Menu
Biti zanatlija u Srbiji je dugo bio cenjen posao koji je omogućavao pristojan život. Načičkane zanatske radnje krasile su čitave delove grada, a posao u njima su vodili majstori. Iako potreba za većinom zanata nije posustajala, sve je teže pronaći dobrog majstora za mnoge od njih.
Međutim, cvećarstvo i dan-danas drži primat, odoleva izazovnim vremenima i obavezna je stanica pred odlazak na slavlje.
O umeću stvaranja aranžmana, trendovima koji su se menjali tokom godina i navikama kupaca, za sajt Poslovi.infostud.com govore Daliborka Krstić i Vera Linić, žene koje ovaj zanat drže u rukama dugi niz godina.
Šareni aranžmani u veselim bojama, otmene kreacije i cveće iz svih delova sveta je prvo što primetite kada zakoračite u neku od bolje snabdevenih cvećara. Sve napravljeno sa puno pažnje, maštovitosti i ljubavi. Neki bi rekli da u ovom poslu “cvetaju ruže”, ali je zapravo činjenica da je iz godine u godinu sve manje interesovanje.
– Mene je konkretno ovaj posao privukao zato što kada napravite nešto što se nekome dopada vi ste onda tog čoveka usrećili. Bitno je da se vama dopadne ono što napravite jer ćete onda to sigurno i prodati. Suština je da su ljudi srećni kada uradite ono što su od vas tražili. U ovom poslu ljubav je presudna, ja sam sasvim slučajno došla u dodir sa njim i evo 20 godina sam u tome i ne verujem da bi mogla nešto drugo da radim, kroz osmeh nam priča Vera Linić iz beogradske cvećare Pepeljugin vrt.
Vrsni majstori ovog zanata su malobrojni a mlađe generacije ne pokazuju veliko interesovanje prema cvećarstvu. Da je ova delatnost zahtevna i iziskuje vreme i strpljenje svedoči i naša sagovornica Daliborka Krstić, žena kojoj je ukazano poverenje i velika čast da dugi niz godina radi u cvećari Dacijar, jednoj od najstarijih cvećara u Beogradu.
– Pronaći radnika u ovoj delatnosti je jako teško jer je ovo i dalje posao za koji je potrebno uprljati ruke jer je cveće, ipak, roba koja se mora održavati svakodnevno. Tako da prava cvećara koja želi da ima širok asortiman robe mora da ima zaposlene koji su spremni da zasuču rukave. Ujedno to je nešto od čega, nažalost, današnja omladina beži. Problem je naći zainteresovani novi kadar, a malo je i onih koji žele da se obuče ovom poslu. Uglavnom rade ljudi koji su godinama u ovoj branši, otvaraju se nove cvećare i pojavljuju nove mlade snage, ali ih je svake godine sve manje i manje.
Nekada su prvobitno postojale tezge na pijacama gde se prodavalo cveće i to uglavnom ono iz domaće radinosti, uzgajano u baštama – ruže, turski karanfili, narcisi i mahom sezonsko cveće.
Krajem 60-ih godina prošlog veka počeli su da se uvoze gerberi iz Italije a započela je i njihova proizvodnja u Splitu, jednom od primorskih gradova sa podneblja bivše Jugoslavije. Kasnije je krenuo i uvoz cveća iz Holandije, dok se repromaterijal nabavljao i kupovao u Trstu jer ga nije bilo kod nas.
– Vremenom, aranžiranje cveća je uhvatilo neke trendove, kako se moda menjala u garderobi i obući tako se menjala i u cvećarstvu. Sada su aktuelni veliki buketi sa stepenasto poređanim cvećem uz malo zelenila čiju pozadinu čine papiri različitih boja. Do prošle godine moda je bila da buketi budu kompaktni i više okrugli u stilu bidermajera sa diskretnim ukrasnim papirima. Pre toga bili su popularniji buketi sa puno zelenila (robelini, aspidistra i bergaz) koje upotpunjuju tek dva-tri cveta – kaže Daliborka.
Ona pojašnjava da je danas sam cvet u fokusu što znatno utiče i na veću cenu. Aktuelne su crna, zelena, i ljubičasta boja, nešto što kao trend diktiraju Englezi. Generalno, floristika je postala ozbiljan posao u Srbiji, mada ima jako malo florista koji tu titulu stiču određenim priznanjem u vidu sertifikata.
Ruže su i dalje na samom vrhu liste najtraženijih. One se mogu poklanjati uvek i u svakoj prilici. Pored njih, još uvek su popularni i karanfili što je nekako ostalo usađeno još iz doba komunizma.
Svakako da se zahtevi tržišta menjaju sa razvojem tehnologije i društvenih mreža. Kupci provode više vremena na internetu i prate dešavanja na globalnom tržištu.
