strane izabranog lekara; otpusne liste; specijalistički nalazi odgovarajućih specijalnosti sa opisanim anatomskim i funkcionalnim promenama utvrđenim prilikom pregleda (ne stariji od 6 meseci) na propisanim obrascima; dijagnostički testovi; laboratorijski nalazi; nalaz psihologa, odnosno zaključak koji obuhvata ocenu mentalnih sposobnosti, ličnosti i ponašanja pojedinca.
Medicinska dokumentacija u slučaju veštačenja profesionalnih bolesti i procene trajnih posledica prouzrokovanih povredama na radu obuhvata i ekspertizu zavoda za medicinu rada, Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“, odnosno zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika.
Drugu neophodnu dokumentaciju potrebnu za ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja čini uverenje o ostvarivanju prava po osnovu socijalne zaštite (ukoliko postoji), rešenje/dokaz o statusu osobe sa invaliditetom (ako je već izdato), dokaz o stručnoj spremi (overena fotokopija diplome) ili radnom iskustvu i za zaposlena lica opis posla koji lice obavlja, kao i predlog poslova koje bi lice moglo da obavlja kod poslodavca i socijalna anketa.
Socijalna anketa sadrži osnovne podatke o licu, njegovom/njenom obrazovanju, bračnom i porodičnom stanju, prihodima, stanovanju, odnosu sa okruženjem, samostalnost i funkcionalnom statusu, socijalnu procenu. Socijalnu anketu popunjava stručni radnik Nacionalne službe.
Pored navedene dokumentacije uz zahtev se dostavlja i dokaz o izmirenju troškova procene radne sposobnosti (uplatnica, nalog za prenos ili izvod iz banke) i drugi dokazi koji mogu biti od uticaja na ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.
Troškove nezaposlenog lica snosi Nacionalna služba za zapošljavanje, a kod lica u radnom odnosu zaposleno lice koje je podnelo zahtev ili poslodavac kod kojeg je lice zaposleno. Visina troškova veštačenja pred prvostepenom komisijom je trenutno 4.700,00 dinara, a ukoliko se vodi i postupak pred drugostepenom komisijom to je dodatnih 3.650,00 dinara.
Kada se zahtev kompletira sa svom pratećom dokumentacijom neophodnom za veštačenje radne sposobnosti, od strane Nacionalne službe za zapošljavanje podnosilac zahteva dobija informaciju o tačnom vremenu i mestu održavanja komisije za procenu radne sposobnosti. Procena se vrši u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje uz obavezno lično prisustvo podnosioca zahteva.
Ko vrši ocenu radne sposobnosti
Nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno komisija koju čine: lekar veštak Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavanje. Komisija sačinjava Nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti koji sadrži fizikalni nalaz; nalaze specijalističkih pregleda; medicinsku dokumentaciju na kojoj se zasniva ocena radne sposobnosti; dijagnozu i šifru; zaključak i epikrizu; ocenu radne sposobnosti; predlog poslova koje lice može da obavlja; predlog mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, odnosno primerene oblasti rada ili osposobljavanja u koje lice može da bude uključeno ili primenu potrebnih tehničkih i tehnoloških pomagala ili službe podrške.
Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja. Po žalbi na rešenje rešava ministar nadležan za poslove zapošljavanja.
Kriterijumi za procenu radne sposobnosti
Ocena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši se sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuju sposobnosti osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova samostalno ili uz službe podrške. U postupku ocene radne sposobnosti primenjuje se ocena telesnih funkcija i stepen oštećenja tih funkcija kao i ocena socijalnih, psiholoških i drugih faktora koji utiču na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja.
Medicinski kriterijumi obuhvataju sagledavanje posledica telesnog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Socijalni kriterijumi obuhvataju osnovne podatke o licu, obrazovanje, bračno i porodično stanje, prihode, stanovanje, odnos sa okruženjem, samostalnost i funkcionalni status i socijalnu procenu koja obuhvata prethodnu procenu potrebe za sprovođenjem profesionalne rehabilitacije i ponudu poslova na konkretnom tržištu rada. Drugi kriterijumi obuhvataju sagledavanje psihološkog stanja pojedinca i ocenu mentalnih sposobnosti, ličnosti i ponašanja.
Na osnovu sagledavanja sveukupnog stanja pojedinca i stanja na tržištu rada organ veštačenja vrši ocenu bolesti i oštećenja od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja na osnovu sledeće skale:
1) 0. stepen – ako ne postoje teškoće i prepreke u radu, odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost (ovo lice nema status osobe sa invaliditetom);
2) 1. stepen – ako su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima;
3) 2. stepen – ako su teškoće i prepreke umerene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima;
4) 3. stepen – ako su teškoće i prepreke potpune ili višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove.
Podnošenje zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje
Izuzetno, zahtev za procenu radne sposobnosti može se podneti i uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju nadležnoj filijali Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. U tom slučaju, ukoliko se ne ostvari pravo na invalidsku penziju, zahtev sa pratećom dokumentacijom se prosleđuje Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde će se pokrenuti postupak utvđrivanja statusa i procenu radne sposobnosti.
Posledice utvrđivanja teškoća i prepreka u radu
U slučaju da se u opisanom zakonskom postupku, od strane ovlašćenog organa utvrdi da postoji određeni stepen teškoća i prepreka u radu, a nije ostvareno pravo na invalidsku penziju, zaposleni kod poslodavca više ne može da obavlja poslove koji bi izazvali dalje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Takođe, kao što je navedeno, poslodavac je dužan da mu obezbedi obavljanje poslova prema utvrđenoj preostaloj radnoj sposobnosti, a ukoliko zaposleni odbije premeštaj na poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu. S druge strane, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao prema radnoj sposobnosti, zaposleni se smatra „tehnološkim viškom“, radni odnos mu prestaje uz isplatu otpremnine, a dalje prava na tržištu rada ostvaruje u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Prema ovom propisu on ima prava na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada; na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije; na zapošljavanje pod opštim uslovima ili posebnim uslovima; na mere aktivne politike zapošljavanja; na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom. Obaveze osobe sa invaliditetom u pogledu citiranog Zakona su da se uključuje u obrazovanje, školovanje, usavršavanje, stručno osposobljavanje i obuku; da aktivno traži zaposlenje shodno umanjenoj radnoj sposobnosti; da prihvati profesionalnu rehabilitaciju; da sarađuje sa stručnim radnicima u toku profesionalne rehabilitacije, zapošljavanja i rada i poštuje radnu i tehnološku disciplinu; da prihvati mere aktivne politike zapošljavanja; da prihvati zaposlenje, u skladu sa profesionalnim sposobnostima.
Osim navedenih pozitivnih mera važno je istaći i obavezu zapošljavanja, u smislu navedenog zakona, odnono obavezu svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom. Od mera aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom propisano je da poslodavac koji zaposli osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tih lica. Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci.
Posebni oblici zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, koji imaju za cilj zapošljavanje, odnosno radno angažovanje i poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, mogu biti organizovani kao preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom; radni centri i socijalno preduzeće i organizacija. Predviđen je niz olakšica za navedene poslodavce koji angažuju zantno vaći broj lica sa invaliditetom.
Imajući u vidu navedene olakšice pri zapošljavanju osoba kod kojih je utvrđen određeni stepen bolesti i oštećenja koje utiču na radnu sposobnost, važno je da se lica sa opisanim teškoćama uključe u opisane procedure i iskoriste pozitivne zakonske mere u cilju podsticanja svog radnog angažovanja.
