Ako se povredite na radu, evo koja su vaša prava

Poštovani
S obzirom da je u opisanom slučaju zaposleni ipak na odmoru, ne obavlja radne aktivnosti i nije obavezan od strane poslodavca da tamo bude, mišljenja sma da se ne radi op povredi na radu. Da bi se neka povreda koja se desi van radnog prostora poslodavca mogla u takvim i lsičnim sitacijama smatrati povreom na radu,mišljenja sam da je potrebno da se radi o događaju koji organizuje poslodavac i na kojem je prisustvo zaposlenog obavezno.
Pozdrav

Poštovani
Mišljenja sam da polisa osiguranja za slučaj nezgode pokriva i troškove lečenja, jer su i ti troškovi posledica nezgode.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Prema tome, ako poslodavac nije uplatio premiju osiguranja za štetu nastalu povredom na radu po osnovu koje biste naknadu štete dobili od osiguravajuće kuće, dužan je da iz svojih sredstava isplati nakandu štete koja je nastala zbog povrede na radu.
Pozdrav

Poštovana Sanja
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Imajući u vidu zakonske odredbe, a s obzirom da se radi o isplati naknade zarade iz sredstava poslodavca, mišljenja sam da se ne uzimaju u obzir primanja kod prethodnih poslodavaca, već samo zarade iz trenutnog radnog odnosa ostvarene u psolednjih 12 meseci. To znači da treba da Vam plate prosek iz ta dva meseca koja ste kod njih radili.
Što se tiče roka, oni jesu zakasnili sa prijavom, ali niste izgubili pravo da se ta prijava povrede na radu podnese filijali RFZO i oni će je primiti bez obzira na istek roka 9pravnici kažu da nije u pitanju „prekluzivni“ rok, to jest rok čijim se propuštanjem gubi pravo na preduzimanje određene pravne radnje).
Pozdrav

Poštovana
Sve što je u zdravstvenom/medicinskom smislu posledica povrede na radu, spada /u smislu isplate bolovanja( u povredu na radu. Međutim, ovo je medicinsko pitanje i lekarska komisja RFZO donosi ocenu (kada odlučuje o produžetku bolovanja) o tome da li se radi o sprečenosti za rad kao posledici povrede na radu.
Pozdrav

Poštovana
Da biste ostvarili prava iz radnog odnosa po osnovu povrede na radu, Vi ste najpre trebali da prijavite poslodavcu povredu i da se javite Domu zdravlja ili bolnici kako bi gVas lekar pregledao.
S druge strane, obaveze poslodavca su da prijavi povredu na radu nadležnoj inspekciji rada i MUP-u, da dostavi izveštaj o povredi na radu zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen Vaš prvi pregled nakon povrede, a radi unošenja u sam izveštaj i nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove, da isplati zaposlenom naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad i to u visini 100% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci.
Da li se radi o povredi na radu ceni organizacija zdravstvenog osiguranja (RFZO) čiji je osiguranik povređen, a po prijavi koju u 6 primeraka poslodavac dostavljha filijali RFZO.
Povredom na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom opsiguranju, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim.
od profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.
Dakle, samo ukoliko je ispoštovana procedura podnošenja prijave povrede na radu i komisija RFZO je donela ocenu da se radi o povredi na radu, imate prava na nakandu pune zarade toko bolovanja. Ukoliko po Vašožj prijavi povrede/oboljenja koje je posledica izloženosti uslovima rada poslodavac nije podneo prijavu povrede, onda Vaša prava možete ostvariti jedino u sudskom postupku.
Pozdrav

Poštovani Branislave
Prema Pravilniku o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu (tzv. povredna lista) popunjava se u pet primeraka. Izveštaj popunjava poslodavac, te svih pet primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog. Zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana. Izveštaj u koji su upisani svi neohodni podaci i nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni osiguran. Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu. Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad. Prema tome, rokovi da Vam se dostavi povredna lista su protekli. Proverite koji je problem u ovde opisanoj proceduri. Ako poslodavac nije odradio neki od koraka, onda je neophodno da to preduzme i da ga podsetite na to. Ukoliko je prijava podneta u ovde opisanom postupku, onda bi lekaru trebalo da je dovoljna ocena lekarske komsije RFZO da izda hranarinu. Smatram da mu je to dovoljno, ali polodavac jeste u svakom slučaju dužan da Vam izda povrednu listu. Ukoliko poslodavac izbegava prijavu povrede na radu, morate se obratiti Inspekciji za rad.
Pozdrav

Poštovana Marija
Mora da Vam isplati 100% zarade na koju plaća doprinose. On uopšte ne bi smeo da plaća zaradu na ruke u cilju izbegavanja plaćanja doprinosa na taj deo zarade. Plaćanje mimo računa nije samo po sebi protivno zakonu, ali jeste nezakonito da se na taj deo zarade ne plaćaju doprinosi. Iz načina na koji ste postavili pitaje zaključujem da poslodavac na deo zarade koji plaća na ruke ne uplaćuje doprinose za socijano osiguranje. Ukoliko je tako, to je protivzakonito.
POzdrav

Poštovani
Prijava Inspekciji za rad li bar upozorenje poslodavcu da ćete ga prijaviti za slučaj da ne prijavi povredu na radu.
Pozdrav

Poštovani Boško
U takvom slučaju možete ga prijaviti Inspekciji za rad.
Pozdrav

Poštovana Marija
Ukoliko je uzrok Vaše sprečenosti za rad povreda na radu, Vi uopšte nećete preći na teret RFZO kada je u pitanju isplata nakande zarade. Kod ovakvog bolovanja poslodavac isplaćuje nakandu pune zarade sve vreme dok traje sprečenost za rad, a ne samo prvih 30 dana.
Pozdrav

Poštovani Dragane
Zakonom o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Shodno navedenom, poslodavac čak i ako nije osigurao svoje zaposlene, ima obavezu da naknadi štetu zaposlenom koji je prtrpeo povredu na radu. Takođe je dužan da prijavi povredu na radu.
Pozdrav