– Sada je popularno i da se cveće prodaje u boksevima odnosno kutijama, za različite prilike. Može se reći da modu često diktiraju i poznate ličnosti koje biraju određene aranžmane za gostovanja, intervjue ili druge specijalne prilike – navodi Daliborka, a Vera dodaje:
– Često imam priliku i da vidim očeve koji dolaze sa decom da kupe cvet za mame. Mnogo snažniju poruku iskazujete kada poklonite jedan cvet nedeljno nego neki ogroman buket. Lepo je kada dete od malih nogu stiče naviku da pokloni cvet jer to svaku ženu obraduje.
Naše sagovornice kažu da tradicionalno, i dalje se kupuje cveće kako u sezoni slava tako i za druge prilike. S tim da se smanjilo kolektivno slavlje pojedinih praznika, poput 8.marta, te iz tog razloga muškarci uglavnom već od ranog jutra dolaze da kupe cveće kako bi obradovali svoje žene ili koleginice. Kad sve uzmemo u obzir, za cvećarstvo u Srbiji može da se kaže da je na svetskom nivou, smatraju sagovornice.
Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, Vera nas podseća da je cvećara oduvek bilo i da će ih uvek i biti.
– Neke opstanu a neke, nažalost, propadnu. Važno je izdvojiti se iz mase, biti drugačiji, uneti i gajiti neki svoj stil. Ako izađete iz standardnih okvira i šablona onda možete da uspete. Najbitnije je osluškivanje mušterija, šta je to što oni žele i šta im se dopada. Ponekad ljudi traže i da se uklope neke boje za koje pomislite da nikada ne idu zajedno, a onda uvidite kako se lepo uklapaju –
Obe naše sagovornice se slažu da se obim posla definitivno smanjio u odnosu na prethodne godine, no jedino rešenje da bi se opstalo u ovim surovim uslovima i izazovnim vremenima jeste korišćenje savremenih tehnologija, da se prate trendovi, da budete prisutni na inernetu, uvodite novitete i osluškujete mušterije.
– Društvene mreže su omogućile ljudima da prate dešavanja i mnogima su pomogle da za vreme izolacije prebace svoj rad u online okruženje, komuniciraju sa mušterijama i organizuju isporuku. Primera radi, nedavno se javio kupac iz Šapca da poruči aranžman koji je video na našem Instagram profilu i da se potom isporuči na jednu beogradsku adresu – kaže Daliborka Krstić i dodaje:
– Brojni su primeri i onih koji nemaju cvećare, ali kod kuće poseduju radionicu ili izdvojeni prostor u kojem prave aranžmane isključivo na osnovu online porudžbina. Na internetu pronalaze fotografije i kreacije koje i sami mogu da naprave, preuzimaju ih i postavljaju kao svoju reklamu a potom po primljenoj porudžbini prave aranžman i organizuju isporuku cveća – napominje naša sagovornica.
Sa druge strane, ne može proći nezapaženo, činjenica da se primećuje sve veća potražnja za saksijskim biljkama koje uglavnom mladi ljudi vole da kupuju, što je vrlo interesantno. Usled smanjenih kontakata, držanja distance i nedostatka društvenog života, ljudi žele da ulepšaju i oplemene svoj životni prostor saksijskim cvećem. O njihovoj nezi, načinu gajenja i odabiru zemlje uvek mogu da se obrate za savete.
Na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora. Mnogo faktora utiče, pre svega zavisi od same lokacije na kojoj se cvećara nalazi i delatnosti u smislu da li je više gradska radnja gde se odvija prodaja cveća za lepe prilike i kućne uslove ili su pak to radnje koje su locirane na grobljima gde je posao orijentisan za one, ne tako lepe povode.
Prema Daliborkinim rečima mnogo više cveća i novca se “vrti” upravo u tim cvećarama jer su potrebe za izradu venca ili suze veće nego za izradu buketa. S tim u vezi je i logično da su tamo veći prometi, a samim tim i veće plate.
– Kada su gradske radnje u pitanju, pored lokacije dosta toga zavisi i kakav je mentalitet ljudi u okruženju gde se cvećara nalazi. I danas može da se opstane od ovog posla iako zarade nisu kao što su nekad bile – kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da naiđe period kada se “krpi kraj sa krajem”, a ima i perioda kada je sasvim solidno.
– U skladu sa situacijom na tržištu, može se reći da su cvećari u istom nekom nivou sa drugim delatnostima. Do pre desetak godina što se tiče pazara i što se tiče plata bili su iznad drugih zanatskih delatnosti, a sada su se nekako izjednačili sa ostalima – zaključuje Daliborka.
Dokle god je specijalnih prilika i slavlja, tu će sigurno biti i cveća. Ako ni zbog čega drugog, nećete pogrešiti nikako ako odlučite da iskažete svoja osećanja – jer cveće i dan-danas ide pod ruku sa rečima: HVALA, IZVINI i VOLIM TE.
Iako je po struci magistar arheologije, svoju pasiju prema pisanju pretočila je iz hobija u profesiju Content writera. Kreira sadržaj iz oblasti nekretnina, ličnog razvoja i zapošljavanja pružajući vrednost krajnjim korisnicima/klijentima/kupcima. Zaljubljenik u marketing i preduzetništvo. Obožava tenis, hladnu nes kafu i slatkiše.